Neuspeh izbora predstavljao bi i za mnogo stabilnije i bogatije zemlje veliki problem, ali su one na vreme, pre koji vek ili deceniju, donele dobre zakone

      Kabinet u zgradi na Andrićevom vencu možda će posle drugog kruga predsedničkih izbora 13. oktobra ostati prazan. Nezainteresovanost građana Srbije i pozivi na bojkot drugog kruga izbora većine opozicionih partija, ali i jedne stranke vladajućeg bloka, mogli bi dovesti do neuspeha izbora i raspisivanja novih. Stručnjaci, međutim, kažu da ni novi izbori neće rešiti apstinencijalnu krizu u zemlji Srbiji.
       Najozbiljnije agencije za ispitivanje javnog mnjenja predviđale su da će na prvi krug izbora izaći između 60 i 65 odsto upisanih u biračke spiskove. Istraživanja agencija na kraju su se pokazala kao netačna, jer se ispostavilo da je u biračke spiskove upisan veliki broj ljudi koji više nisu živi ili su za svoje novo prebivalište izabrali neku stranu državu i samim tim sebe lišili mogućnosti da glasaju.
       Neizvesnost oko pitanja hoće li Srbija 13. oktobra saznati ime novog predsednika otvorila je polemiku o usklađenosti domaćeg izbornog zakonodavstva sa demokratskim standardima zapadnih zemalja. U ovom slučaju sporna je norma prema kojoj je neophodno da i u prvom i u drugom krugu predsedničkih izbora glasa najmanje 50 odsto od ukupnog broja upisanih birača, što je, prema mišljenju stručnjaka za izborne zakone, nepoznanica za ogromnu većinu izbornih demokratskih zemalja.
       Marijana Pajvančić, profesor Univerziteta u Novom Sadu i član Upravnog odbora CeSID-a, kaže za NIN da je, od zemalja Evropske unije, francuski izborni sistem najsličniji zakonu koji je na snazi u Srbiji. U toj zemlji je neophodno da na prvi krug predsedničkih izbora izađe više od 50 odsto građana sa pravom glasa, a pobednik je kandidat koji osvoji više od 50 odsto glasova birača izašlih na izbore. U slučaju da niko ne osvoji apsolutnu većinu, dva najbolje plasirana kandidata idu u drugi krug izbora na kojem nije neophodan izlazak više od polovine birača.
       Ni u zemljama nastalim posle raspada bivše Jugoslavije ne postoji obaveza da na drugi krug izbora izađe više od 50 odsto od ukupnog biračkog tela. Slovenija ima jednokružni izborni sistem i za predsednika je izabran kandidat koji osvoji najveći broj glasova, bez obzira na to ima li podršku više od 50 odsto izašlih na izbore. U Hrvatskoj je za pobedu u prvom krugu neophodno da kandidat osvoji preko 50 procenata glasova birača koji su iskoristili svoje građansko pravo, ali se ne traži odziv od 50 odsto. U drugom krugu pobednik je onaj ko osvoji većinu glasova. U Makedoniji se zahteva odziv veći od 50 odsto od ukupnog broja birača, ali to nije neophodno i u drugom krugu izbora.
       Što se tiče manje republike u jugoslovenskoj federaciji, u prvom krugu izbora neophodan je odziv birača veći od 50 odsto. U drugom krugu izbora takođe nije obavezan odziv više od polovine biračkog tela.
       Socijaldemokratska partija najavila je da će, u slučaju neuspeha izbora, pokrenuti inicijativu za promenu izbornih zakona. Republički ministar državne uprave i lokalne samouprave i visoki funkcioner te partije Rodoljub Šabić za NIN kaže da mu nije poznato da ijedan izborni sistem predviđa obavezan izlazak više od polovine biračkog tela na drugi krug izbora. "Zahteva da u drugom krugu izbora mora glasati najmanje 50 odsto birača nema, koliko mi je poznato, ni u jednom izbornom sistemu demokratskih zemalja. Više zemalja, poput Grčke, međutim, glasanje ne smatra građanskim pravom, nego obavezom i neizlazak na izbore se tamo kažnjava simboličnom novčanom kaznom", kaže Šabić. Prema saznanjima NIN-a, izbori su obavezni i u Argentini, Brazilu, Australiji i Novom Zelandu. Nezadovoljstvo ponuđenim kandidatima građani tamo izražavaju ubacivanjem praznog glasačkog listića.
      
       FILIP RODIĆ