NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Izborna fatva

Vojislav Šešelj i još 54 odsto postojećih i nepostojećih birača nisu u nedelju 13. oktobra ubacili glasački listić u staklenu kutiju, zbog čega je zemlja ostala bez predsednika. Milan Milutinović ostao je u “prokletoj rezidenciji” na Andrićevom vencu... Na kraju prve etape predsedničkog maratona, koji za sada ima najmanje tri pobednika i nekoliko miliona poraženih, organizatori izbora ocenili su da je nesumnjivi gubitnik Vojislav Koštunica, jer nije uspeo da osvoji više od dva miliona glasova, dok je Miroljub Labus pobedio pošto je uspeo da se približi cifri od milion glasova. Šaka nezavisnih analitičara pobednika vidi u trećem čoveku pomenutog maratona

      Vojislav Šešelj i još 54 odsto postojećih i nepostojećih birača nisu u nedelju 13. oktobra ubacili glasački listić u staklenu kutiju, zbog čega je zemlja ostala bez predsednika. Milan Milutinović ostao je u “prokletoj rezidenciji” na Andrićevom vencu, a njegovi potencijalni naslednici otvorili su čudnovatu raspravu o tome ko je pobedio na propalim izborima. Na kraju prve etape predsedničkog maratona, koji za sada ima najmanje tri pobednika i nekoliko miliona poraženih, organizatori izbora ocenili su da je nesumnjivi gubitnik Vojislav Koštunica, jer nije uspeo da osvoji više od dva miliona glasova, dok je Miroljub Labus pobedio pošto je uspeo da se približi cifri od milion glasova. Šaka nezavisnih analitičara pobednika vidi u trećem čoveku pomenutog maratona. Čitava debata će potrajati do početka decembra, kada će predsednici trčati počasni krug.
       “Zadovoljan sam neuspehom drugog kruga izbora, jer na njemu Srbija nije imala šta da bira. Nadam se da će se sukobi u DOS-u nastaviti jer ćemo tako doći do vanrednih izbora na svim nivoima. Ako se budem kandidovao za predsednika, imaću znatno veće šanse jer ljudi više neće glasati za beznačajne kandidate čija je jedina uloga bila da mi onemoguće pobedu. Drugo, stranka je ovim uspehom veoma motivisana i mislim da će tek sada izgarati kad počne kampanja. Pored toga, mnogi ljudi su poverovali ovim lažnim istraživanjima javnog mnjenja pa su glasali za Koštunicu jer su mislili da nemam nikakve šanse. Sada su uvideli da imam šanse”, kaže za NIN lider radikala Vojislav Šešelj, koji sa zadovoljstvom sluša strahovanja delimično liberalnih medija o njegovom usponu.
       Posle drugih propalih predsedničkih izbora u pet godina, stručnjaci su već poveli raspravu koja bi trebalo da odgovori na prilično jednostavno pitanje - ko je lider armije apstinenata u Srbiji? Prema njihovim rečima, u Srbiji ima približno 30 odsto stalnih apstinenata, stare političke snage podržava između 20 i 25 odsto, dok partije počivše vladajuće koalicije imaju podršku između dve petine i polovine biračkog tela.
      
       Apstinacija
       “Verujem da se to neće dramatično menjati, iako su moguće neke promene unutar tih blokova. Jedina promena je što stranke DOS-a, umesto nekadašnje entuzijastičke podrške, sada njihovi birači prihvataju prilično rezervisano, kritički i slabo motivisani. Birači su uglavnom razočarani jer nema diskontinuiteta, partije doživljavaju vlast kao ratni plen, i dalje važe principi partijske države, institucije nisu reformisane, a efekti promena na svakodnevni život građana, naročito u poslednjih šest meseci bili gotovo simbolični”, ocenjuje politikolog Zoran Stojiljković.
