Prvo televizijsko sučeljavanje u istoriji višestranačja možda neće uticati na rezultate, ali hoće na shvatanje izbora

      Velikodušno prema gubitniku, "legenda" kaže da je predsedničke izbore 1960. godine Ričard Nikson izgubio zbog velikih podočnjaka i bledila, i da je 70 miliona Amerikanaca, koji su pratili prvi televizijski duel dvojice predsedničkih kandidata, "zaslepeo" preplanuli ten senatora Kenedija "nabačen" tokom kampanje na kalifornijskom suncu. Dok nije izašao pred televizijske kamere, Nikson je, prema svim istraživanjima, bio nadomak pobede. A onda je "televizični" Kenedi pred kamerama preokrenuo naciju da glasa u njegovu korist i "samleo" Niksona koji se, ophrvan bolešću, oglušio o savete svojih saradnika da takav ne izlazi pred kamere. Verovao je, pisalo se kasnije, u svoju elokventnost. Ne bez razloga, kako je neku deceniju kasnije pričao i Robert Dol, kandidat za predsednika SAD, prisećajući se tog čuvenog duela. Dol je te večeri slušao Niksona na radiju u kolima i bio ubeđen da sluša pobednika. A onda ga je dan kasnije video na televizijskom snimku i shvatio da je to bio kraj predsedničke trke. Nikson se posle ovog iskustva više nije usuđivao da izađe na sličan duel.
       Ova lekcija iz savremene američke istorije biračko telo Srbije trebalo je da ubedi da izvesnost rezultata prvog izbornog kruga za predsednika Srbije može pasti u vodu za samo dva sata jednog "talk-shonj"-a. Za neke političare ovo bi bio "američki san". Za ozbiljne analitičare i istraživače javnog mnjenja u Srbiji, koja je u sredu uveče doživela premijeru delića demokratije iskazane u duelu predsedničkih kandidata Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa pred televizijskim kamerama i milionskim auditorijumom, samo - "čist Holivud".
      
       Izborni zaokret
       Jer, sve što sučeljavanje Labusa i Koštunice, prvo takve vrste u istoriji višestranačja u Srbiji, može da donese predsedničkim kandidatima u konačnom "skoru", jeste tek nekoliko stotina, možda, hiljada glasova, tvrdi Ljiljana Baćević, upravnica Centra za istraživanje javnog mnjenja u Institutu društvenih nauka u Beogradu.
       "Izbori se ne mogu dobiti na televiziji za dva sata. Ni u Americi, ni u Srbiji", dodaje ona.
       U efekte ovog sučeljavanja, tvrdi Ljiljana Baćević, nijedna strana ne bi trebalo preterano da se uzda. Duel bi, prema njenim procenama, mogao samo da učvrsti biračko telo u već oformljenom stavu i eventualno izvede na birališta u nedelju jedan mali broj apstinenata iz prvog kruga. To, smatra ona, znaju i Labus i Koštunica.
       "Jedina prelomna stvar koju će ovaj duel doneti, ujedno i suštinska, jeste to što je ovakva vrsta sučeljavanja jedno veliko demokratsko dostignuće", ističe naša sagovornica.
       Pa, ipak, namera Labusovog izbornog štaba da podigne tenziju pred drugi krug izbora i natera biračko telo da makar za trenutak zaboravi Labusov poraz u prvom krugu, nije ostala bez ostvarenja.
       Velika očekivanja od duela možda najbolje ilustruje informacija da su predsednici dva štaba na dan suočavanja kandidata imali žestoku raspravu oko pitanja koji će kandidat sedeti na levoj, a koji na desnoj strani.
       Da je sve svoje nade polagao u ovaj nastup, potvrđuju informacije da ga je za okršaj sa Koštunicom pripremao čitav tim ljudi predvođenih guvernerom Narodne banke Jugoslavije Mlađanom Dinkićem.
       "Lično sam razgovarao sa Labusom i ja sam ga spremao sa ljudima iz tima. Spremali smo ga da bude onakav kakav jeste. Dva sata pred duel razgovarali smo o temama razgovora. On ima odgovore na sve, mi smo mu samo govorili kakvi su mu odgovori", tvrdi Dinkić, odbijajući da odgovori koje je najnezgodnije pitanje tokom vežbe smislio Labusu.
       Guverner NBJ i Labusov verbalni trener za ovu priliku smatra da efekti duela nikako nisu zanemarljivi. "Koštunica dok priča, gubi", uveren je Dinkić, ne objašnjavajući da li to znači da je Labusu za pobedu dovoljno da ćuti do nedelje. Tek, Dinkić je ubeđen da efekti duela neće biti zanemarljivi. Sučeljavanje Labusa i Koštunice, tvrdi on, može da preokrene stvari, jer je to prvi put da se tako nešto radi, a onima koji tvrde suprotno, poručuje da nema statistika kojima bi potkrepili svoje računice.
      
       Bez stilista
       Iako upoznat sa "Niksonovim slučajem", Dinkić je, kako tvrdi, brigu o vizuelnoj strani Labusovog nastupa pred milionskim auditorijumom prepustio starom frizeru predsedničkog kandidata.
       "Nismo se konsultovali ni sa stilistima, ni sa šminkerima. Sve što je uradio, bilo je da se ošišao kod frizera kod koga se šiša godinama", kaže Dinkić. Išli su "na prirodno".
       Ni Koštunica nije izvlačio pouke iz čuvenog američkog duela. On se, kako tvrde ljudi iz njegovog izbornog štaba, uopšte nije spremao za duel sa Labusom.
       "To je za njega televizijski nastup kao i stotine drugih u kojima je učestvovao", tvrdi Aleksandar Popović, u izbornom štabu DSS-a, zadužen za organizovanje putovanja u predizbornoj kampanji. Pa ipak, kao nadležan za obilazak Srbije, Popović je svom predsedniku na dan duela dao "slobodno". Ni taj dan možda nije morao da pauzira, kaže Popović, da nije imao nekih državničkih obaveza. Na pomen bilo kakvih aktivnosti u cilju Koštuničinog ulepšavanja pred duel, Popović samo skromno napominje da novca za to nisu imali. Bez aluzija na to da bi takav poduhvat puno koštao.
       Da nisu imali timove ljudi koji bi se, kao u slučaju nekih razvijenijih demokratija, brinuli o njihovom ukupnom nastupu, ne sumnjaju ni mnogi medijski analitičari. Ne zato što i jedni i drugi ne bi "bacili" novac na frizuru i šminku, ili na dobar savet, već jednostavno zato što ta vrsta profesionalizma u politici, kakva se sreće na Zapadu, ovde još nije "uvezena" sa ostalim demokratskim tekovinama. Uostalom, svako poređenje sa Zapadom u ovom trenutku je preuranjeno, smatra Snježana Milivojević, medijski analitičar.
       "I ta priča o Niksonu i tome da je izgubio izbore samo zato što se pojavio pred kamerama i što je loše izgledao, smešna je", kaže ona i nastavlja: "Bilo bi porazno da jedan događaj u toku kampanje, pa makar to bilo i direktno sučeljavanje dva kandidata, odluči o izborima. Duel je koristan utoliko što glasači tom prilikom mogu da saznaju nešto više o kandidatima jer je koncepcija programa takva da nije u potpunosti kontrolisan. Izvesni rizici za kandidate postoje, ali ne preveliki. Takvi su i efekti."
      
