Izloženo je više knjiga nego prošle godine ali je, po mišljenju izdavača, neopravdano povećana i cena izložbenog prostora

      Ovogodišnju beogradsku, na jugoistoku Evrope najveću sajamsku smotru izdavača, otvorili su u utorak uveče na Beogradskom sajmu gosti a ne domaćini, kako je to svugde u svetu uobičajeno. Takva protokolarna inverzija učinjena je zbog uvođenja u sajamsku organizaciju institucije "Počasnog gosta". Ovo jeste nešto novo, ali ništa originalno - urađeno je po ugledu na Frankfurtski sajam knjiga. To, svakako, nije loše, iako bi bilo mnogo korisnije da su prekopirana neka druga iskustva nemačkih izdavača i knjižara koja se tiču, pre svega, interesa samih učesnika sajamske priredbe u Beogradu.
       Za prvog počasnog gosta izabrana je Kraljevina Norveška i taj izbor je opravdavan, između ostalog, bliskim odnosima Jugoslavije sa ovom zemljom u prošlosti i velikom pomoći koju je Norveška pružala demokratskim promenama u našoj zemlji u tek minuloj deceniji. Ta pomoć bila je pretežno finansijska i, istine radi, treba reći da je bila usmerena više ka nekim političkim subjektima, kao što je, recimo, G 17 plus, a manje institucijama kulture i samim izdavačima. Ako je neko svojski pomagao da u godinama sankcija, izolacije i bede preživi jedan od najvrednijih segmenata srpskog izdavaštva, onda je to bio, pre svih, Fond za otvoreno društvo. Pa, niko se, i dobro je što nije, iz starog ili novog udruženja izdavača i knjižara, nije osećao obaveznim da mu zahvaljuje uz zvuke fanfara.
       Nezavisno od ovih opaski, Norveška je, razume se, zemlja vredna svake pažnje i poštovanja. I njena književnost postaje sve privlačnija ovdašnjem čitaocu zahvaljujući u novije vreme sve intenzivnijem prevođenju sa norveškog. Kao najzaslužniji za to, imao je priliku da se sa počasnog sajamskog podijuma oglasi i Ljubiša Rajić, ukazujući na mnoge spone između srpske i norveške literature i specifičnost odnosa književnosti "malih jezika". Pre toga su se, ne baš impresivnom broju publike, obratila još dva govornika. Ambasador Kraljevine Norveške Hans Ula Urštad, uz isticanje osećanja velike počastvovanosti što je Norveška izabrana za počasnog gosta, poduvkao je takođe vrlo stare i vrlo specijalne veze dve zemlje. Predsednik Udruženja književnika Norveške Geri Polen isto tako nije krio veliko zadovoljstvo što je, pored gostovanja na sajmu, planirano i bliže upoznavanje s norveškom kulturom uopšte. Ni on, međutim, nije mogao reći da se norveška i srpska književnost dovoljno poznaju.
      
       Stara praksa
       Posle ovih kurtoaznih pozdrava i zahvaljivanja, publici se obratila i Vida Ognjenović, kratkim i efektnim tekstom koji je omeo nameru domaćina da i nju, kao ambasadorku u zemlji-gostu, udene u "norveški paket". Neki su je, ipak, na ovom mestu videli ne samo kao jedno od najistaknutijih imena naše savremene književnosti, već i kao autora "Stubova kulture" čiji je vlasnik jedan od funkcionera (u nedejstvujućoj ostavci) udruženja koje je organizator sajma. Aluzije su išle do prošlogodišnjeg sajma, kada je čast da otvori sajam takođe imao jedan pisac istog izdavača. To, kažu, miriše pomalo na staru praksu.
       Reč Vide Ognjenović bila je, pored ostalog, i lep omaž nedavno preminulim piscima, Branislavu Petroviću i Jovanu Hristiću. Doživljavajući sajmove knjiga kao najveće fešte čitalaca i poštovalaca knjige, ona je s njima povezala i uskrsnuće Aleksandrijske biblioteke. Zbog njih, dodala je, postoji i ova njena replika, naš sajam. Opet u asocijativnom polju jednog velikana srpske poezije kojeg više nema među nama, reći će još: "Čudna je ustanova Sajam knjiga, taj naoko apsurdni spoj otvorene pijace i džinovske biblioteke. To Nepočin-polje na kojem se ukrštaju profano i mistično, gde se knjige naporedno nude kao roba sa cenom i kao neponovljivi, neprocenjivi talismani."
       Mogle bi se citirati još neke lepe i nadahnute misli Vide Ognjenović da je Poslovno udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije našlo za shodno da predstavnicima sedme sile omogući da, ne samo njen tekst, već i reči gostiju iz Norveške dobiju u pisanoj ili elektronskoj formi. Da, dakle, ne hvataju sve na olovku i kasetofon.
       Prošle godine sa ljudima iz Beogradskog sajma imali su nesporazum oko, navodno, krađe novca od ulaznica. Ovog puta najavljuju rigorozniju kontrolu u tom pogledu ali opet je već na startu ispao jedan nesporazum na štetu publike. Posetiocima je, naime, neko počeo da naplaćuje ulaznice za svečano otvaranje.
       Najveća neprijatnost priređena je, međutim, izdavačima koji izlažu na ovom sajmu. Cena izložbenog prostora znatno je povećana u odnosu na prošlu godinu. Obrazloženje tog poteza je krajnje čudno: na taj način, naime, treba da se stvore sredstva za pomoć bibliotekama u otkupu knjiga i za finansiranje projekata od nacionalnog značaja. Zar to nije posao koji je u nadležnosti ministarstava kulture i nauke?! Zar, takođe, najveći broj izdavača nije napustio staro Poslovno udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije i formirao novo da bi efikasnije štitili svoje esnafske interese?! A onom kompromitovanom udruženju okrenuli su leđa i zbog toga što je bilo uzurpirano od strane jednog uskog broja ljudi, sklonih koruptivnom ponašanju, odlučivanju u zatvorenom krugu, neuvažavanju interesa izdavača koje je to udruženje trebalo da predstavlja.
      
       Neispunjene želje
       Nažalost, sve je rasprostranjenije mišljenje da mnogim svojim postupcima ni novo udruženje ne ispunjava želje i očekivanja svojih osnivača i članova. Poznato je da su neki nezadovoljni izdavači već iz njega istupili. Neki su "zamrzli" članstvo, odbijajući da plaćaju članarinu jer su očekivali da će se, proklamovanjem novog stila rada i ponašanja, stići do samofinansiranja udruženja.U zakonskom roku nije održana ni godišnja skupština, iako je jedan od prva dva čoveka udruženja davno dao neopozivu ostavku, dok je drugi u vrlo specifičnoj ulozi funkcionera pod ostavkom. To umnogome liči na ponašanje onog udruženja kojem je većina izdavača, formirajući ovo, uskratila da ga predstavlja. S onima koji bi primetili da ovoj opasci možda nije mesto uz izveštaj sa otvaranja sajma, lako bismo se složili da ne kola informacija kako se razmišlja da se pomenuta godišnja skupština održi, bolje reći smandrlja, usred ove sajamske gužve. Ako bi se tako postupilo, to bi bila opet propuštena prilika da se smireno i odmereno razgovara o uspesima i propustima do pre dve godine toliko željenog novog esnafskog udruženja.
       Možda je u ovom kontekstu red da se kaže kako je, u međuvremenu, umnogome promenjeno stanje i u onom drugom udruženju kojim sada, umesto Ognjena Lakićevića, rukovodi Živan Mitrović. Naročito je dobro primljena praksa održavanja tzv. mini-sajmova knjiga, u Beogradu oko Božića i Uskrsa a po unutrašnjosti Srbije tokom cele godine. Te i neke druge novine u radu ovog udruženja uticale su da im se neki izdavači vrate dok su neki, kao recimo "Prosveta", zadržali članstvo u oba udruženja.
       Vraćajući se opet sajmu o kojem izveštavamo, valja reći da je on, i pored svih propusta organizatora, impresivan i impozantan. Pod kupolama dve velike sajamske hale okupilo se tako više od 360 izdavača, od kojih su tridesetak stranci. Cena ulaznica su relativno niske - 100 dinara za pojedinačne a 50 za grupne posete. Iako izdavači poslovično kukaju, stiče se utisak da su opet znatno nadmašili prošlogodišnju produkciju i da je objavljeno mnoštvo izuzetno vrednih i privlačnih knjiga domaćih i stranih autora. U svakom slučaju, organizatori su uspeli da stvore prijatnu festivalsku atmosferu i knjiga nikada više tokom godine neće biti u centru pažnje javnosti nego tokom ovih nedelju sajamskih dana.
      
       SAVA DAUTOVIĆ