       Iako su neki sociolozi korene apstinencije uglavnom tražili u sve dubljem nepoverenju prema političkim elitama, državnim institucijama ili negativnim kampanjama nabijenim prostaklucima, falsifikatima ili čeprkanjem po protivničkim rodbinama, predstavnici vlasti ocenjivali su da ljudi nisu glasali jer smatraju da izbori nisu bili važni i da se na njima ne odlučuje o životnim pitanjima. Potpredsednica Demokratske stranke Gordana Čomić u razgovoru za NIN ocenjuje da su predsednički izbori imali jednu dobru i jednu lošu vest. “Dobro je što će rezultati poslužiti kao otrežnjenje političarima, koji nisu uspeli da motivišu birače da izađu na izbore. To znači da bi oni morali da promene svoje poruke ili da partije promene svoje kandidate. Loše je, međutim, što država nema predsednika i što time šaljemo pogrešnu poruku svetu.”
       Ostatak DOS-a će uskoro održati sednicu Predsedništva, na kojoj će razmotriti stanje u koaliciji nakon što je nekoliko stranaka koalicije podržalo predsedničkog kandidata DSS-a, kao i budućim izbornim koalicijima. Na tajnovitom sastanku u Vladi Srbije odlučeno je da parlament Srbije po hitnom postupku, u petak 17.oktobra, usvoji izmenjeni zakon o izboru predsednika, iako sastanku nije prisustvovala predsednica Skupštine Nataša Mićić, koja je, izgleda, jedino ovlašćena da sazove Skupštinu i stavi na dnevni red predlog zakona po kojem bi bili održani novi izbori. Na sastanku je, izgleda, dogovoreno da se što pre pristupi izradi novog ustava Srbije. Istog dana, Nova demokratija izlazi s predlogom da se predsednički izbori održe istovremeno sa izborima za savezni parlament, ali ta ideja, izgleda, nije razmatrana.
       Demokratska stranka Srbije saopštila je, međutim, da su izbori uspeli, dovodeći u pitanje validnost biračkih spiskova jer se u njima, prema DSS-u, našlo oko 600 000 birača više. Iako ocene o suficitu birača ili katastrofalnoj nesređenosti biračkog spiska dele većina stranaka, medija ili nevladinih organizacija, stranka je zakasnila da postavi pitanje broja birača na vreme i istovremeno relativizovala uspeh svog kandidata. Obično se kaže da se izborima najbolje razrešavaju političke krize ili smanjuju tenzije, ali to izgleda ne važi za loše organizovane izbore, raspisane sa iskrenom željom da propadnu. Tako bi Srbija mogla da postane jedina evropska zemlja u kojoj izbori generišu krizu koja, opet, neminovno izaziva nove izbore. Takva izborna fatva će trajati sve dok se ne utvrdi ko je, uopšte, pobedio.
       Vojislav Koštunica nije postao predsednik ali je pokazao da je ostao vodeći politički autoritet u zemlji, iako je prethodno teško poražen u vladajućoj koaliciji. Tokom kampanje uspeo je da okruni reformsku koaliciju i konsoliduje stranku, koja je već počinjala da se ponaša kao bilder na bensedinima.
      
       Labusova šansa
       U sredu Savezni ustavni sud donosi privremenu meru kojom se poslanicima DSS-a vraćaju mandati do konačne odluke o zakonitosti Administrativnog odbora o oduzimanju mandata, što otvara dodatni prostor za pritisak na vladu. Zoran Đinđić, međutim, odgovara da jedino Ustavni sud Srbije može da donese odluku o mandatima, iako je vladajuća koalicija prihvatila prethodnu odluku SUS-a o mandatima “neredovnih poslanika”.