       Okršaj kumova
       Naša sagovornica naglašava da je važnost ovog istorijskog duela pre svega ona koju taj duel ima za glasače. Jer, ovaj duel bi biračkom telu trebalo da razbistri suštinu izbora i samog predstavljanja političara u medijima. Političari su tu da odgovaraju.
       A to je nešto što se u Srbiji nije često dešavalo. Pokušaji, ili imitacije predsedničkih duela u nas, postojali su ranije. Pre pet godina, priseća se Snježana Milivojević, odigralo se nešto što je trebalo da bude duel dva kandidata. Bio je to dugo prepričavana svađa Vuka Draškovića i Vojislava Šešelja iz koje je najviše koristi izvukao, treći, režimski, kandidat za predsednika, koji se iz cele priče jednostavno izvukao. Na pravu debatu predsedničkih kandidata, dodaje ona, sigurno nisu ličili ni strogo kontrolisani intervjui na državnoj televiziji koji su onemogućavali dijalog, pa ni glomazne studijske debate koje su sa nekoliko predsedničkih kandidata 1992. organizovane na istom mestu. Od sučeljavanja sa svojim suparnicima, bilo kakvog poređenja sa njima, pa i televizijskog predstavljanja, Milošević se svojevremeno, podseća Snježana Milivojević, potpuno uzdržavao, održavajući tako svoj imidž "nedodirljivog". Tako je ovaj američki izum u Srbiju stigao sa znatnim zakašnjenjem, ali ne mnogo pošto je zaživeo i u ostatku Evrope. Grci su svoj prvi pravi predsednički duel imali 1999. godine, a Nemci tu vrstu debate upražnjavaju tek od ove godine.
       Razlika između njih i nas je "samo" u tome što tamo niko normalan ne veruje da je Nikson izgubio od Kenedija zato što nije imao dovoljno pudera na nosu.
      
       DRAGANA MATOVIĆ
      
      

Iza kulisa Miroljub Labus je utrčao u klub Medija centra. Za njim ekipa: sve mladi ljudi, japi do japija. Seli su za sto na kome je stajalo "Štab M. Labusa". Iza su jurili kamermani i koleginice sa mikrofonima. Kao scena iz američkog filma o ko zna čemu, ali reditelj drži i do slike iz političkog života.        Onda su odabrani novinari preseljeni u konferencijsku salu. Ono što kao TV gledalac niste mogli da vidite je nekoliko prostih činjenica: reditelj Veselin Grozdanić je novinarima-učesnicima drame pokazao gde su kamere; Labus je užurbano ušao i u salu; i tu je bio prvi, naravno. Vojislav Koštunica je stigao pet minuta pre početka. Tih i prirodno usporen.        Nešto su mrmljali jedan drugome. Pa su ćutali. Onda su pušteni fotoreporteri. Blicevi, blicevi... Dok neko nije doviknuo: Hajde da se rukujete! To ćemo po scenariju, odgovorio je Labus. Tako je i bilo.        Inače, kod kandidata je trema bila uočljiva. Labus se negativnog naboja oslobađao pomalo vičući i naglim pokretima. Koštunica se predao svojoj introvertnosti: tih, usamljen i sa kažiprstom na usnama.        Duel je počeo. Gospodin Labus se na početku strogo pridržavao "scenarija". Izgleda da ga je neki spin-doktor savetovao da mora da bude drčan, viče u mikrofon i dobije oštrom igrom "jedan na jedan". Neki napadi su očigledno bili prejaki za njegov ego i kako je vreme odmicalo sve se više približavao Koštuničinoj (prirodnoj?) usporenoj mirnoći. Da li je predsednik SRJ uopšte sledio neki tajni scenario? Teško je to zaključiti. Jedino je bilo očigledno da je Koštunica doneo beleške u nekom jednostavnom bloku, sve ispisano rukom. Verovatno njegovim rukopisom. Labus je držao papire formata koji su prošli kroz štampač kompjutera.        Sasvim na kraju drame obojica su govorila mirno i bez vatre, kako su ta dva čoveka sa karijerama naučnika verovatno čitav život razgovarala - od studentskih dana, preko partijskih sastanaka, konferencija i konsultacija "u zgradi SIV-a" na Novom Beogradu. I izgleda, da ništa ne bi bilo od "prljave kampanje" i teških optužbi da nisu bili udaljeni stotinama kilometara dok su izgovarali te jake reči. I na kraju su rekli sasvim jednostavne stvari: da Srbija izađe na izbore u dovoljnom broju naravno, i - bira.               SLOBODAN RELJIĆ

      
      

Slavoljub Đukić, publicista - Čini mi se, da su se kandidati najviše obraćali kvalifikovanijem delu javnog mnjenja koje će, inače, najmanje uticati na ishod izbora. Ne verujem da će kandidati ovim istupima bitno uticati na neopredeljene birače koji će u velikoj meri odrediti odnos snaga. Odrediti i ono što je važnije od pobede, a to su interne razlike u procentima između kandidata. Upravo te razlike će davati dalji ton političkom životu u Srbiji. Ipak ono što će se najviše pamtiti je uljudnost razgovora. U izvesnim trenucima izgledalo je kao da će kandidat glasati za svog protivkandidata. Obojica su se predstavili kao političari mere, što nije malo za naše divlje prilike. Hvala im na tome!

      
      

Rambo Amadeus, umetnik - Nisam gledao duel, jer smatram da je došlo vrijeme da imamo kandidate koji su toliko kul da Rambo ne mora ni da ih gleda. Pozivam sve da izađu na izbore!

      
      

Branko Pavlović, poslanik SDP-a: - Duel nije bio spektakularan, možda je čak bio i nezanimljiv i misim da ništa neće promeniti. Koštunica je bio na nivou svog prosečnog nastupa, dok je Labus dostigao gornju granicu svojih mogućnosti.Ono što je bilo upadljivo su greške koje je Labus pravio kada bi kritika krenula u pravcu Đinđića.Naime, najžučniji je bio kada se kritika odnosila na Đinđića, čime je nepotrebno svoje šanse sveo na nivo Đinđićevih. Pokazalo se da je za Labusa bilo pogrešno da kampanju koncipira kao da je duel njen najvažniji deo, jer šta da se radi kada se na duelu ne dogodi ništa spektakularno kao što i nije.

      
      

Branko Dragaš, ekonomista - TV duel neće bitno uticati na ishod izbora, uostalom mislim da smo mi tek ušli u proces demokratizacije i da tek u narednim godinama možemo očekivati da sučeljavanja kandidata nešto promene. Mislim da je dobro što su obojica pozvala da se na izbore izađe.

      
      

Srbobran Branković, istraživač javnog mnjenja: - Duel je protekao korektno i ispunio je svoju osnovnu funkciju, odnosno uspeo je da pojača interesovanje za drugi krug izbora koji bi posle svega, smatram, trebalo da uspe. Labus je izgledao bolje pripremljen, videlo se da je imao listu neprijatnih pitanja koja mu mogu biti postavljena, kao i odgovore na njih. Labus je očigledno radio i na listi neprijatnih pitanja za Koštunicu. Loša strana njegovog nastupa je što je izgledao kao previše istreniran, ličio je na nekakvog manekena ili PR-a. Na momente je gestovima neodoljivo podsećao na Đinđića, što samo pokazuje da iza obojice stoji ista marketinška ruka. Delovao je suviše holivudski, a to, kako mi se čini, ne pleni ovdašnje birače. Što se Koštunice tiče, on je ostvario dobru komunikaciju, plenio je mirnoćom i ostavljao je utisak sigurnosti i superiornosti čak i kada takav nije bio. Videlo se da je slabije pripremljen za ekonomske teme i suviše često je pominjao ustav. Povremeno je bio dekoncentrisan, ali ipak, može se reći da je u izvesnoj meri on pobednik duela.

      
      

Ratko Božović, sociolog kulture - Bitno je da je promenjen rezon u komunikaciji. Videli smo jedan prihvatljiviji model razgovora, bez startovanja na sabesednika. Jedini nedostatak je možda odsustvo prave polemike. Kod Labusa sam primetio jedan aktivni optimizam kao i ubedljivu argumentaciju kako da ostvari promene, dok se Koštunica fokusirao na kritiku postojećeg stanja i pravni okvir. Ipak, smatram da duel neće mnogo promeniti mišljenje birača.