“Zastava” je na putu da ponovo sklopi dil sa starim poznanikom koji je sredinom osamdesetih prodavao “jugo” u SAD

      Srpski ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović obnarodavao je 11. oktobra (po novijem političkom kalendaru: dva dana uoči drugog kruga predsedničkih izbora), da je kragujevačka “Zastava” napokon pronašla strateškog partnera! Firma “Nenj car compandž” iz Nju Džersija, vlasništvo Malkoma Briklina, ovdašnjoj javnosti poznatog po prodaji “juga” u SAD pre sedamnaest godina.
       Posao stoleća, kako je tada nazivana kolateralna dobit od nerealizovanog bartera američkog multimilionera Armana Hamera (Jugoslaviji je nuđena nafta vredna milijardu dolara godišnje), završio se ne baš slavno. Posle četvorogodišnje prodaje oko 100 hiljade automobila u SAD, posao je jednostavno zamro. Godine ‘92. firma “Jugo Amerika” je bankrotirala, ali ne i Briklin kako se često ali pogrešno, nevodi u medijima.
      
       “Ikona” u vicevima
       Šta je sve posle doživljavao siroti “jugo” u Americi, manje-više je poznato. Grupa studenata jedne likovne akademije iz Njujorka “redizajnirala” je automobil u toster, klavir, harmoniku... “Jugić” je postao i nezaobilazna tema pakosnih komentara u mnogim filmovima. U crnohumornoj komediji koja je ovde prevedena kao “Ko je ubio Monu” svi, ne baš “čisti”, stanovnici jednog gradića voze “jugo”, a “ta stvar” je odigrala i zapaženu ulogu u jednoj epizodi “Slučajnih partnera” u kojoj glume Sibil Šepard i Brus Vilis. Elem, Vilis dobije “jugo” na poklon za rođendan i posle nekoliko dana iz njega izlazi samo u gaćama i majici pošto su mu pljačkaši pre toga “pokupili sve vredno”.
       O vicevima tipa: kako se može udvostručiti vrednost “juga” (napuni se rezervoar benzinom) ili čemu služi grejač na zadnjem staklu vozila (da vozaču ne zebu ruke dok ga gura), da i ne govorimo.
       Međutim, “jugo” ima i svoje fanove u SAD; na pretraživaču “Džahoo” njegovi vlasnici imaju posebnu diskusionu grupu, a iz listinga ponude i potražnje vidi se da se “jugo” star 19 godina prodaje po ceni od 3 000 dolara (nov je bio oko 4 000).
       Magazin “Forbs” koji je prvi, početkom aprila, lansirao priču o Briklinovom rimejku posla sa “Zastavom”, kaže da je jugoslovenski automobil uz sva iskušenja kroz koja je prošao, ipak “zauvek ostao američka ikona među svim onim jeftinim stvarima”.
       U istom članku se može pročitati da je preduzetnik Briklin u biznisu sa automobilima (proizvodio je, između ostalog, vozilo kome je dao sopstveno prezime - proizveo je 2 854 vozila za tri godine) više puta bankrotirao. Naši, jugoslovenski izvori, međutim, kažu da je ta priča, bar u slučaju “Jugo Amerike”, pojednostavljena. Naime, firma jeste bankrotirala ali ju je pre toga Briklin prodao za 15 ili 16 miliona dolara, tako da on lično nije bio gubitnik u tom poslu.
       Kragujevačka “Zastava” je ipak rešena da uđe u posao sa Briklinom, a jedan od visokih rukovodilaca fabrike kome je ovaj novinar predočio čitav spektar sumnjičenja zbog ovakvog “strateškog partnera”, samo je kratko prokomentarisao: “Nismo imali drugu alternativu, niko nas drugi nije hteo.”
       Predugovorom je, inače, previđeno da američki partner u strukturi zajedničkog preduzeća “Zastava motor njorks” učestvuje sa 80 odsto, a “Zastava automobili” sa 20 odsto. “Nenj car compandž” svoj deo će obezbediti investiranjem 150 miliona dolara u naredne tri godine. Generalni direktor “Zastave” Zoran Radojević kaže da će 100 miliona dolara biti direktno investirano u tehničko poboljšanje kvaliteta proizvodnje, dok bi sa preostalih 50 miliona dolara trebalo rešiti pitanje obrtnih sredstava i osposobljavanje kooperanata.
       Američka firma biće, takođe, obavezana da tehnološke standarde “Zastave” podigne na nivo euro 3 i euro 4, kao i “da unapredi postojeće brendove i podstakne razvoj novog brenda koji će biti sinonim za vrednost, kvalitet i pouzdanost”.
       Praktično, to znači da će se i u narednim godinama proizvodnja “Zastave” bazirati na postojećim modelima dok je priča o “novom brendu” na prilično dugačkom štapu s obzirom na konkurentske potencijale velikih svetskih fabrika izvan čijih sistema “Zastava” očigledno traži svoju budućnost.
      
       Čekajući mart
       U predugovoru, koji su sa kragujevačke strane potpisali direktor Zoran Radojević i predsednik Upravnog odbora Miki Savićević (bio je angažovan i 1985. godine u “poslu stoleća” kao direktor “Geneksa”) još je predviđeno da nova firma u startu zaposli najmanje 4 500 radnika, koliko je i sada angažovana, a u roku od pet godina, kada proizvodnja dosegne cifru od 220 000 automobila godišnje, broj zaposlenih će biti povećan do 9 000. Aranžmanom je projektovano, kako je objasnio Vlahović, da američka firma 75 odsto vozila izveze na tržište SAD, Evropske unije i zemalja u razvoju, a što se same dinamike tiče, proizvodnja bi na kraju prve godine postojanja firme trebalo da iznosi 5 000 automobila mesečno, na kraju druge godine 7 500 automobila i na kraju treće godine 10 000 automobila mesečno.
       Direktor Radojević kaže da se u Nju Džersiju već nalazi osam automobila na testiranju (četiri “juga”, od čega dva kabrioleta i četiri “floride” - dve u pik-ap verziji), i prenosi nam Briklinovu ideju da jugoslovenske automobile u prvoj godini proizvodnje plasira na tržišta u Centralnoj i Južnoj Americi, a tek docnije u SAD.
       Kako je Vlahović objasnio, ugovorom će biti predviđeno da američki partner tokom sledećih pet godina zadrži svoj akcionarski ulog u ZMV i da “ne dozvoli bankrot ili stečaj firme”.
       “Zastava automobili” će, pak, u zajedničko preduzeće uneti zemljište na kome se njene hale nalaze, zgrade i pomoćne objekte, opremu, mašine, intelektualnu svojinu i marke “skala”, “jugo” i “florida”, što bi moglo da iznosi 30-40 miliona dolara.
       Vlahović je obećao da će dugovi “Zastave automobili” biti preneti na holding “Zastava” i da će u njihovom restrukturiranju aktivno učešće uzeti i država a kao optimalni rok za konačno potpisivanje ugovora naveo 1. mart 2003. godine uz procenu da je “verovatnoća potpisivanja ugovora veoma velika”.
       Što se, pak, tiče kragujevačke recepcije vesti, koja je minulog vikenda naveliko medijski razvikivana, mereno tada aktuelnim “tajmingom”, tek 25 posto Šumadinaca je u nju bezrezervno poverovalo.
      
       LjUBIŠA OBRADOVIĆ