Prošle nedelje svet su uzbuđivale vesti o terorističkom bezumlju u glavnim gradovima Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Prve i poslednje vesti dana odnosile su se na spektakularan upad terorista u Pozorišni centar na Dubrovki (tokom mjuzikla "Sever-Istok") i njihovu još spektakularniju likvidaciju. Nekako istih dana objavljena je i vest o hapšenju mogućnog snajperiste koji je nasumce ubijao svoje sugrađane u Vašingtonu.
       Nije prošlo ni nedelju dana, a već su neke dobre ili loše vesti nove vesti dana. Ostala je tuga u porodicama nevinih poginulih žrtava i briga ruskih vlasti kako da objasne neizbežnost žrtava i prirodu upotrebljenog gasa. Ostaje i stalna briga svetskih političara, koji ne mogu da otklone uzroke terorizma, jer nije u njihovoj moći da od siromašnih preko noći naprave bogate, od nesrećnika srećnike. Još manje da izleče osvetnički nastrojene manijake čije razloge za terorizam nisu ni sami sposobni da suvislo formulišu.
       A običan svet već misli o nečem drugom.
       Snajperisti su bili predviđeni da ubijaju šljuke, jer snipe je na engleskom šljuka. Snajpirati je najpre značilo u lovu iz puške ubijati tu ukusnu divljač puškom, snajperkom. Reč snajper pojavila se u današnjem značenju u engleskom jeziku negde 20-ih godina XIX veka.
       Engleska reč snipe vodi poreklo od staroskandinavske reči istog značenja, koja danas na islandskom, najstarijem među skandinavskim jezicima, glasi mdžrisnipa.
       Naš Vojni leksikon (Beograd, 1981) pojam snajperske puške ovako definiše: "puška opremljena optičkim nišanom, namenjena za uništavanje različitih, prvenstveno važnih živih ciljeva (trenutnih, pokretnih, otkrivenih i maskiranih) na odstojanjima do 800 metara, a neke i do 1200 metara. Za gađanje iz snajperske puške upotrebljava se standardna puščana municija sa običnim ili obeležavajućim zrnom ili snajperska municija".
       Jedan od "važnih živih ciljeva" 1963. godine za snajperistu Lija Osvalda, i onih koji su stajali iza njega, bio je 35. predsednik SAD Džon Kenedi.
       Prapušku, neku vrstu primitivnog vatrenog oružja, navodno je prvi konstruisao neki Kresibije 245. godine pre Hrista za Aleksandra Velikog.