       Tokom kampanje, Koštunica je uspeo da izađe iz dugotrajne defanzive u kojoj je uglavnom bio usamljen, gubio komad po komad vlasti, a njegov neverovatan rejting se krunio. “Upotrebili su sve što su imali protiv nas, a mi smo ostali na nogama. Sada smo izašli na čistinu”, komentariše jedan od njegovih saradnika. Koštuničin glavni problem ostaje u neugodnoj činjenici da je tri puta pobeđivao na izborima a nije osvojio vlast, što bi njegove simpatizere moglo da na sledećem glasanju odvede u apstinenciju. U skladu sa iracionalnim pravilima političke igre, njegovi birači bi ga verovatno kaznili ukoliko bi napravio kompromis i krenuo da sa arhirivalom Đinđićem piše novi ustav, iako je upravo novi ustav bio okosnica njegove kampanje.
       Kandidat grupe građana i ostatka DOS-a Miroljub Labus osvojio je u drugom krugu manje glasova nego dve nedelje ranije, što se može protumačiti kao posledica tihog bojkota njegovih prijatelja ili uverenja njegovih glasača da Koštunica sigurno pobeđuje i da nemaju “rašta otvarati kišobrane”. Između dva kruga, Labus je pokušavao da objasni građanima da nije Đinđićev kandidat, ali se ispostavilo da nije privukao nove birače izvan reformističkog biračkog tela, dok mu premijerovi sledbenici nisu oprostili zalaganje za vraćanje mandata DSS i vanredne parlamentarne izbore. Labus i organizacija G17 plus stekli su ovom kampanjom dobru priliku da prerastu u ozbiljnu političku partiju, koja bi mogla da drži ključeve vlasti posle nekih narednih izbora. Za tu ideju zagrejan je Mlađan Dinkić, ali nije sam Labus.
       Prema saznanjima NIN-a, ostatak DOS-a je trenutno bliži ideji da na novim predsedničkim izborima uopšte nema svog kandidata, što deluje prilično čudno ali je moguće razumeti posle rezultata koje je postigao njihov najbolji kandidat. Jedan od lidera, Rasim Ljajić je već u izbornoj noći izjavio da će se na ponovljenim izborima glavna bitka voditi između dva Vojislava. “Ako bi se Labus kandidovao, podržali bismo ga ponovo, ali za sada nema zainteresovanih kandidata. Uveren sam da ni Labus nije zainteresovan”, kaže jedan od lidera reformističkog bloka.
       Na prvi pogled, Đinđić bi morao da bude oduševljen što Koštunica nije postao predsednik ili bar da oseti diskretno zadovoljstvo što je njegov glavni rival u reformskom bloku sa odličnim rejtingom na Zapadu upoznao političku realnost u drugom krugu predsedničkog pakla. Labusovo distanciranje između dva kruga je pomoglo Đinđiću da pokaže kako izborni rezultati nemaju nikakve veze sa Vladom Srbije, ali je među političkim neobaveštenim biračima ostalo uverenje da premijerova moć nije oslonjena na podršku građana. Od oduzimanja mandata, što će verovatno ostati zabeleženo kao njegova najveća greška, Đinđić je nastavio da niže taktičke pobede i istovremeno se približava strateškom porazu.
       Već nakon prvog kruga, neki dosovski speleolozi počeli su da kopaju prolaze između dve vodeće stranke, verujući da će dalja, nekontrolisana eskalacija štetiti svima, pa čak i državi kojom pokušavaju da vladaju. Neke manje stranke ostatka koalicije veoma su raspoložene da posreduju, ali nekako gube volju kada im se iz Krunske ulice saopšti da će na sledeće izbore izaći sami. “Pretpostavljam da ćemo sada imati sezonu pomiriteljskih inicijativa, ali mislim da takva vrsta prijateljskih ubeđivanja više nije moguća. Te razgovore možemo voditi samo u Skupštini, vladi - institicijama, kako i priliči demokratskom društvu”, dodaje Gordana Čomić.
       Kopredsednik Socijaldemokratske partije Slobodan Orlić kao prvi korak u približavanju vidi promenu izbornog zakona, nakon čega treba pristupiti pisanju novog ustava Srbije. “Povodom usvajanja ustava morali bismo da napravimo široki konsenzus, ne samo među strankama vladajuće koalicije već i sa sindikatima, nevladinim organizacijama, značajnim društvenim institucijama. Ustav bismo mogli da završimo do maja ili juna naredne godine, a zatim bismo, ukoliko postoji saglasnost u vladajućoj koaliciji, pristupili organizovanju parlamentarnih izbora. Naša partija smatra da bi novim ustavom bilo predviđeno da predsednika bira parlament, a takav stav imaju i druge članice koalicije. To bi potencijalni kandidati morali da imaju u vidu pre nego što se kandiduju”, kaže Orlić za NIN.
       Lideri, izgleda, nisu dobro pročitali rezultate izbora. Sva istraživanja govore da oko dve trećine građana želi vanredne izbore, uključujući i birače stranaka koji su izričito protiv izbora. Takav stav nije utemeljen na mudrim mislima iz savremene političke teorije, već na nekom narodnom predosećaju da stvari ne idu u dobrom pravcu i da nekontrolisani sukobi ugrožavaju čitavo društvo. “Vidim samo dva scenarija. Prvi bi podrazumevao dogovor o strateškom redosledu poteza - promena izbornog zakona, zajednički rad na ustavnoj povelji, vraćanje mandata DSS-u, ozbiljna rekonstrukcija vlade, rad na ustavu Srbije i parlamentarni izbori. Drugi put ide ka zaoštravanju sukoba, koje bi dovelo do vanparlamentarnog pritiska jer parlament zaista ne korespondira raspoloženju građana što bi dovelo do brzog raspisivanja vanrednih izbora. U sledećih deset, petnaest dana politička elita će polagati najveći test otkad je došla na vlast”, kaže politikolog Zoran Stojiljković.
       Ocenjujući da Koštunica nema snage niti temperament za vanparlamentarnu ili uličnu borbu, premijer je, izgleda, odlučio da zadrži parlamentarnu većinu, organizuje još jedne neuspešne predsedničke izbore i odloži parlamentarne izbore bar do ulaska u EU. Uvidevši da Đinđić sve teže kontroliše saveznike i nosi teret zavidne nepopularnosti, Koštunica je, izgleda, odlučio da više ne sarađuje sa premijerom. Vojvoda od Batajnice ima razloga za zadovoljstvo.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
      
Susret Milutinovića i Belića

S predsednikom kojeg Srbija navodno nema, imao je u utorak neočekivani susret fotoreporter NIN-a Branko Belić. Prolazeći pored predsedničkog zdanja u Pionirskom parku baš u času kad je Milan Milutinović iz tek zaustavljenog automobila krenuo prema svom kabinetu i začas zamakao u zgradu, naš fotoreporter je reagovao instinktom vrsnog profesionalca. Zamolio je, naime, predsednikovo obezbeđenje da pozove predsednika na jedno nekonvencionalno poziranje pred kamerom, znajući da se vreme za protokolarne susrete sve više skraćuje.
       Milutinović je bio predusretljiv i začas je napravljena serija snimaka - u predsedničkom automobilu i van njega. Onako kako je naš fotoreporter želeo da mu se predsednik “namesti”. Srdačno su se pozdravili i razišli.
       Ali, samo koji trenutak posle toga, Milutinović je pozvao redakciju NIN-a da bi se obavestio o “pravim” razlozima zbog kojih ga “lovi” naš fotoreporter. Da li je, zaista, u pitanju samo poziranje za naslovnu stranu ovog broja koji se bavi tek propalim izborima. Ili, možda, hoćemo i mi da ga “čačkamo” oko haške optužnice.
       Razuveren da nije u pitanju ovo drugo, odahnuo je. Lako se složio sa nama i da Srbija ima predsednika, bez obzira na to kako on i koliko obavlja svoju funkciju. U kratkom telefonskom ćaskanju nije propustio da primeti i da je izabran sa većim brojem glasova od onih koje su dobili Koštunica i Labus.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu