Kako je Koštunica prešao put od "umerenog" do "vatrenog" nacionaliste, zašto londonski "Ekonomist" misli da Šešelj pomaže Labusu i Đinđiću, i kakve sve to veze ima sa nezavisnošću Kosova

      Šreder je na nemačkim izborima pobedio Buša, javili su posprdno neki mediji posle tesne pobede Gerharda Šredera na izborima koje je u kancelarovu korist izgleda preokrenulo njegovo tvrdo odbijanje Bušove namere da napadne Irak.
       Na predsedničkim izborima u Srbiji Amerika je, naprotiv, bila upadljiva po gotovo potpunoj odsutnosti. Ne samo što su se američka ambasada u Beogradu, kao i Stejt department, tokom izborne kampanje držali naglašeno diskretno, već je u završnici uoči druge runde glasanja iz Vašingtona stigla dobra vest o odobravanju normalizacije trgovinskih odnosa sa našom zemljom u Donjem domu Kongresa SAD. Tajming te odluke kao da je potvrđivao da Americi jednako dobro pašu oba iz DOS-a ponikla "demokratska kandidata", kao što su nas američke diplomate skromno i nenametljivo, sasvim diplomatski, poslednjih meseci i uveravale. Ne pamtimo u skorije vreme izbore u Srbiji u kojim je Amerika do te mere stajala po strani. Čak se i kandidat Miroljub Labus, izraziti ljubimac Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda među našim političarima, klonio da tokom kampanje bilo koga bilo čime podseti na to da se u Vašingtonu nalaze sedišta svih međunarodnih institucija koje izrazito blagonaklono prate uspon njegove zvezde. Kada je govorio o povezivanju naše zemlje sa svetom, Labus je, po pravilu, eksplicitno pominjao samo Evropsku uniju.
       Da nema zapadne štampe, čiji novinari posle dolaska u našu zemlju, po pravilu, radi brifinga posete svoja diplomatska predstavništva, javnost ne bi imala mnogo uvida u to šta zapadni centri moći o nama ovih dana stvarno misle. Vojislav Koštunica je u zapadnoj štampi još petog oktobra dvehiljadite slovio za "umerenog nacionalistu", a u međuvremenu je na mnogim mestima izgubio prefiks "umerenog". Tako, 30. septembra, Ien Trejnor u londonskom "Gardijanu" Miroljuba Labusa opisuje kao "profesora ekonomije" (i još kao "ekonomskog gurua Zorana Đinđića"), a Koštunicu predstavlja kao "vatrenog nacionalistu" (ardent nationalist).
       Britanski novinari se na našem terenu, izgleda, dobro druže (za vreme bombardovanja su funkcionisali tako što bi grupa njih koristila istog prevodioca za srpski, dok su američki novinari gotovo isključivo radili svaki sa svojim lokalnim fikserom ponaosob), što je katkad vidljivo i u njihovom izveštavanju. Tako u londonskom "Dejli telegrafu" od 1. oktobra piše (iz pera Alekse Todorovića) da je "ovo odsudni duel neoliberala u Đinđićevom taboru i nacionalističkog gospodina Koštunice", odnosno, da će se "nacionalista Koštunica" u drugom krugu takmičiti sa "Miroljubom Labusom, profesorom ekonomije" koga mnogi vide "kao nekog ko se kandiduje umesto Đinđića". U "Telegrafovoj" verziji naše stvarnosti, Đinđić "nije kandidat jer kod mnogih birača izaziva negativne asocijacije". Miroljuba Labusa i Bi-Bi-Si identifikuje kao "Đinđićevog čoveka" na sajtu ove agencije u naslovu opširnije biografije ovog kandidata. U londonskom "Tajmsu" Džon Filips tvrdi da je Koštuničina "tvrdokorna nacionalistička kampanja zabrinula mnoge zapadne diplomate" (tu, po svoj prilici, treba čitati - britansku ambasadu).
      
       Bez harizme
       Tako britanska dnevna štampa kvalifikuje ideološko-političke razlike između dvojice rivala za položaj predsednika Srbije. No, kada je reč o njihovim svojstvima političara, novinari "Dejli telegrafa" Džulijus Straus i Aleks Todorović ne vide neke razlike između njih dvojice. Nisu impresionirani: 28. septembra javljaju da je reč o "političarima sa najmanje harizme u celoj državi". Koštunici se rugaju zbog "pedanterije" i "beskrajnog raspravljanja o legalističkim pojedinostima", a za Labusa kažu da je"hladan, nespretan čovek, i - ukoliko je to uopšte moguće - još prozaičniji od Koštunice", dodavši da se Srbija valja od smeha nastojanju njegovih medijskih menadžera "da ga predstave kao političara zapadnog tipa koji grli decu".
       Nekoliko dana pre izbora, 26. septembra, u škotskom listu "Skotsman", međutim, pojavio se članak Alekse Todorovića (radi za više publikacija kao slobodni novinar) u kome se predizborna klima u Srbiji interpretira sa stanovišta, ne sličnosti i razlika Koštunice i Labusa, već pre razlika između Koštunice i Đinđića. "Koštuničino pomanjkanje revnosti u saradnji sa Hagom podiglo je obrve u zapadnim zemljama", piše u tom članku, a za Đinđićevu vladu se kaže da je "drmaju brojni korupcionaški skandali, od tvrdnji o povezanosti sa švercom cigareta, do Đinđićevog priznanja da je svetom putovao u privatnom avionu sumnjivog biznismena". S druge strane, Todorović tvrdi da Koštunicu vide kao "čoveka tako punog principa da mu nedostaje praktična sposobnost da bilo šta učini". "Fajnenšel tajms" za to vreme, iz pera Erika Džensona podseća da je Vojislav Koštunica pre dve godine "preuzeo ogroman rizik kada se kandidovao protiv Slobodana Miloševića", uz izražavanje rezerve da je predsednik SRJ "mnogo oprezniji otkako je došao na vlast", i uz opreznu konstataciju da niko, ipak, "ne osporava Koštuničinu posvećenost demokratiji", kao i opasku da se "Labusova poruka sviđa mladim, obrazovanim glasačima, ali malo kome drugom".
       U američkoj štampi Koštunica je i dalje "umereni nacionalista", a američki novinari su i kampanju videli u nešto drugačijem svetlu nego Englezi. Tako je "Njujork tajms" posredstvom Asošijeted presa javio da je kampanja bila "bez sjaja", prigušena odsustvom bitnijih razlika između dvojice glavnih kandidata, pri čemu je Koštunica, u lošem odelu ali sa reputacijom poštenog čoveka, kako kaže AP, "obećavao manje radikalne reforme od onih koje je zastupao Labus". AP, međutim, u prvoj rečenici izveštaja o rezultatima prvog kruga glasanja obelodanjuje da je Koštunica dobio više glasova od "prozapadnog kandidata". Danijel Simpson u "Njujork tajmsu" na dan prvog kruga glasanja nagoveštava da bi neuspeh izbora pomogao Zoranu Đinđiću, koji je nepopularan među biračima i plaši se gubitka parlamentarnih izbora na koje bi ga Koštunica prisilio ako pobedi.
       Iz relativno šturih i malobrojnih napisa u američkim novinama može se videti do koje je mere Jugoslavija za Amerikance "otpala sa mape sveta", kako to oni vole da kažu. U jednoj od retkih širih agencijskih vesti iz predizbornog perioda, Asošijeted pres je 8.septembra nešto drugačije tumačio predizborne izjave političara nego što je to činila domaća štampa. Katarina Kratovac je tako napisala da je Koštuničina izjava u Prokuplju (da neki u srpskoj vladi imaju neke druge zemlje u koje mogu da odu, a vi i ja sa ovog trga nemamo gde da idemo) zapravo aludirala na Đinđićev odlazak iz zemlje za vreme NATO bombardovanja 1999. godine. Džošua Kuhera iz "Vašington tajmsa" je 30. septembra, pak, tumačio da je izjava američkog ambasadora u Beogradu jednom srpskom dnevnom listu da treba da izaberu kandidata koji će ih najuspešnije odvesti u Evropsku uniju, "široko interpretirana kao podrška Labusu", iako je američka ambasada poricala da preferira bilo kog od dvojice vodećih kandidata.
       Ono u čemu se slažu zapadni mediji (uključujući i Romana Prodija i druge predstavnike Evropske unije) sa obe strane Atlantika, jeste da bi "ponavljanje izbora dovelo do produbljivanja političke nestabilnosti" (AP) i da bi "neuspeh izbora doveo do ustavne krize, odložio neophodne reforme i zaustavio dalju saradnju sa Haškim tribunalom" ("Gardijan"). Jedan od najuticajnijih listova u svetu, londonski "Ekonomist", iznosi u broju od 5.oktobra sopstvenu teoriju o mogućem ishodu predsedničkih izbora u Srbiji. Tvrdi da se u Beogradu "šapuće" da je Vojislav Šešelj u iskušenju da sklopi ciničnu nagodbu sa Miroljubom Labusom.
      
       Cinična nagodba
       "Kako bi takav čudan dil funkcionisao?", pita "Ekonomist" i objašnjava: "Umesto da kaže biračima da glasaju za Labusa - bliskog saradnika Zorana Đinđića, srpskog prozapadnog premijera - Šešeljevim radikalima bi se sugerisalo da bojkotuju drugi krug. U tom slučaju ne bi bilo potrebne većine od 50 posto, i izbori bi propali." Zašto bi takav dil doveo u iskušenje gospodina Đinđića, pita se dalje "Ekonomist" i odgovara da je razlog Đinđićev strah da izgubi parlamentarne izbore. Zanimljivo je da jedino "Ekonomist" u priču o srpskim predsedničkim izborima uvodi i konačni status Kosova, odnosno sticanje nezavisnosti Kosova. List zaključuje:
       "Ako konačni rezultat srpskih predsedničkih izbora bude poraz gospode Đinđića i Labusa i tržišno orijentisane ideologije čije su oni otelotvorenje, zapadne vlade biće razočarane. One su računale da će srpski reformisti upokojiti aveti ultranacionalizma i u dogledno vreme sklopiti dil o 'finalnom statusu' Kosova, što bi odgovaralo svima na Balkanu i omogućile regiji da se približi Zapadu."
       U članku o konačnom statusu Kosova, "Ekonomist", pak, javlja iz Kosovske Mitrovice da je "nemački prokonzul" Mihael Štajner rešio da "osvoji" Mitrovicu, odnosno da je objedini, i da će uspešno objedinjavanje Mitrovice ubediti Ruse da u Savetu bezbednosti promene stav i da prihvate nezavisnost Kosova. Obično dobro obavešteni "Ekonomist" je, naime, ubeđen da će "slom jugoslovenske federacije", odnosno formalni prestanak postojanja SRJ, već dogodine prisiliti Savet bezbednosti da stavi na dnevni red pitanje nezavisnosti Kosova.
      
       LJILJANA SMAJLOVIĆ