Policija je, izgleda, uspela da razreši veliko ubistvo i tako stavila do znanja da joj ruke nisu vezane

      U višemesečnom "prevrtanju neba i zemlje" u pronalaženju ubica generala policije Boška Buhe, srpski ministar policije Dušan Mihajlović, inače osvedočeni "rotarijanac", otkrio je "masone", kao glavne vinovnike ovog zločina, sa ni manje ni više nego poznatim slikarom Draganom Maleševićem Tapijem na čelu. Posle iscrpne i tajnovite istrage policija je uhapsila i nadležnim sudskim organima privela Nikolu Maljkovića iz Beograda i nekoliko njegovih saučesnika, s osnovanom sumnjom i operativnim dokazima da su ne samo izvršili atentat na Buhu nego planirali i ubistva istaknutih političara. Ustanovljeno je da su planirani atentati na predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića i otmica članova njegove porodice, kao i likvidacije šefa Poslaničke grupe DOS-a u Skupštini Srbije Čedomira Jovanovića, predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti MUP-a Republike Srbije Jovice Stanišića, potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa...
       U trenutku dok je ministar Mihajlović predstavnicima medija s neskrivenim zadovoljstvom objašnjavao okolnosti serije hapšenja pripadnika kriminalističkih organizacija, stigla je vest da je dežurni istražni sudija oslobodio pritvora Dragana Ilića, jednog od uhapšenih, što je u policiji, navodno, izazvalo revolt, a taj čin protumačen obezvređivanjem njihovog dugotrajnog i mukotrpnog rada. Ceo slučaj je imao i svoj nesvakidašnji epilog. Ilić je prvo pušten pošto je priznao da je vlasnik ogromne količine teškog oružja koja je nađena u njegovoj kući u Belom Potoku (raketni bacači tipa "zolja", četiri trenutne tromblonske mine, jedan puškomitraljez, više pušaka i pištolja i ogromna količina razne municije, uključujući i pancirnu, kao i 159 000 evra i 68 500 dolara). Osumnjičeni je izjavio da je oružje dobio, navodno na čuvanje, od Arkana (Željko Ražnatović) i Bombone (Miodrag Đorđević), pa su nadležni procenili , prema dosadašnjoj praksi, da je ovo priznanje dovoljan razlog za oslobađanje iz pritvora. Nešto kasnije Ilić se obreo u Urgentnom centru a, po prijavi njegovog brata, tamo je dospeo pošto je žestoko pretučen. Policija nije saopštila ko je to učinio i zbog čega. Naprasno se i istražni sudija predomislio i Iliću, ipak, odredio pritvor.
      
       Smrt slikara
       Druga, još bizarnija okolnost je iznenadna smrt tokom saslušanja poznatog slikara Dragana Maleševića Tapija, takođe, navodno, jednog od uhapšenih pripadnika terorističke organizacije koja je ubila generala Boška Buhu. Priveden pod sumnjom da je kao šef Velike nacionalne lože Jugoslavije (pri Velikoj loži Francuske) jedan od organizatora višečlane grupe profesionalnih ubica, Maleševiću je prilikom saslušanja iznenada pozlilo i preminuo je od posledica srčanog udara. "Iskreno mi je žao što ova borba ima i neplanirane žrtve", saopštio je javnosti ministar Mihajlović. "Od Tapija se osnovano očekivalo da istrazi saopšti niz važnih podataka o obimu, prirodi i planovima grupe koju predvodi Željko Maksimović Maka, za koga znamo da je ubio jednog nesrećnog policajca koji ga je 1995. godine pokušao da legitimiše u ulici Svetozara Markovića u Beogradu, a ima indicija da mu je uža specijalnost likvidacija pripadnika ovog ministarstva."
       Elem, u javnosti se odmah postavilo pitanje zašto je policija izašla sa slavodobitnim saopštenjem ako joj je glavni akter - Maka - u bekstvu, a glavni informator delokruga terorističke grupe - Tapi - naprasno preminuo. Odnosno, zašto se sve obelodanjuje u jeku same akcije. Tim pre što je ministar Mihajlović samo dan ranije izjavio da su policiji vezane ruke sve dok se ne donese zakon protiv organizovanog kriminala i na saveznom nivou.
       Analitičari opšte prakse su to odmah doveli u vezu sa smrću slikara Tapija (nešto se tim povodom moralo i saopštiti), a oni, pretežno političke provenijencije, više su skloni zaključku da su ministar i policija iskoristili prvu priliku kako bi "poklopili" već poslovične kritike na račun ovog ministarstva. Zlobni idu i dalje pa policijsku ishitrenost dovode u vezu sa nizom pisama u dnevnom listu "Nacional", koja iz duboke konspiracije piše Ljilja Buha, poznatija kao supruga surčinskog "biznismena" Ljubiše Buhe Čumeta, a sve o njegovom nestanku posle izbegnutog atentata u Zemunu, o podzemnim i legalnim poslovima i vezama sa aktuelnim srpskim vlastima.
      
       Odrešene ruke
       Za policiju su to puka i zlonamerna nagađanja a ministar Mihajlović je na vanredno upriličenoj konferenciji za novinare opovrgao sve tvrdnje da su policiji ruke vezali neki moćnici u vlasti. "Nismo nemoćni i niko nam više ne vezuje ruke. Nadam se da će i ovaj slučaj upozoriti naivne pojedince u politici i vlasti da ni na koji način ne šuruju sa podzemljem ma koliko se njihove donacije i prilozi činili čisti i primamljivi...", kaže Mihajlović i upozorava da policija ima posla sa višeglavom aždajom i da se, odsecanjem njene prve glave, može očekivati uzvratni udarac.
       O kakvoj se aždaji radi, govori podatak da su najširu, najsloženiju i najdužu operativnu akciju srpske policije združeno izveli GSUP Beograda, RDB, koji je sada nezavisna državna agencija - BIA, i svi drugi organizacioni delovi Ministarstva. Već godinu dana BIA je raspolagala operativnim saznanjima o terorističkoj grupi čiji je cilj destabilizacija vlasti i izazivanje haosa u zemlji kako bi se stvorila povoljna atmosfera za egzistiranje organizovanog kriminala. Tokom protekle nedelje organi bezbednosti su evidentirali pojačane aktivnosti pripadnika navedene grupe i ubrzanu pripremu za realizaciju pomenutih namera.
       U cilju sprečavanja novih likvidacija, izvršeno je hapšenje Nikole Maljkovića iz Beograda, osumnjičenog za ubistvo Boška Buhe, koji se u Beogradu pojavio posle pet meseci kako bi izvršio planirana ubistva. Maljković do ovog hapšenja nije imao policijski dosije, a prilikom hapšenja je ustanovljeno da ima nekoliko stranih pasoša, među kojima i bosanski.
       Organizator aktivnosti ove grupe je Željko Maksimović Maka, za kojim se intenzivno traga.
       Optužbe na račun Maksimovića pre nekoliko meseci izneo je lider srpskih radikala Vojislav Šešelj pripisujući mu ubistvo Boška Buhe i dovodeći ga u vezu sa nizom osoba iz "kriminogene sredine", koje su poslednjih godina poubijane na beogradskim ulicama. Šešelj tvrdi da je Maka bio blizak Milanu Đorđeviću Bomboni, Arkanovom kumu, ubijenom 11. marta prošle godine. Lider radikala je tada naglasio da se Maksimović krije u Crnoj Gori i da pripada "gangstersko-mafijaškom klanu Stanka Subotića Caneta Žapca". Sa njim u društvu viđan je i Milan Rajković, ubijen 30. aprila 2001. godine ispred zgrade RTV Pink na Dedinju, kad je ulazio u svoj automobil. U njegovom džepu, između ostalih dokumenata, pronađena je i službena legitimacija Državne bezbednosti Crne Gore. Šešelj je Maku optužio da radi sumnjive poslove za crnogorsku tajnu službu i da je u vezi sa Vukašinom Marašom. Dovođen je i u vezu sa Sretenom Jocićem, poznatijim kao Joca Amsterdam, koji je uhapšen u Bugarskoj i izručen Holandiji. Jocića traže policije više zapadnnih zemalja, uključujući i našu, zbog ubistava, pljački, napada na policajce. Prema nekim navodima, Maksimović se tereti za ubistvo generala Radovana Stojčića Badže i organizovanje ubistva Zorana Todorovića Kundaka.
       Pojavljivanje slikara Dragana Maleševića Tapija u ovoj priči iznenadilo je samo neupućene. Ovaj kontroverzni slikar hiperrealizma svojevremeno se pojavljivao u štampi, ali kao "umetnički autoritet" i veliki beogradski plejboj čija životna priča nije lišena bizarnosti. Čaršija kaže da je najbogatiji prestoni slikar u mladosti falsifikovao pasoše, bio umešan u jedan državni udar, a zlobni se kunu da je najobičniji beogradski Arsen Lupen. Kako bilo da bilo, nekadašnji tapkaroš iz Balkanske ulice postao je svetski priznati slikar (iako nije nikada studirao slikarstvo) čija dela dostižu cenu do 100 000 dolara (krase i zidove Bele kuće u Vašingtonu), ali je često spominjan i uz imena koja nisu baš bila za pohvalu. Zna se da je bio dugogodišnji prijatelj sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, i ne samo prijatelj. Imao je dosta novca. Tvrdio je da je od slika i raznih poslova kojima se bavio.
       Početkom ove godine je nestao iz Beograda pošto je primio "veoma ozbiljne" anonimne telefonske pretnje posle intervjua u "Nacionalu". U tom intervjuu on je potvrdio da zna ko su "prave ubice" Željka Ražnatovića Arkana, ali je, kako je svojevremeno poručio iz inostranstva, u nekom intervjuu izneo nešto negativno na račun DB, zbog čega je došao u sukob za Zoranom Mijatovićem, tadašnjim zamenikom šefa DB. Tapi je još poručio da je njegov život "oročen do proleća" i izneo niz konkretnih tvrdnji da nove vlasti prisluškuju građane.
       Ostaće tajna zašto se posle takvih pretnji vratio u Beograd i sačekao hapšenje koje ga je koštalo života. Nedoumicu izazivaju i izjave ministra policije da je jasan cilj grupe da se izazove pometnja koja bi se iskoristila za preuzimanje kontrole nad nelegalnim poslovima (od koga i u čiju korist?) i bolje pozicije na ključnim mestima u vlasti, iako je tren pre rekao da ceo slučaj nema političku pozadinu već se radi o čisto kriminalnom terorističkom aktu. Mnogo toga ministar, u stvari, nije rekao.
      
       SLOBODAN IKONIĆ