"Bitef i njegova 36-godišnja reputacija su sjajni; i La Mama i njena reputacija su sjajni; ali takođe možete da čujete ljude koji kažu da je sve to passe"

      Nensi Prebilić, američka glumica i rediteljka, ima iza sebe zapažen "staž" kako u Njujorku (P.S. 122, La Mama, ETC, Dikson plejs teatar), tako i po projektima sa najpoznatijim mladim umetnicima centralne i istočne Evrope (Lidi Čulei, Rumunija, Henrik Berenovski, Poljska, Petar Huđi, Mađarska...).Nedavno je postavila na scenu srpsko američki projekat "Red haring", koji stvaraju mladi ljudi različitih, čak suprotstavljenih kultura. Zanimljivo je da se predstava bavi realnim trenutnim odnosom Amerike i Srbije, kao i odnosom učesnika prema manipulaciji masmedijima, a doživela je premijeru na sceni Studentskog kulturnog centra.
      
       Šta je bila osnovna ideja da započnete stvaranje ove predstave?
       - Htela sam da razvijem temu manipulacije medijima. Kako sam 1999. radila u Rumuniji, upoznala sam grupu srpskih glumaca. Onda sam došla 2000. i nastavila da dolazim. Tokom tih mojih dolazaka naučila sam da prepoznajem kako mediji manipulišu našim fokusom. To ne mora neizbežno da znači cenzurisanje ili skrivanje informacija; radi se o tome da naša centralna opažajna tačka biva pomerena, naš fokus promenjen. I u svom ranijem radu imala sam prilike da naučim kako neka određena grupa u društvu šalje određenu vrstu informacija. U engleskom jeziku imamo pojam red haring koji se odnosi na medije. Ako smo svi ribe u moru informacija, u kojem su sve informacije dostupne, neko u taj duboki prepuni ambis može da ubaci crveni mamac (red), a iako vam je sve dostupno, vi prosto ne možete a da se ne usredsredite baš na to ponuđeno, i - upecali ste se! To je bila početna ideja koju smo razradile dramaturg Ana Janković i ja.
      
       Da li ste imali ideju o paraleli između tog informatičkog "pecanja" i naše skore prošlosti, ovde?
       - To ne mora da bude vezano za jednu određenu zemlju; proces je uvek isti. Koliko čovek može da bude "upecan", shvatila sam tokom svojih prvih poseta Srbiji. Ljudi koje sam privatno sretala bili su ubeđeni da jedna Amerikanka mora da misli o njima kao o "divljima", divlji Srbi, ubilački narod uvek žedan krvi! Najzanimljivije je što je bilo tako jasno da ljudi baš tako pretpostavljaju; da ja imam takvu sliku o njima. Ali ja tako nešto zaista nisam imala u glavi. Ono što jesam imala bila je neka ne baš jasna slika o tome šta se tada dešavalo ovde. Sve što sam znala, bilo je da je bio jedan rat, pa drugi...i da su Srbi svuda bili umešani. Veoma slična situacija je sada, u razumevanju naše sadašnjosti. Mutna slika o tome šta se, recimo, dešava na Srednjem istoku. Suviše kompleksna priča da bi bila crno-bela.
      
       Recimo da takva manipulacija postoji. Kako se odbraniti, i kakvu uopšte ulogu tu može da ima umetnost?
       - Pretpostavljam da to za umetnika znači da govori u ime običnog čoveka "koga ne treba kriviti" i tako izražava neku poruku koja treba da dotakne političare i medije, on na taj način postaje veza. Ako uporedimo medije sa postavljenim stolom, vi ćete da jedete šta vam se servira jer ste gladni. Budući da se od umetnika očekuje duhovnost, on može da bude gladan, ali se od njega očekuje da posti dok ne obavi ono što treba.
      
       Da se vratimo na manipulaciju. Ljudi koji pate od nedostatka integriteta su "idealni", pa je to u nekom smislu u medijima i stimulisano, zar ne?
       - Takvo nešto se ponese iz porodice. Želim, u stvari, da upozorim ljude da se zapitaju šta se sa njihovim životima dešava. A glumci su, ako su zaista profesionalci, u savršenoj poziciji da to i sami urade i da se i sami zapitaju nad tim.
      
       Tek završeni ovogodišnji Bitef nije imao nijednu američku predstavu. Da li je ona koju ste postavili u SKC-u imala kakve veze sa Bitefom?
       - Da, ja nešto zaokružujem na svoj način. Kada se američka ambasada ponovo otvorila u Beogradu, ja sam ih nazvala i rekla da sam tu, ko sam i šta sam, i da trenutno radim na Bitefu. Odranije sam znala za taj festival, i pošto sam se zatekla u Beogradu, ponudila sam saradnju jer sam zaista želela da upoznam festival iznutra. Radila sam besplatno više od mesec dana kao "velkaming person" na 35. festivalu, "Eros i Etos". Dosta sam vremena i energije uložila u taj rad. Onda sam došla na ideju, u stvari to mi je izgledalo kao sasvim prirodan produžetak saradnje, da postavim predstavu ovde. Kad sam se našla sa ljudima iz ambasade, ispostavilo se da bi ljudi iz Bitefa želeli da ponovo uspostave stare veze, jer su desetak godina ranije baš lepo sarađivali. Ljudi iz ambasade su znali za moj umetnički rad i bili su zainteresovani - to je bilo vrlo jasno rečeno - da ja nastavim da radim nešto sa Bitefom. Moja ideja je bila da u Bitef-teatru postavim predstavu, da to, naravno, bude saradnja, a da to možda bude i na narednom festivalu.
       Potom sam se vratila u Ameriku. U to vreme sekretar ambasade je bio Pol Denig i on je bio vrlo zainteresovan za moj angažman. To je i potvrdio time što je odmah na početku odobrio finansijsku podršku projektu. Ja sam napisala predlog projekta, poslala ga njemu, Nenadu Prokiću u Bitef i Ministarstvu kulture, koje je takođe podržalo projekat, s obećanjem da će ga i finansijski podržati, što su kasnije i ispunili. Vreme je prolazilo, i umesto da se krene u ostvarivanje projekta, jedva da sam dobijala odgovore na silne poruke koje sam slala u Beograd. Komunikacija jedva da je i postojala. Iako sam cele godine bila uporna, sve sam dobronamerno tumačila zauzetošću, shvatila sam da je cela ta stvar, kao i ja lično, upotrebljena da bi se držao kontakt s ambasadom. Za neke druge svrhe. Ako jedna institucija nije htela da radi sa mnom, u redu. Prekinuli smo kontakt. Ali suština je da se ja ne vezujem za instituciju niti za nečiju reputaciju. Bitef i njegova 36-godišnja reputacija su sjajni; i La Mama i njena reputacija su sjajni; ali takođe možete da čujete ljude koji kažu da je sve to passé. Iako mi je žao, nisam nešto naročito obeshrabrena činjenicom da sve ovo sa Bitefom nije išlo.
       Samo tražim način da nešto stvorim. Umetnost, a ne ime.
      
       MILENA ČUKIĆ