Mi smo konstituisali jednu vrlo specifičnu državnu zajednicu. Ona po svom sadržaju nema nijedan element zajedničke države

      Čim sletite u Crnu Goru vidite da ste doleteli u Montenegro. Odlučeno je, demokratski, ubedljivo: nezavisnost.
       Oj svijetla oktobarska zoro...
       Šta bi od “dva oka u glavi”?
       Vuk Karadžić je zabeležio: “Pametnoj glavi i jedno oko dosta”. Uzalud.
       Pameti nema. Valjda zato još ovo jedno oko (srpsko) čkilji onako anšluski.
       Jugoslavija više ne stanuje u Montenegru. Definitivno. Doduše, na poček od tri godine.
       Jugoslavija je samo izgovor. Zna se kome i zna se zašto. Ali, “izgovori nisu odgovori” (Tepavac).
       Odgovore, neke, potržili smo od Filipa Vujanovića, predsednika crnogorske vlade u ostavci.
      
       Samo za dobre poznavaoce crnogorskih zbivanja rezultati parlamentarnih izbora u Crnoj Gori nisu iznanađenje. Međutim, u kolikoj meri su ovi izborni rezultati plod dosadašnje politike DPS a koliko možda osuda, odnosno neprihvatanje beznađa alternative?
       - I jedno i drugo. Prije svega to je rezultat ulaganja u Crnu Goru, u infrastrukturu, pomoć privredi, u zapošljavanje, rečju, u razvoj privrede. U infrastrukturu smo uložili više od 150 miliona evra, sa više od 60 miliona evra smo direktno pomogli privredu a oko 16 miliona evra smo uložili u zapošljavanje kroz projekte preduzetništva što je obuhvatilo zapošljavanje približno 5 400 ljudi.
       Naši građani su to vrednovali, ocijenili kao brigu o kvalitetu života u Crnoj Gori i na temelju toga iskazali uvjerenje da ćemo ispuniti i nove naše planove i programe. Mi smo te planove sasvim konkretno saopštili u predizbornoj kampanji navodeći i izvore iz kojih ćemo to realizovati.
      
       Realni izvori ili andersenovsko-grimovski pristup?
       - Iz realnih izvora, naravno. Zaposlićemo oko 7 000 ljudi u preduzetništvu i pomoći našu privredu kroz razvojne programe. Jedna trećina za preduzetništvo, jedna trećina za pomoć privredi, a preostala trećina za zaštitu životne sredine i vraćanje stare devizne štednje. Sva sredstva su obezbeđena iz privatizacije “Jugopetrola” iz Kotora. Dakle, krajnje realna obećanja na temelju kapitala koji se posjeduje i u dinamici koja je jasna.
       Prema tome, naš ulog u razvoj Crne Gore i ono što smo obećali je izvjesno jedan od fundamentalnih razloga ovakvog uspjeha.
       Drugi je svakako razočaranje u naše protivnike koji su se bavili negativnom kampanjom, destrukcijom, klasičnom antikampanjom koja je imala za cilj da saopšti građanima raznovrsne insinuacije, klevete i podmetanja. Međutim, većina građana Crne Gore to nije prihvatila.
      
       Čini se da je koalicija Zajedno za promjene samim svojim imenom u velikoj meri zbunila, pre svega, svoje glasače koji baš i nisu skloni promenama. Naime, koliko do juče nastupali su sa motom koji je najbolje definisao narodni stihoklepac: “Ne tražimo ništa novo/samo carstvo Dušanovo”. Naravno, tada nije bilo ni u primisli nastupanje sa “strateškim partnerom” Liberalnim savezom Crne Gore.
       - Izvjesno je da je ta njihova koalicija sa Liberalnim savezom izazvala razočaranje u glasačkom tijelu. Koalicija Zajedno za promjene nije mogla sa Liberalnim savezom da se zalaže za projekat zajedničke države dok, pak, Liberalni savez nije mogao sa koalicijom Zajedno za promjene da se zalaže za nezavisnu Crnu Goru.
      
       Mržnja kao tradicionalni balkanski kohezioni faktor nije ovaj put dala rezultat?
       - Većina građana Crne Gore je to procjenila kao pakt za golu vlast. Pakt koji je neprirodan, paradoksalan koji je proizvodio samo incidente. Setimo se samo skandala u Skupštini, koji su Crnu Goru u međunarodnoj zajednici predstavili kao retrogradnu državu koja se stavlja, u većoj ili manjoj mjeri, pod stalnu kontrolu te iste međunarodne zajednice.
       Zahvaljujući Oebsu, prije svega, uspjeli smo da novousvojeno zakonodavstvo primjerimo međunarodnim standardima. Da ne pominjem kakvu su destrukciju izvršili u medijima.
      
       Tu ni Oebs nije uspeo da pomogne?
       - Tačno, nismo uspjeli da spriječimo projektovanje medija u partijske okvire i sprečavanje da oni postanu javni servis. Spriječili su reformu školstva, zdravstva, onemogućili reforme u lokalnoj samoupravi...
       Dakle, građani su belodano vidjeli šta se sve može desiti sa Crnom Gorom ako bi oni došli na vlast i odgovorili su negativno na tu destrukciju. Izvojevali smo briljantnu pobjedu.
      
       Može li se reći da su ovi izbori dali, definitivno, jasan odgovor na pitanje svih crnogorskih pitanja: želi li Crna Gora nezavisnost?
       - Izborni rezultat je podržao postepenu nezavisnost što je bio naš projekat. Dakle, nezavisnost kroz realizaciju Beogradskog sporazuma i ustavne povelje uz, naravno, saradnju sa svijetom, gdje bi gradili kvalitetan, sadržajan i ravnopravan odnos sa Srbijom. S druge strane, dati pravo građanima Crne Gore da se posle tri godine opredijele za svoju budućnost.
       Od početka sam tvrdio da je najbolji model naših odnosa savez nezavisnih i međunarodno priznatih država. Svakako da je od državne zajednice mnogo lakše doći do zajednice država. Nemoguće je vratiti se u zajedničku državu. To ni Srbija više neće jer osjeća da je njena pozicija takva da i ona mora u međunarodnoj zajednici da se predstavi svojim imenom.
      
       Izvesnost zajedničke države, kakve-takve, ipak, evidentna je. Predsednik Đukanović je izjavio da bi mu bila draža nezavisna Crna Gora ali da će Podgorica dati priliku novom ugovoru o zajednici sa Srbijom.
       - Mi smo konstituisali jednu vrlo specifičnu državnu zajednicu. Ona po svom sadržaju nema nijedan element zajedničke države. Zajednička država podrazumeva da imate jedinstvenu vojsku, tržište, jedinstvenu diplomatiju. Kod nas je sve sada različito. Imamo različite ekonomske sisteme. Kada je riječ o vojsci može se reći da su to vojska Srbije i vojska Crne Gore kojima je zajednička samo komanda koja kroz Vrhovni savjet odbrane ima konsenzus sva tri predsjednika. Takođe, obezbjedili smo funkcionisanje institucija državne zajednice uz punu ravnopravnost i predstavljanje u međunarodnim ekonomskim, finansijskim i političkim institucijama kroz specifičan model rotacije.
       To je jedna vrsta državne zajednice koja je mnogo bliža uniji nego zajedničkoj državi. Ali, ipak toj zajednici treba dati šansu.
      
       Pogotovo što period od tri godine nije period koji znatnije može uticati na dominantne procese i u Srbiji i u Crnoj Gori.
       - Jasno. Ali, to je ujedno period u kome se ta zajednica može kvalitetno provjeriti. Zanči, treba da vidimo da li je ona dobar model interesa i Srbije i Crne Gore a posle toga će građani Crne Gore procjeniti da li je za njih bolje da ostanu u toj državnoj zajednici ili da Crna Gora bude nazavisna. Nije navažno podsetiti da referendum koji bi usledio - tada ne bi bio referendum visokog rizika, sudbonosan, koji može izazvati neprilike. Takođe, sasvim je jasno i izvesno da bi rezultate tog referenduma prihvatila međunarodna zajednica.
      
       Pobedivši na izborima, dobili ste širok manevarski prostor da se sa punim legitimitetom postavite prema evropskim procesima i intencijama, kao stabilan faktor čiju je pobedu na izborima Evropa podržala i priznala. Crna Gora se sada konsolidovala. Ali, sada je Srbija podeljena?
       - Želio bih da i Srbija postigne stabilnost i da nastavi svojim reformskim putem, da nastavi putem integracije u evropske tokove i da obezbjedi kroz svoju stabilnost dobru komunikaciju sa Crnom Gorom.
       Vlade Srbije i Crne Gore su konstruktivno radile na implementaciji Beogradskog sporazuma i za vrlo kratko vrijeme smo postigli sporazum o našim ekonomskim sistemima i njihovoj harmonizaciji. Takođe, i u onom osjetljivom dijelu pravno-političke nadgradnje tog ekonomskog sporazuma veoma brzo smo se dogovorili.
       To pokazuje da smo u stanju da izuzetno osjetljiva i složena pitanja u međusobnoj komunikaciji riješimo i obezbjedimo dobar ekonomski kontakt Srbije i Crne Gore.
      
       Do sada su vam iz Srbije stigle čestitke od Zorana Đinđića i Vladana Batića. Vojislav Koštunica vam nije čestitao na pobedi?
       - Ne znam da li je stigla čestitka od gospodina Koštunice.
      
       Mediji je do danas (sreda popodne) nisu objavili.
       - Vjerujem da je odnos gospodina Koštunice prema volji građana Crne Gore - odnos poštovanja. Ukoliko nije uputio čestitku, onda to za mene predstavlja veliko iznenađenje.
      
       Zanimljivo je da je gospodin Maršićanin rekao: “Ostala je raspolućenost biračkog tela Crne Gore...”
       - Ne bih mogao da budem saglasan sa tom konstatacijom iz prostog razloga jer rezultati izbora pokazuju bitno drugačiju sliku. Kao koalicija, u prethodnom sazivu našeg parlamenta koji je brojao 77 poslanika, mi smo imali 36 mandata. U ovom sazivu kada Skupština ima 75 poslanika mi imamo 39 mandata. Dakle, imamo apsolutnu vlast.
       Ako tome dodamo i poslanike onih stranaka koji su takođe za nezavisnu Crnu Goru, onda je odnos 60 prema 40 odsto za samostalnu Crnu Goru.
      
       Ovakav stav DSS kao jedne od trenutno najjačih srpskih partija nije benigan. Sa njima, takođe, morate da sarađujete. Kako?
       - U komunikaciji sa gospodinom Koštunicom imao sam jedan krajnje otvoren kontakt, kontakt u kome smo razmenjivali argumente za ova ili ona rješenja iz Beogradskog sporazuma i ustavne povelje i u njemu sam prepoznao čovjeka sa kojim se može konstruktivno komunicirati.
       Dakle, mi smo nastojali u komunikaciji sa Beogradom da sarađujemo i sa gospodinom Đinđićem kao i sa gospodinom Koštunicom poštujući interes Crne Gore i ne želeći ničim da doprinesemo pogoršanju njihovih odnosa. Mislim da smo u tome uspjeli.
      
       Da li će Crna Gora pristati da se u ustavnoj povelji definiše način izbora poslanika skupštine Srbije i Crne Gore?
       - Dva su razloga zbog kojih to ne treba propisivati ustavnoj povelji.
       Prvo, time bi se pogrešno tumačio Beogradski sporazum. On propisuje da države-članice svojim zakonima određuju način izbora poslanika u skupštinu državne zajednice.
       Drugo, ako bi se to učinilo, oduzela bi se nadležnost državama-članicama. Ukoliko bi ste ustavnom poveljom propisali da je način izbora neposredan, posredan ili kombinovan, onda bi zakoni Srbije i Crne Gore koji bi to trebalo da regulišu bili besmisleni.
       Treba, dakle, to ostaviti državama članicama ali im takođe treba odrediti rok u kome se ti zakoni moraju doneti i sprovesti.
      
       Koji je osnovni razlog insistiranja SNP i DSS na neposrednim izborima?
       - Kod SNP je to politički pragmatizam. Oni očekuju da bi na tim izborima bila visoka apstinencija manjinskih naroda, zatim Liberalnog saveza i SDP-a i jednog broja naših birača i vjeruju da bi kroz visok odziv svog glasačkog tijela ostvarili većinu. Međutim, to je nerealna i pogrešna matematika.
      
       Zbog čega im to onda ne dopustite?
       - Vidite, naši glasači, a to je većina građana Crne Gore, prepoznali su da je politika Crne Gore u zaštiti njenih interesa i da je briga o toj zaštiti na nivou koji obezbjeđuje da se Crna Gora ne može izigrati. Znači, samo funkcionisanje skupštine je takvo da je bitno šta ona odlučuje i kako odlučuje, a sam način izbora ne određuje karakter te skupštine.
      
       Ostajete li pri nameri da za tri godine sprovedete referendum o nezavisnosti Crne Gore?
       - To je dio sporazuma koji je vrlo eksplicitan. To je dio ustavne povelje koji je utvrđen apsolutno saglasno i to je obaveza. Priznavanje tog rezultata prihvatila je i Evropska unija kao i međunarodna zajednica. Prema tome, referendum će se izvjesno održati posle tri godine i njegov rezultat će svijet prihvatiti.
      
       LUKA MIČETA