Ovde je palo dosta neeksplodiranih krstarećih raketa. Mi smo mogli raznim zemljama to da prodamo. Možda smo i prodavali. Ali mnogo takvih netaknutih raketa palo je i u Iraku, jer je tamo neuporedivo više ispaljeno, tako da nije tajna šta sadrži krstareća raketa, kakav joj je mehanizam, kakvo joj je punjenje. Ono što je mnogo više problematično i zbog čega naša zemlja u enormnim količinama gubi međunarodni ugled, to je što je naša vlast američkim tajnim službama stavila na raspolaganje apsolutno svu dokumentaciju i o poslovima koje su naše firme imale u Iraku u poslednjih 20-30 godina, u izgradnji podzemnih skloništa, u izgradnji raznih objekata infrastrukture, ko zna čega sve

      Konačno je utvrđeno da je u Bagdad iz Srbije stigla jedna srpska sablja, koju je Sadam Husein primio "sa velikim ponosom jer je simbol herojstva srpskog naroda". Zatim je lideru radikala poklonio arapski mač iz svoje lične kolekcije. Cinici bi u akciju naoružavanja Iraka mogli da uključe i nekoliko gusala, koje bi mogle da odigraju značajnu ulogu u odbrambenom ratu. U ostalim akcijama naoružavanja Šešelj nije učestvovao.
      
       Da li ste vi irački plaćenik?
       - Ne, ja nisam ničiji plaćenik, a u službi sam svog naroda i otadžbine. Ja sam prijatelj Sadama Huseina i celog iračkog naroda i iračke države. Iskreni prijatelj.
      
       Neki mediji, međutim, pišu da ste vi navodno dobili proviziju od trgovine oružjem i tako zaradili sedam miliona dolara?
       - Ja na to odgovaram - nije sedam miliona nego sedam stotina miliona. Sve su to gluposti. I oni koji su ih lansirali nisu u zabludi, nego su svesni da lansiraju laž i žele da izazovu neki efekat. Oni misle da će mene tako blamirati u srpskom javnom mnjenju. Neće uspeti, jer ovde svi znaju da sam ja prijatelj Sadama Huseina. Zatim, ovde svi znaju da se ja nikada nisam bavio nikakvim biznisom. Jedino sam se bavio trgovinom knjigama, i to isključivo svojim knjigama.
      
       Mogu li naši stručnjaci da naprave krstareće rakete?
       - Da su naši stručnjaci mogli to da naprave, napravili bi i ovde. A ovde je palo dosta neeksplodiranih krstarećih raketa. Mi smo mogli raznim zemljama to da prodamo. Možda smo i prodavali. Ali mnogo takvih netaknutih raketa palo je i u Iraku, jer je tamo neuporedivo više ispaljeno, tako da nije tajna šta sadrži krstareća raketa, kakav joj je mehanizam, kakvo joj je punjenje.
       Ono što je mnogo više problematično i zbog čega naša zemlja u enormnim količinama gubi međunarodni ugled, to je što je naša vlast američkim tajnim službama stavila na raspolaganje apsolutno svu dokumentaciju i o poslovima koje su naše firme imale u Iraku u poslednjih 20-30 godina, u izgradnji podzemnih skloništa, u izgradnji raznih objekata infrastrukture, ko zna čega sve.
      
       Odakle vam ta informacija?
       - To sam saznao iz poverljivih izvora. To pouzdano mogu da vam kažem.
      
       A da li je tačna informacija da je SDPR pomagao vašu predsedničku kampanju?
       - Nije nikad. Samo jednom sreo sam se sa Jovanom Čekovićem. To je bilo kad ga je saslušavao Anketni odbor Savezne skupštine. Ja sam u izveštaju Anketnog odbora samo naveo da bi trebalo dobro razmotriti poslovanje "Jugoimporta-SDPR ". Mi nismo mogli da nađemo povezanost tog preduzeća sa motivima za ubistvo Pavla Bulatovića.
      
       U tom svedočenju pred Anketnim odborom, Čeković je izrazio želju da se sa vama naknadno vidi i da porazgovara.
       - Jeste, ali nisam bio zainteresovan i nije nikad došlo do tog susreta. On nam je i dostavio gomilu nekih dokumenata sa oznakom strogo poverljivo, koje je spremio i dostavio Anketnom odboru, ali mi smo to pogledali, zadužio sam Igora Mirovića da to detaljno pogleda i ništa interesantno nije pronašao u tome. On je verovatno unapred nešto spremao očekujući da će ga nekad neko napasti, pa da ima neki materijal kojim bi se branio.
      
       Rekli ste da ste vi lični prijatelj gospodina Sadama Huseina. Kako ste uspostavili to prijateljstvo?
       - Pa to je počelo postepeno. Mi smo ranije imali nekih predrasuda u pogledu Iraka, i ja to moram otvoreno priznati, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina.
      
       Koliko se sećam, uoči Zalivskog rata ponudili ste "braći Amerikancima" pomoć u borbi protiv "iračke gamadi".
       - Nismo mi to ponudili. Znate kako je to bilo - Aleksandar Stefanović, sadašnji poslanik Batićeve stranke, sa celom Liberalnom strankom iz Valjeva, a to je značilo nekoliko članova, pristupio je Srpskom četničkom pokretu. I on je na svoju ruku, ne konsultujući se sa mnom, održao u Valjevu konferenciju za štampu i najavio da će grupa četničkih dobrovoljaca da se stavi na raspolaganje Amerikancima. I najavio da će to podneti američkoj ambasadi. Znate, u jednom trenutku je raspoloženje bilo takvo da ja to nisam mogao energično stopirati, zaustaviti bez rascepa u Srpskom četničkom pokretu. To nije moglo da se uradi. Ja sam tu bio prisutan samo da bi se sprečio neki incident. Nisam hteo uopšte da ulazim u američku ambasadu. Ulazili su Aleksandar Stefanović i Želimir Marković. Obojica su posle što izbačeni, što napustili Srpsku radikalnu stranku. To je bilo 1990. godine.
      
       Da li su vam Iračani zamerali na tome?
       - Ne, nikada nisu zamerali. Oni sve to znaju. Međutim, kad se taj rat desio, dolazi do menjanja našeg stava. Mi smo onda počeli da osuđujemo tu američku agresiju, da osuđujemo civilne žrtve. I stalna bombardovanja posle agresije, kad su se Iračani već povukli iz Kuvajta. Onda smo saznali neke stvari - zapravo da je Kuvajt bio sastavni deo Iraka, da je Kuvajt otet Iraku, itd.
      
       Koliko puta ste bili u Iraku?
       - Tri puta.
       Prošle godine ste sreli Sadama Huseina i s njim razgovarali dva sata?
       - Tad sam bio na čelu delegacije u zvaničnoj poseti Iraku, a dva puta sam išao na Bagdadsku konferenciju, ali su mnogi drugi članovi Srpske radikalne stranke putovali u Irak - Maja Gojković nekoliko puta, Božidar Vučurević, dr Paja Momčilov.
      
       Kakav je utisak ostavio Sadam Husein?
       - Ostavio je utisak veoma obrazovanog, inteligentnog, sposobnog i spokojnog čoveka. Mene je plenila neverovatna mirnoća kojom je on prosto isijavao, neverovatna psihofizička stabilnost, koja uvek imponuje.
      
       Da li biste mu vi nešto zamerili kao političaru, recimo nedostatak demokratije, gušenje političkih protivnika, kršenje ljudskih prava?
       - Sadam Husein ne guši političke protivnike. On samo strane špijune progoni i ja mislim da je to i te kako opravdano. U Iraku postoji više političkih partija. Ja sam se iznenadio. Mislio sam da je tamo na delu isključivo jednopartijski sistem, ali sam sreo profesore univerziteta, članove Komunističke partije, a vi znate da je u prošlosti BAAS partija često bila u obračunu sa Komunističkom partijom, zatim Kurdistanska partija, i još nekoliko manjih partija. Oni su već više od jedne decenije u uslovima opsadnog stanja. U uslovima opsadnog stanja važe neka druga pravila.
      
       Da li vama, kao čoveku koji je, ipak, robijao zbog kritika komunističkog, autoritativnog sistema, smeta što je na referendumu glasalo sto odsto i svih sto odsto za Sadama Huseina?
       - Mi moramo prvo pogledati neke civilizacijske razlike između Evrope i arapskog sveta, Afrike, Azije, itd. Ne mogu se strani modeli veštački nakalemiti bilo kom narodu i državi, a da ne izazovu neke stravične posledice. Kad biste taj sistem koji se razvijao u Evropi nekoliko vekova ili koji se razvija u Americi više od dvesta godina, pokušali sad veštački da nakalemite Kini, Kina bi se našla u haosu. Bilo bi opasno da bilo kojoj arapskoj zemlji pokušate da veštački nakalemite demokratiju. Samo je Liban pokušao to do kraja da sprovede i našao se u haosu građanskog rata.
      
       Koje osobine, poteze biste vi, recimo, kad biste postali predsednik Srbije, preuzeli od Sadama Huseina?
       - Pitanje nije dovoljno jasno. Znate, on je izrazita politička ličnost, sa mnogim specifičnim osobinama koje upečatljivo deluju, a ja sebe smatram izraženom političkom ličnošću, takođe sa nekim specifičnim osobinama. Nisam čovek koji je spreman da kopira bilo čije uzore, bilo čije modele.
      
       Ne biste organizovali referendume?
       - Ne. Ja nikada nisam bio pristalica referenduma u Srbiji, jer kod nas u Srbiji je teško kontrolisati i parlamentarne i predsedničke izbore, a kamoli referendume.
      
       Vrlo često kritikujete sadašnju vlast, da je pod kontrolom Zapada, stranih obaveštajnih službi. Kakva je razlika između vaše saradnje, recimo, sa Irakom, Kinom ili Belorusijom, i saradnje koju je imala opozicija sa zapadnim zemljama?
       - Naša saradnja je prijateljske prirode, saradnja ravnopravnih partnera, saradnja partnera koji se drže principa apsolutne samostalnosti svake političke partije i nemešanja u unutrašnje poslove.
      
       Da li vas neka od tih zemalja možda finansira?
       - Ne, apsolutno nikada.
      
       A druge partije, SPS, JUL?
       - Koliko ja znam, ne, ali postoji određena blagonaklonost u sklapanju poslova. Ja sam prošli put vodio dva naša biznismena, poslanika Srpske radikalne stranke - Lazara Marjanskog, koji je direktor velike zrenjaninske firme "Naftagas montaža", akcionarsko društvo, koja je ranije imala velike poslove u Iraku. I u izgledu je, ako ne bude rata, da ta firma sad sklopi posao vredan sto miliona dolara. Vodio sam Miroljuba Veljkovića, našeg narodnog poslanika iz Vrnjačke Banje. On je veliki i proizvođač i trgovac hranom. On već ima velike aranžmane za izvoz hrane u Irak.
       Tu se stranka ne ugrađuje ni na koji način, ali na izvestan način može da ima koristi. U vreme predizborne kampanje Miroljub Veljković je kupio 1 800 knjiga Srpske radikalne stranke preko svoje firme i te knjige podelio besplatno, a stranka je od tog novca štampala nekoliko brojeva "Velike Srbije".
      
       Kako komentarišete spekulacije da ćete uskoro biti optuženi pred Međunarodnim sudom u Hagu?
       - Te spekulacije traju već deset godina.
      
       Sad su nešto učestalije.
       - U septembru su bile učestale, pa su učestale prošle godine, pa sam ih obustavio traženjem holandske vize, i tako dalje. Kad je počela predsednička predizborna kampanja, takođe su bile učestale. Pa kad su me vratili sa administrativne granice Kosova i Metohije, tad su malo stali, jer da su hteli da me uhapse, tu je bilo najjednostavnije da me uhapse. Mislite da me ne bi uhapsili na moskovskom aerodromu da imaju bilo kakvih elemenata i da postoji bilo šta?
      
       Ukoliko budete optuženi, da li i dalje ostajete pri tome da biste sami otišli?
       - Da. Ja sam kroz toliko životnih iskušenja prošao da je to za mene veliki izazov. Iskreno zavidim Miloševiću što mu se pružila ta istorijska šansa. Jer, posle sto-dvesta godina biće sasvim svejedno kako je ko od nas umro, zaboraviće se i ko su bili predsednici Srbije i predsednici vlade i ministri, ali ovo suđenje koje su njemu priredili - lažirano, lažno, konstruisano, ono će u sledećih hiljadu godina pleniti pažnju pravnika. Ja mu zbog toga zavidim.
       Kad imam vremena da gledam to suđenje, ja samo razmišljam šta bih ja u toj situaciji još dodatno uradio.
      
       Je l' biste bili bolji od Miloševića?
       - Ne znam da li bih bio bolji. On očigledno raspolaže ogromnom količinom podataka. Ja bih možda to nekom humorističkom, vrcavom atmosferom začinio, pa bi drugi prosuđivali šta je bilo interesantnije. S aspekta prava, najvažnije je imati argumente, a s aspekta javnosti, duhovita doskočica vam je nekada važnija od stotinu jakih argumenata.
      
       Možete li da zamislite situaciju u kojoj bi vaš sadašnji prijatelj Sadam Husein takođe mogao da se nađe pred nekim međunarodnim sudom?
       - U to ne verujem, a očigledno Amerikanci i o tome razmišljaju. Oni bi svim svojim protivnicima sudili. Ali to nema veze sa pravom. Nijedan ozbiljan pravnik to ne može da podrži.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