Ratni veterani koji kažu da "skupljaju kestenje" po šumi, spremni su na obračun sa svima koji pokušaju da priđu Janku Bobetku

      Boravak Karle del Ponte u Zagrebu doveo je Hrvatsku u jednu od najapsurdnijih situacija otkako se pre dve godine promenila vlast u zemlji. Reformska vlada premijera Ivice Račana došla je do samog ruba svoje političke karijere, nacija je duboko podeljena, a opozicija se još jednom okrenula na desno. Glavna tužiteljica Međunarodnog tribunala za ratne zločine u takvoj situaciji nikome nije donela dobre vesti. Istina je da Hrvatska nije, poput Jugoslavije, prijavljena Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali strah od sankcija i dalje je veoma realan. Karla del Ponte napustila je Zagreb veoma nezadovoljna. Posle tročasovnog razgovora sa premijerom Ivicom Račanom nije bilo dogovorenog ručka, a na sastanku nisu bili ni najbliži premijerovi saradnici, Goran Granić, inače predsednik saveta za saradnju s Tribunalom, kao ni predsednik nacionalnog parlamenta Zlatko Tomčić. Obojica su time demonstrirala svoje neslaganje sa optužnicama protiv generala Janka Bobetka, a tvrdoglavo "ne" Karli del Ponte uporno je ponavljao i premijer.
      
       "Drveni advokati"
       Hrvatski zvaničnici tako su za svega nekoliko meseci izgubili politički alibi koji je prethodna vlast Hrvatske demokratske zajednice godinama uspešno negovala. General Janko Bobetko u međuvremenu nije otišao u bolnicu, a protiv "rezačice balkanskih grla" kako su Karlu del Ponte ovde prozvali neki mediji, ustao je i visoki katolički kler u Hrvatskoj. Domaći biskupi sastali su se na ostrvu Krk i tamo sastavili poruku javnosti u kojoj još jednom tvrde da međunarodna zajednica smišljeno izjednačava "žrtvu i agresora".
       Otkako je u zemlji otvorena "afera Bobetko", političari vladajuće nomenklature, iz straha za sopstvene karijere, nisu ni pokušali da čoveku optuženom za ubistva civila i sprovođenje etničkog čišćenja u Hrvatskoj uruče optužnice Međunarodnog suda za ratne zločine. Umesto toga, posećivali su ga u vili na elitnom zagrebačkom Tuškancu i nagovarali da ode u bolnicu. Najbliža rodbina i prijatelji Janka Bobetka su istovremeno nagovarali na samoubistvo, a lekari su njegovu spavaću sobu pretvorili u jednu od najskupljih klinika u Hrvatskoj. "Kućno lečenje" haškog optuženika Hrvatsku je do sada koštalo čak 200 hiljada kuna ili oko 25 hiljada evra, a sva je prilika da će se takva praksa i nastaviti.
       Saznalo se i to da je još u maju, na jednoj diplomatskoj večeri u Zagrebu, Karla del Ponte pitala premijera Ivicu Račana i njegovog zamenika Gorana Granića, kada bi bilo politički najoportunije izaći sa podizanjem optužnice protiv Janka Bobetka. Prva dva čoveka vlade u Zagrebu molila su da to bude u septembru kako, zbog mogućih političkih nemira u zemlji, ne bi propala turistička sezona.
       Septembar je došao i prošao, a "haški bič" ponovo je zamahnuo nad zvaničnim Zagrebom. Goran Granić zato je brzo otputovao u zvaničnu posetu Egiptu a iz Hrvatske se u kritično vreme izgubio i šef Hrvatskog sabora Zlatko Tomčić. Predsednik nacionalnog parlamenta je u vreme boravka Karle del Ponte u Zagrebu boravio u Kini, a tamo je slučajno pronašao starog druga generala Bobetka. To je, ni manje, ni više, nego kineski ministar odbrane Ći Haotijan. On je Zlatku Tomčiću rekao kako mu je Bobetko jedan od najboljih prijatelja i zato veoma žali što se našao u tako neprijatnom položaju.
       Predsednik Svekineskog narodnog kongresa Li Peng zato je zaključio da Haški tribunal ne sme da bude političko oruđe velikih protiv malih naroda i podržao Hrvatsku u borbi za svoj nacionalni integritet i dostojanstvo. Sve i kad bi se ova konverzaciona kinesko-hrvatska farsa zanemarila, uočljivo je da je predsednik Hrvatskog državnog sabora u Kinu putovao baš u vreme kad su domaći ekonomisti zaključili da Hrvatska pod sankcijama ne bi izdržala ni deset dana. Kao jedna od uticajnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Kina bi zato uspešno mogla da lobira za Hrvatsku ukoliko to pitanje postane presudno za sudbinu Hrvatske.
       Vreme ističe, a oko kuće u koju se zaključao optuženi general Janko Bobetko gomilaju se falange ratnih veterana koji su vilu na Tuškancu pretvorilii u hrvatsku varijantu slavnog američkog utvrđenja "Fort Noks". Ljudi koji za sebe cinično tvrde da u blizini Bobetkove kuće zapravo "skupljaju kestenje", spremni su na fizički i oružani obračun sa svima koji pokušaju da se približe njihovom ratnom idolu.
       Na jednom od redovnih sastanaka u predsedničkoj rezidenciji na Pantovčaku pod geslom "kava s predsjednikom", Mesić je upozorio premijera Ivicu Račana da njegova vlada nema nikakve šanse da dobije političku, a još manje pravnu bitku sa pravnicima iz kancelarije Karle del Ponte.
      
       Usamljeni premijer
       Ko, dakle, može da pomogne premijeru Ivici Račanu? Možda domaća opozicija s kojom uporno pokušava da se konsultuje, ali je glavni ishod ovakvih razgovora još tvrđe ubeđenje premijera da Hag čini očitu nepravdu Hrvatskoj. Pomoć je ponudila čak i tužiteljica Karla del Ponte pominjući famozni član 59. iz protokola Haškog tribunala koji govori da teško bolesni optuženici ne mogu da budu izvedeni pred sud. To, međutim, ne znači da se optužnice protiv njih odbacuju, nego da medicinski eksperti Tribunala dolaze da na licu mesta provere njihove dijagnoze. Janko Bobetko već je najavio da ne namerava da pristane na ovakvu vrstu pregleda. Pred Hrvatskom su zato dve varijante mogućeg raspleta u sve problematičnijim odnosima s Haškim tribunalom. Ako iz kruga pristojnih evropskih zemalja nije isključena u doba, u svetu omraženog pokojnog predsednika Franje Tuđmana, nije logično da bi se Hrvatskoj to dogodilo danas, kad zemlju vodi simpatični zagovornik pravne države Stjepan Mesić.
       Manje dekorativnog političkog celofana nudi varijanta da su sankcije ipak na vratima Hrvatske, a premijer Ivica Račan nalazi se na samom rubu provalije. Ne može da uruči optužnicu Janku Bobetku i ne može da uhapsi odbeglog Antu Gotovinu. U oba slučaja morao bi da se podvrgne riziku sukoba sa militantnim pristalicama dvojice generala optuženih za ratne zločine, a njegova politička hrabrost otkazala je i u manje izazovnim situacijama.
      
       ZORICA STANIVUKOVIĆ