Bira se onaj ko ima najviše ugleda, a ne u kojoj je stranci

      Dok se u drugim gradovima posle raspada političkih koalicija raskidaju kumstva i prijateljstva, političari u Zrenjaninu međusobno se cene i posle toga. Zrenjaninci smatraju da su političari kao mačke za koje je sasvim svejedno kakve su boje sve dok love miševe.
       Uporedo sa predsedničkim izborima u Zrenjaninu su održani i dopunski izbori za tri upražnjena mesta opštinske skupštine. U prigradskom naselju Mužlja, pobedio je Ferenc Šmit koji nije imao izbornu kampanju i nije član nijedne partije. Na izbore je izašao kao kandidat grupe građana “Borba za kanalizaciju”.
       Portparol Demokratske stranke u Zrenjaninu dr Miloš Kovačević ne smatra da se u Mužlji desilo nešto epohalno:
       “U Zrenjaninu su se u opštinskoj skupštini oduvek nalazili predstavnici grupa građana. Ovde je običaj da se za odbornike biraju pojedinci koji imaju ugled u svojoj zajednici.”
       Demokrate smatraju da su svi predloženi kandidati bili ljudi od poverenja a da je Šmit pobedio zato što je uživao najveći ugled.
       Borislav Gađanski iz DSS-a smatra da je Ferenc Šmit “agilan i preduzimljiv” i da je na izborima uspeo zato što su Mužljaci smatrali da će uz njegovu pomoć najbrže dobiti kanalizaciju.
       Gađanski, inače potpredsednik opštine, upoznat je sa problemom kanalizacije “koji postoji i u drugim delovima Zrenjanina, ali je u Mužlji najizraženiji”.
       “I odbornici u prethodnim sazivima zalagali su se da se ovaj problem reši. Očevidno je da to građane nije zadovoljilo pa su izglasali odbornika za koga smatraju da će rešiti taj problem”, kaže Gađanski.
       Novi opštinski odbornik Mužlje Ferenc Šmit, rođen je 1942. godine, po zanimanju je mašinski inženjer a ujedno je i predsednik Saveta Mesne zajednice.
       On priznaje da nije imao izbornu kampanju ali ističe da nije izabran zbog ličnog ugleda koji uživa u Mužlji.
       “Izabran sam zbog toga što sam član Saveta Mesne zajednice i da je umesto mene kandidovan neki drugi član Saveta, on bi sigurno bio izabran. Birači nisu glasali za mene već za ono što je Savet dosad uradio.”
       Šmit objašnjava da je odluka o njegovoj kandidaturi doneta na sednici Saveta dan uoči isteka roka za prijavu kandidata.
       “Na kraju sednice pod tačkom ‘razno’ dat je predlog da se neko iz Saveta kandiduje za odbornika ne bismo li na taj način uspeli da selo konačno dobije kanalizaciju za koju već decenijama plaćamo samodoprinos.”
       Deset članova Saveta izabrani su na tajnim izborima između 48 kandidata i svi su dobili preko 50 odsto glasova birača koji su izašli na izbore. Većina članova ima fakultetsku spremu. Savet je izabran na osnovu programa i obavezao se da će ga realizovati. Osnovne tačke programa bile su: rešavanje problema kanalizacije, proširenje obdaništa, izgradnja dečijeg dispanzera, meliorizacija močvarnog dela Mužlje, sređivanje lokalnog groblja i puteva.
       “U našem obdaništu ima 300 dece koja su bila smeštena na 400 kvadratnih metara, što je ispod svih normi. Radovi se finansiraju iz samodoprinosa i stranih donacija. Kada su ljudi videli da je Savet uspeo da im to obezbedi, poverovali su da možemo da rešimo i kanalizaciju”,”objašnjava Šmit.
       Sledeći potez Saveta biće izgradnja dečijeg dispanzera i ovih dana biće pokrenut postupak za izdavanje građevinske dozvole.
       “Kanalizacija je naš najveći problem. Zbog visokih podzemnih voda, septičke jame se često izlivaju a kada se napune, ljudi su prinuđeni da ih prazne po baštama ili uličnim jarkovima. Nemamo dokaza, ali pretpostavljamo da za neke bolesti koje se javljaju u selu, uzroke treba tražiti u ovakvoj situaciji. Ja nisam jedini odbornik iz Mužlje; pored mene tamo se već nalaze troje odbornika izabranih pre mene. Nevažno je što su oni bili kandidati partija. Ukoliko naši argumenti budu ubedljivi, mislim da ćemo naići na podršku svih odbornika”, kaže Šmit.
      
       VLADAN STOŠIĆ
      
      

Predgrađe ili selo Mužlja je osnovana pre 112 godina i u njoj živi oko 9000 stanovnika ili oko 10 odsto građana Zrenjanina. Zvanično, ona je prigradsko naselje ali je njeni stanovnici nazivaju selom iako se samo trideset porodica bavi zemljoradnjom dok ostali rade u Zrenjaninu a kao dopunsku delatnost obrađuju okućnice na kojima proizvode povrće i cveće koje se prodaje i na beogradskim pijacama. U selu postoje dve škole sa nastavom na mađarskom i srpskom jeziku, zabavište koje radi u dve smene, i još 17 raznih društvenih organizacija. “Mužljanske novine” štampaju sa na mađarskom i srpskom jeziku.