|
Danas mogu da naškode ti ekstremisti koji su počeli kao umerenjaci pa su onda odigrali na kartu nacionalizma
Od 1986. godine Nikola Tenzer je vladin službenik u više ministarstava: od finansija, do stateškog planiranja. Trenutno se nalazi na mestu višeg savetnika Komisije za strateško planiranje (premijerov kabinet). Bio je viši predavač političke filozofije i međunarodnih odnosa na Institutu političkih studija u Parizu. Predavao je u Nacionalnoj školi za administraciju, kao i u Međunarodnom institutu za državnu administraciju. Značajan deo trodnevne radne posete g. Tenzera Beogradu (susreo se sa mnogim funkcionerima naše republičke i savezne vlade) bio je ciklus od osam predavanja na Fakultetu političkih nauka.
S obzirom na to da dobro poznajete našu aktuelnu političku situaciju, koje su, po vašem mišljenju osnovne prepreke za prijem Jugoslavije u EU?
- Glavne prepreke su vezane za situaciju "neraščišćenih" teritorija, znači granična pitanja, pitanje Kosova, rešenje bosanskog pitanja. To su sve problemi. Pa i odnos Srbije i Crne Gore još nije izdefinisan. A to je veoma važno pitanje. Pored toga, postoji i niz pravnih poteškoća. Takođe, sve ono što traži Haški tribunal, mora prvo da se zadovolji, te je i to jedan od neophodnih uslova.
Mislite da sa naše strane nije dovoljno učinjeno?
- Naprotiv. Ja mislim da ste vi svakako učinili vrlo važne stvari. Ono što se desilo krajem 2000. godine, bilo je odlučujuće, a činjenica da Miloševiću sada sude u Hagu, nešto je što predstavlja evoluciju. Veliku, važnu evoluciju. Ali ono što je najbitnije, jeste ta želja da se izvučete iz ove teške situacije. Međutim, ono što je opasno za sve zemlje koje su u tranziciji i za sve političke lidere, pa tako i vaše, jeste da se sada ne nadmeću, jer to nadmetanje može da bude nacionalističko ili liberalno. I može da uplaši narod. A narod ne sme da se plaši evolucije. Opasno je igrati na nacionalizam, zato što ako umerenjaci postanu nacionalisti (a to važi za sve zemlje u tranziciji), oni pre svega hoće da na taj način steknu prednost. Danas mogu da naškode ti ekstremisti koji su počeli kao umerenjaci pa su onda odigrali na kartu nacionalizma.
Već osam godina vodite Odsek za procenu i modernizaciju države. Kakva su francuska iskustva od ulaska u EU do danas? Ili, koje su to "prednosti i mane članstva"?
- Ima mnogo stvari koje su se promenile. Prvo, privredne razmene su postale mnogo jače. To se vidi i na svakodnevnim običnim primerima. Recimo, ako uđete u jedan supermarket ili u neku administrativnu ustanovu. U supermarketima imamo sto puta više proizvoda nego što smo imali do sada i to kvalitetnih proizvoda. I što je najvažnije, po mnogo nižim cenama nego što je to bilo ranije. To sada čak i Francuzima izgleda neverovatno, ali to je vezano za Evropu kao i za proces mondijalizacije i uopšte globalizacije. U administraciji, pak, i u državnim službama uopšte, ljudi su postali mnogo efikasniji a sve to u krajnjem ishodu daje kvalitet. To je donela Evropa. Tome bi se moglo dodati da se pruža šansa mladima, studentima. I među njima ima mnogo više razmene, kontakata, iskustava, protoka ideja. Ja vidim samo prednosti koje je pružila takva Evropa. Ne vidim nijednu lošu stranu, bar što se tiče Francuske, do koje je došlo stvaranjem EU.
Kako vidite aktuelne primedbe na račun srpske vlade: da je sa jedne strane suviše liberalna i sa druge da ona to nije dovoljno?
- Neću da komentarišem stav francuske vlade jer ja sam vladin službenik. Mogu da pričam u svoje ime i uopšteno. Mislim da privredna stabilnost, politička stabilnost i sve pravne institucije, stvaraju pravnu državu. To su pokreti koji moraju istovremeno da se dešavaju. Tako možete da imate privrednu liberalizaciju a da nemate institucije prava koje to prate. U svim zemljama u procesu tranzicije javlja se isti problem da ako privrednu liberalizaciju ne prati i politička liberalizacija - odgovarajuće pravne institucije i mehanizmi, onda je to, kako bih rekao, pomalo "ćopava" situacija. Zato privredna liberalizacija mora da bude propraćena velikom političkom stabilnošću. Privredna liberalizacija ne treba da bude na štetu najsiromašnijih slojeva.
Ne čini li vam se da trend jačanja desnice (i to ekstremne) čak i u zemljama članicama EU, koincidira i sa događajima na ovom prostoru?
- Ja sam iskreno zabrinut zbog snage kad je desnica u pitanju u Evropi. I to ekstremna desnica. Sve zemlje imaju svoje krajnje desnice ali one nisu svuda jednake i, hvala bogu, ne postoji alijansa među njima. Recimo, Le Pen jeste problem u Francuskoj, ali i on je pokazao (što smo videli u drugom krugu glasanja) da ima podršku manje od petine glasova. Danas je to maksimum koji on može da stekne.
Kakva su vaša razmišljanja na relaciji: EU - međunarodni poredak - Jugoslavija (tj. buduća zajednica Srbije i Crne Gore) s obzirom na aktuelnu i još predominantnu politiku Sjedinjenih Američkih Država?
- Mislim da je to u slučaju Jugoslavije i Evrope samo pitanje vremena. Ne kažem da će to biti kratkoročno i da za to ne treba dugi rad. Bitno je da zemlje EU moraju veoma da napreduju ka jednoj snažnoj evropskoj sili koja će biti toliko politički (i u svakom drugom pogledu) jaka, da se može nositi sa SAD. Važno je da tu postoji ravnoteža snaga. Ali nemojte zaboraviti da je Amerika bila ta koja je u istoriji čak dva puta spasla Evropu. U svakom slučaju, Evropa mora slediti tendenciju jačanja i jedino takva će moći da bude sila.
I za kraj, da li je ovo bio intervju sa filozofom ili sa političarem? Da li ste se obraćali političkoj ili stručnoj javnosti?
- Rekao bih sa političarem, zbog prirode pitanja. A obratio sam se svima jer verujem da su ovo neke od ključnih tema vašeg budućeg razvoja i nadam se što bržeg članstva u evropskoj porodici.
VESELIN KLJAJIĆ
|
