Ove godine jedan Japanac i jedan Amerikanac postali su nobelovci, jer su objasnili zašto Sunce sija. Nikada ne bih sebi postavio takvo prosto pitanje, jer mi se čini jasno kao dan. Kad Sunce ima (na površini) temperaturu od 5800 stepeni Celzijusovih, a u jezgru čak petnaest miliona Celzijusovih, kako ne bi sijalo? Ali, zato ja nisam nobelovac, nego oni.
       Sunce, po njihovom mišljenju, sija zato što izbacuje na milijarde prodornih neutrina. Ali, valjalo je to i dokazati. Postojanje čestice neutrino nagovestio je budući nobelovac Volfgang Pauli još 1930. godine, a potvrdio Frederik Rejns koji je Nobelovu nagradu upravo zbog toga zaslužio pre sedam godina.
       Rejmond Devis i Masatoši Košiba lovili su godinama neutrine: Amerikanac u oknima zlata Južne Dakote, a Japanac u specijalnom detektoru kojim je uhvatio neutrine čak sa udaljenih supernova. Ta zagonetna čestica nastaje na već opisanoj visokoj temperaturi Sunca prilikom pretvaranja vodonika u helijum. One nezadrživo hrle iz samog jezgra Sunca. Mi to doživljavamo kao sijanje opisano u tolikim pesmama. Ima i razloga! Da nije neutrina, “ne bi sveta bilo”.
       Zato kult Sunca slave i primitivni i civilizovani narodi. Za Samojede Sunce je dobro, a Mesec zlo oko. Pigmeji i Bušmani smatraju da je Sunce oko vrhovnog boga. Za Platona Sunce je slika dobra, onakvog kakvo se ono očituje u vidljivim stvarima. Nema mita i religije u kojoj Sunce nema neko istaknuto mesto, od Indusa, preko Maja, sve do Kelta i evropskih srednjovekovnih astrologa.
       Naša reč sunce je drevnog slovenskog porekla. Svi današnji Sloveni za sunce imaju sličnu reč (recimo Rusi solnce), koja potiče od indoevropskog korena saul. Označavala je nešto što svetli.
       Helenski filozof Diogen, koji je poznat po tome što se usudio da zamoli vladara da mu se skloni sa sunca, navodno je rekao: “Sunce se ne prlja time što sija na đubre.”
       Čehov je jednom napisao: “Kad sunce sija, i na groblju je veselo.” A u predstavi beogradske “Kose” Ateljea 212 1969. godine koju sam preveo, ilustrator ovoga teksta je, između ostalih, kao član plemena pevao stihove: “Daj nam sunca!”.
       Ne brinite. Sunce postoji već 4,7 miliona godina, a ugasiće se tek za deset miliona godina.
      
       JOVAN ĆIRILOV