(“Vukajlović nije stručan”, NIN br. 2697)

      Iznenađen sam što je Nebojši Neškoviću data prilika da objavi prilog koji je kao predsednik Komisije za nauku i tehnologiju Gradskog odbora JUL-a za Beograd i član Komiteta za ekologiju JUL-a nekoliko puta već objavljivao. Nije li to znak da su JUL-ovci ponovo u sedlu?
       Nešković je izneo dve tvrdnje. Prvo, da su izgradnja i korišćenje Akceleratorske instalacije Vinča/Tesla (AIV/T) obavljani uz kontrolu dva komiteta stručnjaka. I drugo, da je počev od 1993. godine jedna grupa nestručnih pokušala da izgradnju spreči. Klasična priča - sukob dobrih koji grade s lošim koji ruše!
       I čitaoci NIN-a znaju da se u životu skoro sve vrti oko para. Neškovićev tim “dobrica” je od 1991. do 1998. godine u AIT slup’o 18 miliona dolara, a tim “loših” ništa. Naravno, i mi smo “dobili svoje”: konstantno maltretiranje i progon ne samo od četovođa “dobrih”, nego i od mnogobrojnih čankolizaca koji su svoje učešće u piru neodgovornog trošenja ogromnog državnog novca plaćali bacanjem drvlja i kamenja na tim “loših” koji su državu upozoravali na sasvim izvestan promašaj. Dakle - gde su pare?
       Normalno je bilo da posle revolucije vlast postavi nezaobilazno pitanje: - Neškoviću, pokažite narodu u šta ste to tokom 10 godina utrošili 18 miliona dolara?! No, biti mimo sveta ovde je omiljeni sport! Novi su u svoje strukture integrisali stari Mitrovićev kadar i preuzeli njegov san o tome da postane akademik. Biće para, slave, međunarodne saradnje... Agonija srpske nauke se tako produžava za još tri godine, i to po četvrti put od 1992. godine! Kažu da će program nuklearne tehnologije zameniti sa AIT, iako se radi o zameni izgladnelog slona - hipertrofiranim komarcem!
       Podela sveta na “dobre” momke koji su okupljeni oko Neškovića i AIT i na “loše” momke koji su protiv Neškovića i AIT, tako je budalaština. Nas je interesovalo državni novac, pošto naučnici i u najvećem srpskom naučnom institutu ne mogu da rade ako tog novca nema. Novca nije bilo zbog toga što je JUL-ovsko jezgro sa akademkom Mirjanom na čelu, sav novac nauke dalo svom kadru, a kakav je to kadar bio, to se videlo iz aviona. Ima li još nekoga da ne zna da je Nikola Mitrović bio Mirjanina desna ruka, a da je Nebojša Nešković bio Nikolina desna ruka?
       Razlog za Neškovićevu nesputanu mržnju prema nama leži u činjenici da su se proteklih 10 godina potvrdile skoro sve naše ocene iznete u brojnim podnescima koje smo uredno dostavljali kako srodnim naučnim institutima i SANU, tako i vladama. Pobornici daljeg ulaganja u rupu bez dna opet imaju isti stari i nerešiv problem - kako opovrgnuti nesporno?
       Uprkos dečijoj nesposobnosti Neškovića da se sučeli s istinom iz “ogledala” (što on rešava razbijanjem “ogledala”), nerazumno je i dalje pričati o tome kako mi nismo stručni za to što smo napisali, pošto to sad više uopšte nije važno: vreme je na nesporan način pokazalo da su pare slupane!
       Ove priče u NIN-u ne bi bilo da nova naučna vlast u Srbiji nije odlučila da nastavi s ulaganjem u AIV/T. Prema NIN-u, Domazet je izjavio da bi bilo neodgovorno baciti u vodu 18 miliona dolara, pošto se, navodno, za još četiri i po miliona dolara može, za 30 meseci, završiti prva faza mašine. To je treći srpski ministar nauke sa sličnim zaključkom! Menja se samo cifra: prvo 10, pa 15, pa 18. A radi se, u stvari, o bar 30!
       Dakle, Nešković ima stari-novi problem da se Domazetu nametne kao stari-novi vođa, što neizbežno podrazumeva da prvo nas treba da razbije k’o dete zvečku. O.K. - no problem! Ali, to im neće pomoći pošto su mene odvajkada interesovali samo ključari od kase s narodnim parama, a ne oni koji tim ključarima služe. Polemisati s junakom kao što je Nešković baš mi i ne priliči. Dakle, javiću se tek kad obnaroduju novi Domazetov projekat, ako ga obnaroduju.
       Što se tiče skupa nas “loših”, laž je da smo Vukajlović i ja išta imali sa Vukovićem. On radi u oblasti zaštite; dakle, nema nikakve stručne veze sa nama. A i sateravati Vukajlovića i mene u tor (zvani “grupa”) budalasta je ideja!
             Što se tiče Neškovićevih kleveta o tome da smo Vukajlović i ja i grbavi, i ružni i ovakvi i onakvi a ponajviše nikakvi, da kažem da se jasno vidi da smo u priči o 18 (odnosno 30) miliona dolara mi sasvim nevažni jer nismo potrošili ni dolar. Stoga postavljam prostoprošireno pitanje: - kako se to desilo da lepi, pametni, mudri i uglavnom savršeni, pogreše pa daju svoje stručno odobrenje za to da se napravi najveća rupa bez dna u istoriji srpske nauke? Trebalo bi da to objasne, pošto pitanje i nije bezazleno, zbog toga što su od te podrške podosta ućarili! A kad smisle valjan odgovor na to pitanje, neka ga saopšte javnosti, pa ćemo popričati.
       S onima koji misle da su i dalje nedodirljivi pa kleveću, ja ću se, u međuvremenu, sresti tamo gde se odgovara za izricanje kleveta.
      
       MOMČILO M. TOŠIĆ
       Beograd