NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Knjiga kao osovina sveta

Ni svetski izdavački magnati ne prave više “Potemkinova sela” knjiga: ove godine drastično su redukovali izložbeni prostor

      Pred otvaranje ovog sajma knjiga, proricali su vrači duha vremena novi literarni trend: povratak non-fiction žanru. U svetlosti na kolena pale Nenj Economdž čini nam se da je sa njom asocirana elektronska književnost bio samo opori ekstravagantni eksperiment i Vavilonska kula “sajber-izdavaštva”. Tako bi mogla dijagnostički glasiti teza mnogih deziluzioniranih izdavačkih projekata. U beletristici je pak uočljiv povratak autobiografskoj epskoj naraciji bez “avangardnih iščašenja” kao žanru kojim dominira faktografska autentičnost.
       Takvoj literarnoj kritici odgovara i razvaljivanje “Potemkinovih sela” Frankfurtskog sajma knjiga, koji ove godine izgleda štogod skromnije no inih leta. Grupe potentnih izdavača kao što su Random House, Holzbrinck i Axel Springer, da spomenemo magnate ove branše na internacionalnoj izdavačkoj sceni, drastično su redukovali izložbeni prostor. Deset ravnih godina je sajam rastao i rastao od 120 000 do 190 000 kvadratnih metara. Ako je smisao sajma knjiga komunikacija, onda se ona najpre zbiva in mente, sve ostalo proističe iz te osnovne konstelacije. Ako je pak atmosfera loša, onda i ono što je u duhu ili u glavi, može postati problem. Nedavno je jedan od najelitnijih teoretičara liberalizma, nemačkog porekla a engleskog državljanstva, lord Darendorf, član Gornjeg doma u Vestminsteru, to osećanje nazvao francuskom rečju “morosité”, koja bi u ovom kontekstu mogla svojom dvostrukom semantikom - “sumornost” i “mrzovolja” - da odrazi klimu u kojoj se Nemačka, te i njeno izdavaštvo, u ovom času nalazi.
       Lane su američki izdavači nakon 11. septembra i rata u Avganistanu iz bezbednosnih razloga izostali sa Frankfurtskog sajma knjiga, a ove godine je pak broj internacionalnih izdavača porastao, ali broj nemačkih opao za 346 izdavača, što čini puna četiri odsto. Posebno je u žanru beletristike velika oseka, te se mnogi izdavači klone ovog sve skupljeg međunarodnog spektakla. Udruženje nemačkih književnika prvi put je odsutno sa ovog sajma, jer je prvi put trebalo da plati zakupninu za izložbeni štand kao i dvadeset izdavača evangelističke teološke književnosti, ustupivši prostor fahu “turizma”, dok je broj katoličkih izdavača ostao nepromenjen u odnosu na lanjsku godinu. Litvanija, gost-zemlja ovogodišnjeg sajma, investirala je samo jednu četvrtinu onoga što je prošlogodišnji gost, Grčka, uložila. Anglosaksonski izdavači su sa prepunim agendama doputovali u Frankfurt. Džonatan Atkins iz “Simon & Shuster” veli da očekuje “the busiest Frankfurt ever”. U časopisu izdavačke branše - “Bookseller” citiran je jedan njujorški literarni agent i skaut, koji veli da će “licence biti probranije kupovane”. Unekoliko se obmanutim osećaju anglosaksonski izdavači time što im, posle rekonstrukcije izložbenog prostora sajma, nije pripala svetla i grandiozna Hala 3, već je ona dodeljena domaćim izdavačima.
       Novi direktor sajma Folker Nojman, koji je tek četvrtu nedelju na ovoj dužnosti, važi za marketinškog genija. Njegov prethodnik se nosio smelom mišlju da načelo sistematizacije literature po nacijama ukine, ali je vrlo brzo, otrežnjen reakcijama, od toga odustao. Da li će Nojmanu poći za rukom da za narednu godinu, kada će Rusija biti gost, mimo literature organizuje i štogod iz ruskog kulinarstva ili pak “knjige u knjigama” poput ruskih lutki, ostaje zasad otvoreno pitanje. Nojman, negdašnji Bertelsmanov generalni menadžer, ne zazire od senzacionalnog. Na vest da su bokseri braća Kličko upravo objavili knjigu o fitnes-tehnici, veli on lakonski: “zarad prosperiteta knjige, ja ne zazirem da na sajmu postavim i bokserski ring”.
       Ovogodišnji dobitnik “Nagrade za mir”, koju dodeljuje Udruženje izdavača i knjižara Nemačke, nigerijski je spisatelj Činua Ačebe. Uručenje te nagrade, koja je dotirana sa 15 000 evra je i dramaturški zenit sajma knjiga, gde se okupi akademski “tout le monde” Nemačke. Za ovogodišnjeg laureata “Nagrade za mir”, Činua Ačebea iz Nigerije, veli se u povelji Udruženja sledeće: “Udruženje proslavlja u Činua Ačebeu jednog od najvažnijih i najsuptilnijih glasova Afrike u književnosti 20. veka, nepokolebljivog učitelja, moraliste i nadasve velikog pripovedača.” Ačebe je rođen 1930. u Nigeriji u plemenu Igbo, jednom od tri najveća plemena u Nigeriji. Posle lokalne misionarske škole i studija u Ibadanu, radio je kao radio-reporter. U vreme rata u Bijafri, bio je specijalni emisar u Evropi i Americi. Nakon rata je predavao književnost na nigerijskom Univerzitetu Nsuka, kao i u svojstvu gosta-docenta na američkim univerzitetima. Dugo godina je Ačebe bio savetnik za legendarnu seriju “African Njriters Series” kod “Heinemann” izdavačke kuće, koja je zaslužna za plasman afričke literature u svetskim razmerama. Ačebe je osnovao i literarni časopis “Okike”, platformu za mlade autore i njihove kritičke refleksije o društvenoj ulozi literature u Africi. Težak saobraćajni udes ga je 1990. učinio teškim invalidom, te otad iz zdravstvenih razloga živi u Americi.
       Na svetkovini u crkvi Sv. Pavla u Frankfurtu u prisustvu 700 uglednih gostiju iz politike, privrede i kulturnog života i saprisustvu negdašnjih dobitnika ove iste nagrade - Amos Oza, Asje Džebar i Karla Dedecijusa, “laudacio” novom laureatu je držao rektor univerziteta u Vircburgu, romanista prof. dr Teodor Berhem. U zahvalnom slovu Ačebe je istakao izvitoperenu sliku Afrike u evropskoj i američkoj književnosti. Njegova pripovedačka misija bila je da “ispravi” tu iskrivljenu sliku Afrike. Džozef Konrad ili Ernest Hemingvej opisuju crnce samo kao divlje, gotovo nemušte figure na periferiji zbivanja, optužuje Ačebe. Čak i veliki humanista Albert Švajcer je crncima dodelio status samo mlađeg sabrata, pričinivši time “neverovatno bezbožništvo”. Upravo takva slika ga je podstakla na pisanje, veli Ačebe, veliki 71-godišnji humanista i posrednik između kultura. Slika o Africi kao kontinentu kriza i katastrofa, ratova i bolesti, gladi i beskućništva, zasekla je dubok jaz između civilizacijskih krugova na početku 21. veka. Upravo ih knjiga može premostiti, mogla bi glasiti Ačebijeva izričita teza.
       Potpisnik je ne samo iz pobuda nacionalne sentimentalnosti bio i u hali 5.0 gde su ovogodišnju literarnu produkciju izlagali naši izdavači - “Poslovno udruženje izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore”, “Prometej”, “Čigoja štampa”, “Oktoih”, “Balkankult”... Pedant i cinik mogao bi ustanoviti višestruka odstupanja od internacionalnih normi u sistematizaciji tih štandova. No budući da je potpisnik iste gore list, svestan da je darendorfsko morosité unekoliko konstitutivna mentalna odlika homo balcanicus(a), i nekakav vilajetski “odbrambeni mehanizam” da ne kažemo i so barbarogenijskog šarma, to neka ovde bude samo pozitivno istaknuto - kosmopolitska otvorenost prevedene književnosti i polaganje akcenata na teološku literaturu i kapitalna istoriografska dela naših izdavača. Možda bi istorijski patos i letargiju pogleda unatrag naših izdavača valjalo prenuti iz dogmatskog dremeža, senzibilizovanjem za značajna dela savremene svetske književnosti kojih je bilo i na ovom, 54. međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu.
      
       ZORAN ANDRIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu