("Mač je držao Marjanović", NIN br. 2704)

      Iz pisma g. Anđelkovića razumeo sam da, posle mene, i on demantuje svog klijenta Smiljka Kostića. Ne razumem zašto to čini, a pogotovo ne razumem zašto, pri tom, meni preti tužbom.
       U svom pismu, uz ostalo, naveo sam da je krunska izmišljotina Smiljka Kostića rečenica iz njegovog intervjua NIN-u, u kojoj on tvrdi da je "Mirko Marjanović održao sednicu vlade na kojoj je Kostić proglašen krivim pre suđenja". Da je reč o izmišljotini svedoči čak i citat iz stenograma sa sednice Vlade Srbije, koji je g. Anđelković ponudio javnosti. U tom citatu se i ne spominje Smiljko Kostić. Naprotiv, govori se samo o uvođenju privremenih mera u ovoj fabrici, a to, priznaćete, nije isto što i proglašavanje Kostića "krivim pre suđenja".
       Pretpostavljam, otuda, da g. Anđelković tužbu, koju namerava da podnese protiv moje malenkosti, neće zasnivati na mojoj tvrdnji da je Smiljko Kostić iznosio izmišljotine. Ta tužba moći će da se zasniva samo još na mojoj upitanosti kako je Smiljku Kostiću, odmah po njegovom izlasku iz zatvora, neko dao takvu moć da u najuglednijem srpskom nedeljniku bude predstavljen kao vrhovni moralni arbitar i slobodno blati druge ljude pukim izmišljotinama.
       Takva tužba će imati smisla samo ukoliko neko spali sve novinske dokumentacije u ovoj zemlji. A one su prepune koverata sa isečcima iz štampe u kojima je Smiljko Kostić nazivan "srpskim Krezom sa južne pruge" i "najbogatijim srpskim direktorom". U tim isečcima su i slike njegovih dvoraca koji su svojim napadnim, dakle nepristojnom raskoši mesecima sablažnjavali javnost. Ne pitam se samo ja kako je takve dvorce moguće napraviti samo od plate direktora društvenog preduzeća.
       Moja odbrana od tužbe jesu ove slike i ovi isečci, ali i moje pravo da postavljam logična pitanja.
      
       Đorđe Martić,
       Beograd