NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Biću pristrasna

"Beograd bi trebalo da ima i ulicu sa imenom Bitlsa."

      Gradonačelnica Beograda Radmila Hrustanović nije krila zadovoljstvo što će NIN posvetiti specijalni dodatak posvećen Bitlsima.
       "Imala sam sreće da je moja drugarica Valida Dragović, čija je majka živela u Parizu, donosila sve novitete iz velikog sveta", kaže na početku razgovora gospođa Hrustanović. "Stanovala je na uglu ulica Svetozara Markovića i Nemanjine sa svojom bakom koju smo svi zvali Bakika. To je bila jedna prizemna kuća u kojoj smo mi godinama pravili žurke. Bila je to 1965. godina".
      
       Ni Beograđanke nisu odolele čupavcima iz Liverpula?
       - Naravno. Opredeljivale smo se koja je za koga. Kojoj se dopada Pol, kojoj se dopada Džon Lenon, kojoj Ringo Star a kojoj Džordž Harison. Meni, Pol.
      
       Vodio je Pol?
       - Pa nije. On je možda bio najlepši, ali i drugi su imali tu magičnu privlačnost. Naravno, Džon Lenon je bio najžešći, jer je imao ono što Englezi zovu personality.
      
       Koliko su vam poruke, sam taj tekst koji su oni izgovarali kroz pesme, bile važne?
       - Sve nam je bilo važno. To je ono, što kaže Desanka Maksimović: "Ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira, može mi se učiniti lepo i lako voleti kratko, za jedan dan". Muzika traje tren, ta emocija traje tren, ali u tom trenutku ako voliš, voliš više. Vrlo često sam tu muziku slušala kad sam zaljubljena, kada sam volela, ali i patila.
       Moj stariji sin Damir me je pre nekoliko godina prijatno iznenadio kada je na jednoj sedeljci pokazao da zna mnoge pesme Bitlsa. Bila sam zadovoljna.
       Da ne bude patetično, ali preko nas i preko naše dece Bitlsi žive iako su oni kao grupa postojali samo nekih sedam-osam godina. To je dokaz da su oni postali mit, da su stvorili istoriju i postali istorija. Svi mnogo dugujemo Bitlsima. Oni nisu bili samo muzika. Bili su pokret.
      
       Mislite da su promenili naše živote i da bi bez njih naši životi bili znatno drugačiji.
       - Mislim da će se Bitlsi za nekih 200-300 godina pominjati kao što mi pominjemo Mocarta, kao što pominjemo Šopena... Bitlsi su svojom muzikom apsolutno obeležili epohu i uveli nas u neku drugu priču, u drugu emociju. Njihove poruke su bile pozitivne, pune ljubavi, emocija, lepote.
      
       Mi tada živimo u socijalizmu, u jednom rigidnom društvu koje je Bitlse dočekalo na nož.
       - Bio je to i period kad su se pojavile minisuknje. Moji roditelji, koji su dosta bili strogi, loše su reagovali u početku na kratke suknje i na Bitlse. Loše su reagovali na njihov izgled, na njihovu frizuru.
       Bitlsi su promenili sve. Ne samo u muzici. Oni su presudno uticali na životni stil, ne samo naše generacije. Oni su promenili način razmišljanja i mojih roditelja, koji su se u početku dosta teško mirili sa tim novitetima, ali su ih prihvatili a posle čak i sami slušali.
       Međutim, mi smo bili uporni. Nismo pravili kompromise. Znali smo šta volimo i to smo branili. Branili smo pravo na izbor. Na dobar izbor.
      
       Da li je bilo podele unutar vaše generacije na one koji su podržavali oficijelni stav socijalističke omladine i vas koji ste bili uz Bitlse i sve ono što su oni nosili?
       - Ne. Moja generacija je novu muziku potpuno doživela, osetila i prihvatila. Apsolutno, ceo moj razred iz III beogradske gimnazije, na primer.
      
       Gospođo Hrustanović, govorili ste o dugu prema Bitlsima. Sada ste vi vlast. Zar ne mislite da bi Beograd trebalo da ima ulicu sa imenom Bitlsa. Nedavno smo Petar Popović, Srđan Šaper i ja razgovarali sa vama i izneli vam Pecinu ideju da bi park kod Manježa mogao da nosi ime Bitlsa. Šta vi kao gradonačelnica mislite o toj ideji? Da li biste podržali tu ideju?
       - Podržala bih je. Beograd bi trebalo da ima i ulicu sa imenom Bitlsa i trebalo bi da postoji neko obeležje. Da li bi to trebalo da bude baš Manjež, ne znam.
      
       Gospodin Bogoljub Karić je rekao da bi BK Kompanija bila spremna da finansira izgradnju spomenika Bitlsima.
       - I ja bih to volela. Jako bih volela. Što NIN ne pokrene tu inicijativu?
      
       Evo, pokrećemo je. Znači, vi obećavate da ćete učiniti sve da Beograd dobije ulicu Bitlsa ili park?.
       - Da, i biću pristrasna u tome.
      
       LUKA MIČETA
      
      
Imagine

Na vest da je 8. decembra 1980. Džon Lenon ubijen na ulazu u zgradu Dakota, hiljade Njujorčana danima su dolazili, palili sveće, polagali cveće, ispisivali poruke i puštali muziku Bitlsa, preko puta zdanja, na ćošku 72. ulice i ulaza u Central park, dokle je policija dozvoljavala da se ljudi približe mestu zločina. Dirnuta tolikom pažnjom Joko Ono se obratila vlastima grada sa molbom da joj dozvole da taj deo parka sredi u znak sećanja na svog muža. Posle peripetija, jer je opozicija mislila da park više zaslužuje Bing Krozbi, gradska uprava preglasavanjem ipak odlučuje da se omogući pravljenje spomen obeležja u čast ubijenog Bitlsa. Godine 1982. Joko plaća milion dolara za pravo da 3 jutra parka preuredi. Kompleks je nazvala Polja jagoda. Park sadrži 161 sadnicu drveća - tačno onoliko koliko je na Zemlji bilo država 1980. godine. Na jednom kamenu ugrađena je metalna tabla sa imenima svih nezavisnih država sveta - i Jugoslavije - sa tekstom: "Polja jagoda, zamisli da svi ljudi žive život u miru". Nedaleko od samog ulaza u park sa strane Dakote, od oktobra 1990, nalazi se kružni mermerni mozaik u čijem centru piše: Imagine (Zamisli). Okolo je staza sa puno klupa za odmor. Na svakoj klupi je pločica sa imenom donatora. Sredina mozaika je tokom cele godine prekrivena svežim cvećem i raznim porukama iz celog sveta.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu