Krstan Simić, prvi advokat Biljane Plavšić

      Advokat Krstan Simić bio je privremeni branilac (zbog zauzetosti na drugom slučaju) Biljane Plavšić kada se ona u januaru prošle godine pred Tribunalom u Hagu izjasnila da se ne oseća krivom ni po jednoj tački optužnice.
      
       Treća tačka optužnice po kojoj je Plavšićeva priznala krivicu, obuhvata teška krivična dela, tako da izgleda kao da je ostalih sedam tačaka pretočeno u tu jednu i da to ne predstavlja neki veliki dobitak.
       - Progon je sam po sebi jako širok. Mi progon u advokatskom žargonu zovemo "mali genocid". To samo ilustruje činjenicu da tu nije bilo trgovine. Za genocid mora postojati direktan umišljaj, namjera da se uništi jedna etnička zajednica i mislim da bi Tužilaštvo imalo ozbiljne probleme da to dokaže. Naročito je bitno da je jedina stvarna olakšavajuća okolnost pred Tribunalom - priznanje krivice. Oni izuzetno vrednuju takav gest, jer na osnovu njega usledi poruka da se to dogodilo, da se čovjek kaje i poruka da se to ubuduće ne smije dogoditi. Da ne govorimo o uštedi vremena, novca i energije. U čemu su se onda sastojali pregovori advokata i Tužilaštva? - Iz mog razgovora sa istaknutim američkim advokatima vidio sam da su istakli specifičnost "slučaja Plavšić". Podvučeno je da u njenom predmetu postoje dva teška slučaja: jedan slučaj je o krivici, koji je Plavšićeva riješila, a drugi, ništa manje značajan, tiče se činjenice da je Plavšićeva imala zaista velike zasluge u stvaranju preduslova za Dejtonski sporazum, za uspostavu mira na prostorima BiH, standarda vladavine prava u RS i u tom smislu postoji mogućnost da Plavšićeva, i pored činjenice da bude oglašena krivom, dobije vrlo, vrlo blagu kaznu. Američki advokati su ukazivali i na neke presedane koji u tom smislu postoje. Ja potenciram izuzetnu moralnu snagu gospođe Plavšić da u jednom smutnom vremenu u kome su mnogi ljudi odgovorni, ali još nemaju snage da se suoče sa svojom ulogom, javnosti BiH pošalje poruku: ovdje se dogodilo zlo i mi smo učestvovali, neko na ovaj, neko na onaj način, i vrijeme je da to priznamo i pokajanjem stvorimo preduslove da se u BiH ovo više nikada ne dogodi.
      
       Biljana Plavšić je pre godinu dana bila uverena u svoju nevinost i u Hag je otišla dobrovoljno da je dokaže. Vi je poznajete lično, šta je moglo kod nje da utiče na promenu odluke?
       U našoj javnosti mi imamo obrnute standarde. Svi kažemo da ona treba da dokaže svoju nevinost, u stvari Tužilaštvo treba da dokaže njenu krivicu. Šta se dogodilo? Većina ljudi koji su učestvovali u kreiranju ove jugoslovenske drame, vjerovatno nisu to ni željeli, možda nisu bili ni svjesni u šta se sve ulazi, ali postoje nekakve objektivne odgovornosti.
       Ne mogu znati šta se dogodilo u psihi Biljane Plavšić, ali možda je suočavanje sa dokumentima i dokazima Tribunala, sa sopstvenom ulogom i posledicama koje su danas evidetne, za nju bio signal da je potreban još jedan proces pokajanja koje je iskazao Vili Brant kleknuvši u ime svih naroda. Možda je poslala poruku i ostalima da je vrijeme da prestane demagogija. Teško je to znati. Puno razloga može biti motiv za jednu ovakvu odluku.
      
       Kako će njeno priznanje krivice uticati na tokove ostalih procesa?
       - To ne može uticati, jer je odgovornost pojedinačna. Svaki postupak se vodi pojedinačno. Tužilaštvo je dužno u svakom slučaju demonstrirati dokaze neovisno da li su okončani neki postupci. Prema tome, svaki slučaj je priča za sebe. Međutim, ovdje može biti koristi za pravnu praksu u odnosu na neka druga lica, jer standard genocida, koji se stavlja većini ovih ljudi, a koji je otpao kod Plavšićeve, mora biti standard koji bi eventualno bio primenjivan i u drugim slučajevima. Tužilaštvo će imati daleko teži zadatak da, posle odluke u slučaju Plavšić, dokazuje genocid eventualno kod Krajišnika ili nekog od ostalih optuženih.
      
       B. M.