Britanski istraživač traga da li današnji Makedonci imaju bliske srodnike zagubljene u avganistanskim gudurama

      Dva najozbiljnija skopska lista pozabavila su se proteklih dana najavom britanskog istraživača Metjua Liminga da će u Makedoniji skupiti stotinu uzoraka DNK kako bi ih uporedio s isto toliko uzoraka prikupljenih u dalekom Avganistanu. Ekscentrični Englez, o čijoj naučnoj akribiji makedonska javnost nije saznala mnogo, naumio je da dokaže svoju tezu da su u dalekim avganistanskim planinama pre 23 veka zastali posustali borci Aleksandra Makedonskog, tu stvorili novi zavičaj te da njihovi potomci i danas tamo žive. Indirektno, Englez traži dokaze za to, potiču li današnji Makedonci od Aleksandra Velikog (što se u makedonskoj istoriografiji bar za domaću upotrebu dobrano dokazuje), ili su pak autentično slovenskog porekla.
       Liming će svoja istraživanja početi narednih dana uzimajući bris iz usta stotine Makedonaca u Makedoniji da bi rad produžio i na severu Grčke na stotinu tamošnjih žitelja. Uzorci prikupljeni na stotinu Avganistanaca već čekaju u epruvetama u jednoj londonskoj laboratoriji.
       "Cilj genetičkog istraživanja u Makedoniji jeste da se dobije kontrolna grupa ispitanika za poređenje s primercima koje sam skupio u Avganistanu. Potrebno nam je da znamo kako izgleda DNK Makedonaca", poverio je "Utrinskom vesniku" istraživač Liming. List kao preporuku za predstojeće istraživanje navodi podatak da će Limingova knjiga o Avganistanu biti objavljena iduće godine.
       Svoju ideju Englez zasniva na istoriji: Aleksandar Makedonski, kao osnivač četiri grada u Avganistanu, kojima je dao svoje ime, ostavio je tamo 20 hiljada vojnika koji su bili stari ili ranjeni za dalje borbe u pohodu na Indiju.
       "Ovo je ogroman broj. Bilo bi neverovatno da potomci tako velikog broja ljudi iščeznu. Stoga sam uveren da neki savremeni Avganistanci imaju makedonske pretke", dodaje Britanac.
       Liming planira da napravi još jedno dopunsko istraživanje, na ostacima antičkih Makedonaca. "Ako postoje makedonski tragovi, lako će se otkriti" - optimista je istraživač uz argument da se DNK Evropljana bitno razlikuje od onog koji imaju Azijci. Još kaže da muzej u Mančesteru poseduje skelet Aleksandrovog oca Filipa II, čije telo je iskopano pre deset godina.
       U ime Limingovog istraživanja, muzej je spreman da dozvoli da se iz ostataka uzme uzorak DNK. Tako bi se uporedila DNK današnjeg Avganistanca sa S-hromozomom koji bi trebalo da bude 99,9 odsto identičan onome koji je imao Aleksandar Makedonski. Za obradu podataka biće potrebno nekoliko meseci rada u laboratoriji, a zatim i statistička obrada dobijenih rezultata.
       "Možda ćemo uzeti i više uzoraka koji će biti potrebni laboratoriji univerzitetskog koledža u Londonu, koja se trudi da dobije detaljan presek DNK iz celog sveta", kaže Liming i napominje da, koliko mu je poznato, nijedna britanska laboratorija nema primerak DNK makedonskog građanina.
       Liming ističe da se opredelio da uzima uzorke samo od muškaraca zato što se S-hromozom prenosi samo s oca na sina bez promene, dok ostali delovi DNK predstavljaju kombinaciju gena majke i oca. S toga, S-hromozom će biti identičan sa S-hromozomom predaka od pre sedamdeset generacija, u vreme za koje je Liming zainteresovan.
       "Kad sam prošle godine posetio Avganistan, primetio sam da neka deca imaju evropske karakteristike kao i specifičnu boju kose i očiju. Posetio sam mesto Al Kanum, grčki grad na granici Avganistana i Tadžikistana, gde ima mnogo ruševina grčkih mermernih stubova i rukopisa na antičkom grčkom jeziku. Palo mi je na pamet da je moguće napraviti genetički test potomaka ljudi koji su tu živeli pre 2 300 godina, odnosno pre sedamdeset generacija. U genetičkom smislu, to je vrlo dug period" pripoveda Liming. U Panshiru Liming je, kao uostalom i svi istraživači pre njega (kako sam tvrdi), uključujući i Marka Pola, bio iznenađen što mali broj dece ima svetlu kosu i oči, što je upadljivo u poređenju s tamnokosim Azijcima. Da li su potomci Aleksandrovi? - pitanje je koje muči Liminga, očigledno, i makedonsku javnost. Naime, Englez nije prvi koji tvrdi da današnji Makedonci imaju direktnu vezu s najvećim osvajačem starog veka. Zvanična istoriografija upola glasa, da je ne čuju susedi Grci, dokazuje to isto. U novinama, ne bez ironije, katkad se u člancima o drevnom osvajaču može čuti simpatični nadimak Ace Makedonac.
       U Limingovom slučaju, bar javno, polemika među stručnjacima nije povedena. Da li je Liming ozbiljan naučnik ili šarlatan - iz skopske perspektive nije lako proceniti.
      
      
       ŽELJKO BAJIĆ
      

Kloniranje granica Filozof Nenad DakoviĆ ovako komentariše istraživanje Metju Liminga: “Zanimljiva je ta “naracija” o Aleksandru Makedonskom i kloniranju “granica” njegove imperije, najveće imperije starog sveta. Zar ne bismo mogli da kloniramo Aristotela, ili Platona? Možda i samog Sokrata koji je Platonova narativna fikcija. Što se Sloterdajka tiče, on otvoreno o postmodernom društvu govori kao društvu terora tragajući za odgovorom na pitanja: šta demokratsko doba namerava sa čovekom. Bez neprijatelja nacije ili države nema ni države. Sloterdajk će        sebe nazvati “atmosferskim izdajnikom domovine”. Postmoderna medijska masa proizvodi jedino “organizovanu napuštenost” i “slobodu čestica bez slobode”. To je kontekst u kojem se kloniraju “granice” nekadašnjeg Aleksandrovog carstva. “Trumanov šou”, virtuelna igrica uz pitanje: Gde je izlaz? Odnosno, gde je granica?”