Postoji li u Srbiji dovoljno organizovana država da bi se mogla efikasno suprotstaviti organizovanom kriminalu?

      Negde pri predjelu večere koju je u utorak 29. oktobra priredio "za glavne urednike vodećih medija u zemlji" ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, stigla je vest da je istražni sudija pustio na slobodu čoveka koji je prilikom hapšenja u svom stanu imao dve zolje, puškomitraljez, bombe, maske, više od stotinu hiljada evra gotovine... Pušteni nije "Nikola Maljković iz Beograda, osumnjičeni za ubistvo generala Boška Buhe", ali jeste neko (posle će se saznati ime - Dragan Ilić) za koga policija sumnja da je deo "organizovane grupe koja planira i zagovara izvođenje ubistava predstavnika državnih i političkih organa i institucija, kao i istaknutih ličnosti iz javnog života".
       Ni u "iskrenom i otvorenom razgovoru" policajaca sa urednicima nije bilo više detalja od komplikovanim rečnikom sročene Informacije koja je podeljena u žutosmeđim neadresiranim kovertima sa pečatiranom adresom pošiljaoca: "Republika Srbija - Bezbednosno-informativna agencija". Ministar se malo žalio na podsmehe javnosti posle njegove "nesrećne izjave o prevrtanju neba i zemlje", ali i našao da neka voditeljka na lokalnom radiju koju je slušao u kolima pre neki dan, a koja se šalila na račun muških ukrasa njegovog lica (naravno, misli se na ministrove markantne brke), u stvari simbolizuje oslobođeni narod koji shvata da su "policajci ljudi kao i svaki drugi, ali sa određenim odgovornostima".
      
       Krik
       Vreme Rankovića i Krcuna, nada se ministar, zauvek je prošlo, ali naši zakoni - e, to je refren - ometaju normalan (evropski) rad policije. Izgledalo bi slušaocu koji bi odnekud zabasao u ovu veliku svetlu sobu kroz koju su se kretali besprekorno odeveni kelneri, da je naš zakon donosila sama mafija, jer sve u njemu ide naruku osumnjičenima. Još kad je jedan šaptač prvo ministru, na uho, objasnio da je istražni sudija (tad se nije znalo da se zove Zoran Zvonar) pustio tog građanina naoružanog teškim naoružanjem na slobodu, a onda to posle nekoliko sekundi rekao svima glasno - neki od ljudi iz policije nisu mogli da se suzdrže od ljutitog glasnog reagovanja.
       Šta se to dešava? Da li mi imamo nekoliko država po vertikali - pa je jedan suvereni entitet policija, a drugi isti takav - nezavisno sudstvo, treći Narodna banka... Da li su naši ministri delovi državnog tima ili vođe nekih "pokreta otpora" kojima igra za tim ne spada u radnu obavezu? Čega je sve ovo posledica? Da li je dugogodišnji rat DOS-a protiv državnih institucija, koji je nastavljen i kad su došli na vlast, doveo dotle da sadašnji poziv ministra policije - da se "svi ujedinimo u borbi protiv ovog društvenog zla" - zvuči kao krik koji nema ko da čuje? Ima li to veze sa mafijom i njenim uticajem na "sve pore našeg društvenog života"?
       Ministar je objasnio da niko iz današnje vlasti nije u vezi sa organizovanim kriminalom, ali je informacija iz koverte sugerisala da su "grupi koju je formirao Željko Maksimović Maka bliski i neki bivši pripadnici Republičkog i Saveznog MUP-a, nekadašnjih paravojnih formacija, kao i pojedinci iz bivših struktura vlasti sa prostora nekadašnje SFRJ".
       Motiv? Ministar je rekao da se zna "šta je motiv organizovanog kriminala, da osvoje mesta u vlasti, mesta ministra, na primer". Onda je jedan kolega pitao iz kojih su partija ti koji hoće da uzmu ministarska mesta. Nisu iz partija, rečeno je opet. Nema to veze, i tako je razgovor policajaca koji sve znaju, ali to ne mogu da pretvore u dokaze za sud (poznata žalba ovog ministarstva) i novinara koji nisu mogli da razumeju "šta to ima iza svega" i šta je poruka "tajne večere", postajao sve neobavezniji. Ali, Informacija je sugerisala da je "ova teroristička organizacija" planirala atentat na premijera Đinđića i "otmicu članova njegove porodice", kao i likvidacije Čede Jovanovića, Vojislava Šešelja (prvi put na spisku), Jovice Stanišića. Kako se znalo da "oni" planiraju atentate? Na "osnovu sinhronizovanih operativnih saznanja".
       I tako je bilo te večeri u vili u Tolstojevoj 2-a, pa su "glavni urednici vodećih medija" mogli zaključiti da policija ulazi u rat sa mafijom, ali da postoji niz prepreka njenom dobrom nastupu. I to prepreka - sa strane koja bi trebalo da bude podrška.
      
       Dilema
       To valjda nije ni čudno za društvo koje odavno razgrađuje autoritet institucija. Policija se žali na nezavisno sudstvo, sudije se žale na ministra pravde, ministar ne priznaje savezne ustanove, savezni predsednik drži da republička vlada treba da ljosne, sudije odlažu odluke zbog nečitkog potpisa, ustavna povelja služi za dnevna nadigravanja. I šta sad kad valja spremiti "mažino liniju" protiv organizovanog kriminala kojeg simbolizuje "organizator aktivnosti ove grupe Željko Maksimović Maka za kojim se intenzivno traga"?
       Sad nam očigledno treba ozbiljna i konsekventna država. Ali, postoji li u Srbiji organizovana država koja će se efikasno suprotstaviti organizovanom kriminalu? Kako stvoriti osećaj u javnom mnjenju da se ovde radi za državu, za zajednicu, za građane, a ne da je osnovna dilema u svakom državnom poslu: Đinđić ili Koštunica? Da li je ova situacija koja nastaje posle prvog važnog hapšenja nakon niza tajanstvenih atentata veliki test učinka odnosa DOS-ove vlasti prema državnom mehanizmu? Plaćamo li to sad očiglednu cenu jednom ratu protiv institucija i organizovanosti?
       Nedavno su u Užicu volonteri lokalne nevladine organizacije "Libergraf" skupljali potpise za ukidanje viza zapadnoevropskih država za naše građane. Za nekoliko sati potpisalo se više od 700 građana. Ali, šta su srednjoškolke volonterke uočile? Mlada generacija je to potpisivala odmah, stariji isto tako, jedino je srednja generacija, oni od 30 do 50 godina - kojoj postojanje viza najviše šteti - uglavnom odbijala! Ko zna gde ti spiskovi idu, govorili su. Ili su unezvereni pitali devojčice koje još nisu ni punoletne, ko stoji iza toga: Đinđić ili Koštunica. Ako našem građaninu Đinđić ili Koštunica moraju da jave da je u njegovom interesu ukidanje viza na putu za Evropu, onda je i ovo društvo ozbiljno bolesno.
      
       SLOBODAN RELJIĆ