NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Orlovi kasno lete

Iako je javnost preplavljena odabranim vestima o jugoslovenskom naoružavanju Iraka, afera se polako smiruje

      Portparol Stejt departmenta Ričard Baučer do pre nekoliko dana nije bio siguran kako se speluje reč "orao", ali se u međuvremenu uputio i u taj aspekt bosansko-srpsko-iračke priče o naoružavanju i kršenju sankcija u čijem su se središtu našli vojni zavod "Orao" iz Bijeljine i beogradska državna kompanija "Jugoimport - SDPR". "Rečeno mi je da sam možda zabrljao prošli put kad sam spelovao", rekao je Baučer na brifingu u Vašingtonu ovog utorka, kada je vlastima u Beogradu i Sarajevu/Banjaluci uputio i poruke mnogo važnije od ovih lingvističkih. "Imamo jasne dokaze da su jugoslovenske i bosanske vojne kompanije bile umešane u transfere oružja i osetljivu pomoć Iraku. Predstavili smo ove informacije visokim zvaničnicima Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i vladama Jugoslavije i Srbije", rekao je Baučer na početku odgovora na novinarsko pitanje.
       I, savezna vlada smenila je direktora "Jugoimport - SDPR-a", penzionisanog generala Jovana Čekovića, nadležnog pomoćnika ministra odbrane Ivana Đokića, zatvorila je "Jugoimportovo" predstavništvo u Bagdadu, a državni vrh, u sastavu Vojislav Koštunica, Dragiša Pešić, Miroljub Labus, Goran Svilanović, Zoran Živković i Dušan Mihajlović, zaključio je u ponedeljak uveče da "treba formirati državnu komisiju" koja će se pozabaviti "pitanjem ekonomske saradnje u oblasti namenske proizvodnje". Srbi s one strane Drine bili su mnogo konkretniji: Vlada Republike Srpske smenila je još prošlog četvrtka direktora "Orla" Milana Pricu, šefa Direkcije za promet naoružanja i vojne opreme Spasoja Orašanina i načelnika Uprave vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane pukovnika Miljana Vlačića, dok su ove nedelje ostavke podneli i ministar odbrane Slobodan Bilić i načelnik Generalštaba Vojske RS Novica Simić. Vrhovni savet odbrane RS je pored toga "utvrdio i plan aktivnosti o nastavku istrage" u "Orlu", koji će zajedno kontrolisati revizori i poreznici iz RS i Sfor i OEBS.
      
       Bratstvo i jedinstvo
       Baučer i Stejt department protumačili su ove poteze različito; pozdravili su, kao "značajne, ozbiljne akcije", ono što je učinio zvanični Beograd, kome su ponudili i "punu podršku i saradnju". S druge strane, pozdravljajući i Banjaluku, poručili su joj i da je to "dobar start, ali još mora da se učini". Rekao je Baučer i da SAD od RS očekuju da sprovede temeljnu istragu i da se na odgovornost pozovu svi odgovorni, "bez obzira na visinu položaja". Očekivanja u vezi sa Jugoslavijom nisu definisana, osim što je načelno rečeno da se "od svih članica Ujedinjenih nacija očekuje da ispune svoje obaveze i spreče transfer oružja i drugog zabranjenog materijala u Irak".
       U očigledno različitom tretmanu SRJ i RS ugledana je uteha za Jugoslaviju, uplašenu katastrofičnim najavama novih sankcija koje su stigle iz različitih kriznih grupa, ali je istovremeno primećeno da je Baučer rekao i da kriza u RS "podvlači potrebu da BiH ispuni nedavno obećanje da će uspostaviti efikasnu kontrolu izvoza na nacionalnom nivou". Osetljivije uši zaparalo je ono, "nacionalni nivo", a i vojni analitičar i urednik biltena "Difens & sekjuriti" ("Odbrana i bezbednost") Aleksandar Radić za NIN kaže: "'Orao' nije slučajno odabran da otvori aferu, iako je za to verovatno mogla da posluži i još neka od fabrika oružja iz Bosne, uključujući i one iz Federacije."
       Namerno odabrani "Orao" je, tako, poslužio da unosni izvozni poslovi zgodno dobiju i upotrebljivu političku dimenziju disciplinovanja Republike Srpske, u kojoj je na nedavnim izborima pobedila Srpska demokratska stranka, i Banjaluku primaknu Sarajevu, ali podseća Radić, vojna industrija prethodne Jugoslavije bila je duboko povezana. Iz toga se da naslutiti da su još neki delovi bivšeg kompleksa zajednički radili na opravci iračkih aviona, poslu vrednom osam i po miliona dolara, za šta se "Orao" tereti. "I Bosanci, ali i Hrvati, nastavili su saradnju sa jugoslovenskim vojnoindustrijskim kompleksom, premda, što se Hrvatske tiče, to je druga linija, koja vodi prema Izraelu", kaže Aleksandar Radić.
       Jugoslovensko-iračka vojna saradnja počela je još u novembru 1976. godine, kasnije nego sa ostalim arapskim zemljama, prvenstveno Libijom, Sirijom i Egiptom. Za razliku od, recimo, Libijaca kojima smo, pored ostalog, prodali i 112 aviona "galeb" i 34 "jastreba", Iračanima nismo prodali nijedan, ali su im jugoslovenski stručnjaci gradili aerodrome, komandna mesta, centre veze, fabrike naoružanja, školovali ljude i razvijali vojnu tehnologiju udruženim snagama... "Svi poslovi, uključujući i one u kojima su bile angažovane civilne firme, išli su preko SDPR-a", kaže Radić.
       Uzgred, dosta novca zaradila je SFRJ prodajući municiju i oružje Iraku tokom rata sa Iranom - nismo bili gadljivi, pa smo istu robu prodavali i Iranu - a dobre poslovne veze sa Bagdadom očuvane su i posle rata u Zalivu iako je Jugoslavija tada i Kuvajtu isporučila tenkove M-84A. Pored Jugoslavije, Francuska i SSSR bili su glavni snabdevači Iraka tokom osamdesetih godina prošlog veka, Francuzi su isporučivali i vojnu tehniku daleko prefinjeniju od municije i pušaka.
       Iako su ostatku one Jugoslavije 1992. godine uvedene sankcije, saradnja sa takođe osankcionisanim Bagdadom nastavljena je, samo na ponešto izmenjenim osnovama. "Disperzovana je na više manjih firmi, satelita SDPR-a. Tu se i izgubila mogućnost kontrole ovih poslova", tvrdi Radić. Saradnja dveju svetskih parija naročito je živnula između 1996. i 1998. godine, ali, tvrdi NIN-ov sagovornik, manje je tu bilo političke motivacije a više one opipljivije, dolarske. "Ne postoji u Iraku jugoslovenski interes, samo interes određenog kruga ljudi", smatra Radić.
       Svojevrsnu potvrdu njegovoj tezi daje činjenica da nam Irak duguje 1,2 milijarde dolara, novac koji teško da ćemo dobiti sve i ako Sadam Husein ostane na vlasti. A "određeni krugovi", uključujući svojevremeno i smenjenog direktora "Jugoimport - SDPR-a" Jovana Čekovića, zalagali su se, uprkos dugu, da se saradnja nastavi.
       Jedan od ovih poslova trebalo je, izgleda, da bude i onaj u kome bi se angažovao Mornaričko-tehnički remontni zavod "Sava Kovačević" iz Tivta čiji su stručnjaci (desetak oficira i inženjera, piše "Blic") proveli dvadeset vrelih julskih dana u Iraku i "pregledali raketne sisteme na iračkim ratnim brodovima". Posao na kraju nije ugovoren, ali su i pored toga o putu "morali da budu obavešteni nadležni organi u Vojsci Jugoslavije i Saveznom ministarstvu odbrane". Za izdavanje dozvola za ovo putovanje, navodno, bio je zadužen general Ivan Đokić, pomoćnik ministra vojnog, smenjen u paketu sa Jovanom Čekovićem.
       "Jugoimport - SDPR", iako po prirodi posla povezan sa vojskom, nalazi se pod Saveznom vladom, koja i postavlja šest od devet članova njegovog Upravnog odbora. Među njima su, osim predsednika Dušana Mihajlovića, srpskog ministra policije, i njegov federalni kolega Zoran Živkovićm, savezni ministar odbrane Velimir Radojević, bivši savezni ministar finansija Jovan Ranković, te Momčilo Vučetić i Mileta Babović, dok su iz redova firme tu Jovan Čeković, Miloš Beatović (zamenik direktora) i Miodrag Milosavljević.
       Tek, posle 11. septembra prošle godine Amerikanci su počeli podrobnije da ispituju pipke koji sežu iz prokaženih zemalja, a neki od njih doveli su ih i u naše krajeve. Dogodilo se to još u maju ove godine, tvrde neki od ovdašnjih listova čiji su izvori informacija upadljivo slični onima "Vašington posta", koji je u nedelju tvrdio da neke jugoslovenske privatne firme sarađuju sa iračkim vlastima na izradi krstareće rakete, na delu koji se odnosi na razvoj turbomlaznog motora za rakete srednjeg i dalekog dometa, nazvane, navodno, CM 1500. Pomenuti su ovde, osim "Jugoimporta", i Infiniti", "Bruner", GVS, "Temeks" i "Interdil", a težište optužbi prebačeno je sa naoružanja na prenos znanja i tehnologije. Iste firme navode se i u dokumentima citiranim u "Blicu" kome je, navodno, ove papire dostavio jedan od potpredsednika srpske vlade, poznat po odličnim vezama u američkoj ambasadi u Beogradu.
      
       Medijski plasman
       Kako saznajemo nezvanično, posle prvih rezultata američke potrage za Sadamovim pomagačima, u septembru su njihovi istražitelji posetili "Jugoimport" i direktora Čekovića. Nekako istovremeno, zastupnik načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, general Branko Krga, "inkognito" je, navodno, putovao u Vašington. Jugoslovenskim vlastima SAD su dale dovoljno vremena da u miru i tišini razmrse konce zapetljane tokom poslednje decenije prošlog veka, a kada oni to nisu učinili, medijima su počele da se puštaju dozirane informacije o aferi, koja je tek krajem septembra to i počela da postaje. Krenuo je britanski "Sandej tajms", nastavili domaći mediji i "Vašington post". Onda nam je Ričard Baučer poručio da ipak nemamo previše razloga za brigu. Ako ostanemo na željenom kursu.
       Pitanje je, naravno, koliko su pouzdane sve informacije plasirane medijima, naročito posle demantija (ne i neočekivanih) svih prozvanih privatnih preduzeća koja su neki vojni analitičari opisali kao "satelite 'Jugoimporta'". Direktor jednog od njih, "Infinitija", doktor elektrotehnike Milan Kovačević, u razgovoru za NIN demantovao je, praktično, sve što mu je stavljeno na teret (rad na razvoju raketa), i njemu i njegovom saradniku dr Đorđu Blagojeviću, stručnjaku za aerodinamiku i raketni pogon, redovnom profesoru na Katedri za vojno mašinstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu. Inače, dr Kovačević je stručnjak za "mikrotalasni prenos digitalnih signala", što može da se upotrebi i u civilne svrhe (telefoni, televizori...), ali i, recimo, za navođenje krstarećih raketa uostalom, kao i kod ostalih tehničkih znanja. Kovačević kaže da su u vezu sa aferom on i Blagojević dovedeni verovatno zato što su "kao privatna lica" putovali u Irak u nekoliko navrata u protekle dve godine, da drže predavanja iz svojih oblasti na tamošnjem Tehničkom fakultetu. Veza je, kaže Kovačević, bio upravo prof. Blagojević, koji je i krajem osamdesetih dve godine proveo u Iraku. Isti su razlozi, isključivo naučno-predavačke prirode, bili i za odlaske dvojice kolega u Libiju, tvrdi Kovačević. Tamo su sarađivali sa njihovom Centralnom istraživačkom laboratorijom.
       "U Iraku nisam imao nikakvih kontakata sa 'Jugoimportovim' predstavništvom, niti sa Borišom Vukovićem, koga i ne poznajem. Ni profesor Blagojević ni ja nemamo nikakve veze sa 'Jugoimportom'", izričit je Kovačević. Uostalom, dodaće, jugoslovenski stručnjaci i nemaju dovoljno znanja da naprave krstareće rakete, za tako nešto potrebni su timovi naučnika i decenije upornog rada.
      
