NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Divlja legalizacija

Kako je Televiziji Pink uspelo ono što većini drugih nije; da svoju divlje sagrađenu zgradu pretvori u legalan objekat

      Prilike se ipak menjaju ma šta ko govorio, a evo i malog dokaza za to: zgrada TV Pink nekada je bila bespravna i određena za rušenje, a sada evo, ista kakva je i bila, postaje legalna. Vlasti su bile vrlo kreativne u tumačenju zakona i propisa, valjda u skladu s pokušajima da ovu državu učine pravnom...
       Da ne bude zabune, zgrada na Dedinju, u Ulici Neznanog junaka 1, još nije legalizovana, to će tek da postane. Temelj za to postavila je gradska vlada prošle nedelje usvojivši "zaključak o verifikaciji urbanističko-tehničkih uslova za izgradnju poslovnog objekta" na toj lokaciji, gde odnos poslovnog i stambenog treba da bude pola-pola, prema Regulacionom planu Dedinja. To će Željku Mitroviću omogućiti dobijanje prve od potrebnih dozvola - urbanističku.
       Kakvim je to pravnim lupinzima ovaj plan savijen oko Pinkove zgrade? Za NIN objašnjava gradski sekretar za urbanizam Vuk Đurović: "Pinkov objekat uklopio se u parametre propisane Generalnim urbanističkim planom (spratnost, odnos kvadrature zgrade i veličine placa...), a član 43 Regulacionog plana Dedinje kaže da objekti izgrađeni pre donošenja ovog plana (1999. godine), ako se uklapaju u GUP, mogu da dobiju urbanističku dozvolu." I tako je Željko Mitrović podneo zahtev Sekretarijatu za urbanizam, ovaj pripremio zaključak o prenameni Detaljnog urbanističkog plana (u koji se Pink ne uklapa). Izvršni odbor Skupštine grada ga usvaja i sada se priprema izdavanje urbanističke dozvole. "Pink nije izuzetak, usvojeno je desetak - dvadeset sličnih zaključaka", kaže sekretar Đurović, odbacujući tvrdnje da iza svega stoje politički razlozi.
       Pinku, u svakom slučaju, shodno zakonskoj proceduri, posle urbanističke dozvole sledi priprema projektne dokumentacije, dobijanje urbanističke saglasnosti, pa zatim građevinske dozvole. Tek tada, dobiće upotrebnu dozvolu. Možda je suvišno, ali da kažemo i to: običnim smrtnicima potrebno je da pribave sve pobrojane dozvole i saglasnosti pre nego što krenu da zidaju, inače će se poduhvat pretvoriti u zidanje Skadra. Put dug i trnovit, za mnoge.
       Željko Mitrović je, međutim, bio vidovit; još u martu ove godine, kad je ono napao profesora Fakulteta političkih nauka i člana vladine Komisije za borbu protiv korupcije Čedomira Čupića, rekao mu je: "Ja sam zgradu legalizovao, i to na najskuplji mogući način." Šta je tačno mislio, pošto zgrada ipak još nije legalizovana a legalizacija ide po zakonu (te, ne može da postoji "najskuplji mogući" i jeftiniji načini, zakon je jednak za sve), čitalac i gledalac Infotopa sam neka prosudi.
       A i Vuk Đurović kaže: "Da je neko hteo da ruši, trebalo je to dosad da učini, imali su sve elemente za to. Ali on je u međuvremenu prikupio dokumentaciju." Kako je "prikupljana dokumentacija"? Tako, da se time pozabavio i Savet za borbu protiv korupcije. Profesor Vojin Dimitrijević zatražio je 7. marta ove godine, i dobio, od opštine Savski venac informacije o dosadašnjem toku legalizacije Pinkove zgrade. Tok je krivudav i komplikovan, ali, da krenemo redom.
       Izvesni Dragan Đurišić dobio je 12. novembra 1997. godine pravo preče gradnje za rekonstrukciju objekta koji je već postojao na ovoj parceli. Željku Mitroviću se 27. januara 1998. odobrava izgradnja objekta veličine 1274,25 kvadrata na istoj parceli, iako on zakonski i prema opštinskim spisima još nema nikakve veze sa parcelom. Na osnovu čega je on dobio ovo odobrenje? Tek 2. februara, naime, "Mitrović otkupljuje od Đurišića objekat za koji je dozvoljena rekonstrukcija", a 5. maja prebacuje se na njegovo ime pravo preče gradnje. Krajem maja (26.) Mitrović traži privremene urbanističke uslove. Nema, dakle, nikakvu dozvolu u tom trenutku, osim one načelne. Zidanje ipak traje uveliko. Za samo mesec dana, od 22. jula do 21. avgusta 1998. godine, inspekcije izlaze na teren pet puta. Rezultat: rešenje o obustavi radova od 28. jula, i rešenje za rušenje od 24. avgusta. Uz to, i prekršajna prijava od 17. avgusta.
       Prijava je, međutim, povučena, od rušenja, naravno, ništa. Inspekcije prestaju da izlaze na teren, vraćaju se tek 28. jula 1999. godine, i onda još samo jednom, 9. aprila 2001. Fantomska Pinkova zgrada postaje sve veća.
       U međuvremenu, kako je obaveštena Komisija za borbu protiv korupcije, nepoznato je da li Mitrović poseduje urbanističku dozvolu, zna se samo da ona nije izdata pre početka gradnje. Uprkos tome, on dobija građevinsku dozvolu (podsećamo na zakonski redosled poteza), i to uprkos konstataciji da se ona izdaje "bez urbanističko-tehničkih uslova" i da "postoje velika odstupanja u odnosu na dozvoljenu površinu 1274,25 metara kvadratnih" - zaustavio se Mitrović kada je sagrađeno 3150,23 kvadrata, odnosno, 147 odsto više od onoga na šta je imao načelnu dozvolu. Nije ni to sve; nema podataka čak ni za šta je građevinska dozvola izdata. Na kraju, iz svega potpuno jasno, Mitrović nema upotrebnu dozvolu, a i u Generalni urbanistički plan uklopiće se tek naknadno, kada je dokupio susednu parcelu.
       No, šta je dozvoljeno Jupiteru, nije i volu, govorili su još stari Rimljani, a uverili su se u tačnost njihovih reči i oni "nesrećnici" na Zemunskom keju čiji su nelegalni objekti, do jednog, sravnjeni sa zemljom. Pink svoj program emituje iz zgrade u Neznanog junaka 1. Infotop je u 18.00.
      
       NIKOLA VRZIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu