(“Kako je Maršal opišao četu”, NIN br. 2697)

      U razgovoru sa Dragom Jonaš sve je tačno što je iznela, ali je nešto zaboravila.
       Mene je Draga osvojila postupkom 24. februara 1942. godine. Dok smo pred obrenovačkim Gestapoom čekali odlazak u šabački logor, jedna devojka je donela veliki paket sa hranom i uručila ga Dragi Ilić, kasnije Jonaš. Nemci su se čudili kakva je to organizacija koja je uspela da javi da će se autobus zadržati pred obrenovačkim Gestapoom. Draga je rekla da joj je paket donela školska drugarica iz beogradske Trgovačke akademije, ćerka Tiosava Blagojevića, obrenovačkog gvožđarskog trgovca, a Draga je njoj prstima objasnila da idemo za šabački logor. Gledao sam kako Draga dolazi sa saslušanja, prebijena.
       Draga je bila “pismena” i u mladim godinama, pa je izostavila da je još 27. januara 1938. godine, kao učenica IV razreda gimnazije dobila nagradu za rad “Crtice iz života”, odnosno za priču “Živana Čarapa” iz Fonda “Dr Jordan Stajić”. Nagrada je bila mala, svega 368 dinara, ali ni druge nagrade nisu bile velike.
       Kad je u Valjevu 1987. godine predstavljena moja knjiga o starom Valjevu, Draga je došla i čitala nekoliko priča.
       Sa Dragom Jonaš sam u stalnoj vezi, nekoliko puta je bila u mojoj kući, razgovaramo telefonom, ja joj pišem pisma, a Draga me zove telefonom da bismo neke stvari iz mojih pisama razjasnili.
      
       BORISLAV VUJIĆ,
       Valjevo