       Krstareće rakete
       Slična je ovoj i ocena urednika čuvene britanske publikacije "Džejns vorld armis" Čarlsa Hejmena, da jugoslovensko-iračka saradnja postoji, "ali da ne doseže do krstarećih raketa". Jugoslovenski stručnjaci su, tvrdi on, tokom protekle tri-četiri godine unapredili iračku protivavionsku odbranu, ali je "malo verovatno da Iračani u ovom trenutku rade na razvoju krstarećih raketa". "Njihov razvoj zahteva najsavremeniju tehnologiju i vrlo visok nivo stručnog znanja, posebno kada je reč o sistemu za navođenje. (...) Teško je zamisliti koje bi to znanje o krstarećim raketama jugoslovenski stručnjaci mogli da prenesu Iračanima", kazao je Hejmen.
       Za nas je, ipak, bitnija jugoslovenska strana priče i istraga koja je pokrenuta, ali se ne zna gde je stigla? "Infiniti" nisu posetili istražni organi, domaći ili strani, kaže dr Kovačević. Slično je, koliko se zna, i sa ostalima, ali pravo je pitanje ko je mogao, ili je trebalo, u državnom vrhu da zna o poslovanju "Jugoimporta" ili njegovih satelita sa prokaženim iračkim režimom, makar i ako to ni u vreme Slobodana Miloševića nije bio državni projekat.
       Vojska i Ministarstvo odbrane zaduženi su za odobravanje aranžmana koje pravi "Jugoimport - SDPR", ali ova kompanija odgovara samo Saveznoj vladi, odnosno svom Upravnom odboru. Zbog toga, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić, "Upravni odbor je štošta morao da zna". Članovi i predsednik su to negirali, kao što je znanje negirao i predsednik SRJ Vojislav Koštunica. Ali, kaže Radić, i Koštunica je mogao da zna: "Ljudi iz 'Jugoimporta' ne odgovaraju vojsci, ali 'bezbednjaci' iz kompanije odgovaraju Upravi za bezbednost Vojske Jugoslavije." Na njenom čelu je, podsetimo, general Aco Tomić, o čijoj je bliskosti sa Koštuničinim kabinetom dosad izgovoreno mnogo šta, u nekim drugim prilikama. Američka administracija to nije morala da zna, ali je ipak saznala.
      
       NIKOLA VRZIĆ
      
General Jovo

Naš general-major Čeković Jovo
       Poveo je u bogatstvo naše selo ovo,
       Neumorno putuje i za selo radi
       Da u našem selu zaposle se mladi.
      
       Naše selo treći Vidovdan slavi,
       Svake se godine nova fabrika pravi.
       Bilo je naše selo zadnje od sveta,
       A sada je prvo, čuje se preko celog sveta.
      
       Prva je fabrika gde rakija lije,
       Izvozi se rakija u države dvije.
       Druga je hladnjača gde maline lade,
       Svakog dana zaposleni u dve smene rade.
      
       Treći je dom - omladinska sala,
       Tu će biti ambulanta - imaćemo i lekara.
       Etno kuća izrađuje najlepših modela,
       Dolaziće da pogleda naša zemlja cela.
      
       Izvuko je iz siromaštva naše selo Jovo,
       Zahvalni smo što je učinio za naše selo ovo.
       I četvrta fabrika počela da se pravi,
       I dogodine na Vidovdan opet će da se slavi.
      
       Sve što je urađeno mladi neka slave,
       Nek pomognu da naprave dom za nas stare.
       Omladino, napišite zlatnim slovom Jovo -
       što je borac za potomke i za selo ovo.
      
       Sad veselje neka traje, nek vesela bude slava,
       Zahvalni smo i donatorima iz stranih zemalja.
      
       (Autor dela je Obradović - Petković S. Bosiljka, pesma je objavljena 1999. godine u knjizi "General Jovan Čeković - Jutro novog veka", koja govori o životu i priključenijima smenjenog direktora "Jugoimporta".)


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu