Nova evropska avangarda: politički turisti, buržujski boemi ili lažni pacifisti, antiglobalisti su najosporavaniji alternativci

      (Od našeg specijalnog izveštača iz Firence)
       U krugu firentinske tvrđave Da Baso, nedaleko od istorijskog centra grada, od 6. do 10. novembra održan je Prvi socijalni forum starog kontinenta sa motom “Protiv rata, za drugačiju Evropu”. Bile su zastupljene sve teme, od alternativnih viđenja svetskog tržišta, do protivljenja ratu protiv Iraka i nove retorike borbe protiv terorizma, suprotstavljanje biotehničkom inžinjeringu, kao i svi oblici protesta protiv “mejn strim” političkih trendova u svetu. U velikoj hali namenjenoj za prezentaciju, mogli su se videti štandovi uglavnom levih evropskih političkih partija, časopisa i nevladinih organizacija. Nedavno zabranjena baskijska partija “Batasuna” predstavljala je svoj politički program neposredno pored aktivistkinja evropskog lezbijskog pokreta; partija vođe turskih Kurda Odžalana u blizini prezentacije jedne italijanske anarhističke organizacije. Mogli su se videti i palestinski štandovi sa posterima posvećenim teroristima samoubicama, kao i štand Amnesti internešenela. Ukratko, u Firenci su se okupile bezbrojne, raznorodne političke inicijative, često suprotstavljene jedna drugoj, koje ujedinjuje opšte protivljenje procesu globalizacije (i samom nejasnom i nedovoljno definisanom). Može se reći da je Forum bio domaćin skupu alternativnih viđenja evropske i svetske politike.
      
       Nekoliko dana pre početka samita u Firencu su počeli da pristižu mladi ljudi iz cele Evrope. Većina je bila smeštena na podovima škola, domovima penzionera u tradicionalno levičarskim opštinama u okolini Firence. Atmosfera na samom Forumu neodoljivo je podsećala na demonstracije mirovnog i studentskog pokreta u Americi i Evropi s kraja šezdesetih godina. U krugu tvrđave, gde je bio centar organizacije Foruma, preko razglasa puštana je revolucionarna muzika. Bili su postavljeni prodajni štandovi sa neizbežnim majicama Če Gevare, zapatističkog komandanta Markosa, i majice na kojima su napisane reči pesme italijanskih partizana “Bela ćao”.
      
       Kompromis vlade
       Desničarska Berluskonijeva vlada nije se upustila u avanturu direktne zabrane ovog skupa. Postignut je kompromis: skup je dozvoljen, ali su granični prelazi strogo kontrolisani kako bi se sprečio ulaz evropskih državljana pripadnika anarhističkih grupa, tzv. Blek blok, a šetnja je za vreme velikog subotnjeg antiratnog mitinga održana van centra grada. Policiji je, pak, striktno zabranjeno korišćenje vatrenog oružja, čak i u samoodbrani.
       Jedan od glavnih antiheroja skupa bila je poznata italijanska novinarka Orijana Falači, sada već u poodmaklim godinama (72). Falačijeva je uspela da u nepopularnosti potuče čak i Buša, Berluskonija i Blera. Verovatno niko nije mogao ni da zamisli da će osoba koja je 70-ih godina Henrija Kisindžera opisivala kao nemilosrdnog ubicu “sa najhladnijim pogledom na svetu” (u romanu “Čovek” teretila ga je za indirektnu podršku navodnom ubistvu Alekosa Panagulisa, borca protiv grčke vojne hunte, inače njenog životnog saputnika), ovako radikalno promeniti gledišta. Na stranicama lista “Korijera dela sera” i u svojoj najnovijoj knjizi “Bes i ponos” Orijana Falači je, uz izrazito politički nekorektnu retoriku, označila muslimanski fundamentalizam, ali i celokupnu islamsku kulturu, kao jedinog krivca za krizu u svetskoj politici i najveću opasnost za mir u svetu. Neposredno pred početak Foruma ona je pozvala svoje sugrađane, Firentince, da kao 1922, za vreme fašističkog marša na Rim, zatvore svoje prozore, radnje, čak i one sa prehrambenom robom, bioskope, restorane, pozorišta, da ne šalju decu u školu.
      
       Milionski defile
       Mnogi su je poslušali. Prošle subote su i prozori u Firenci uglavnom bili zatvoreni, a dan pred subotnji defile ulice kojim će ići ispražnjene su do poslednjeg automobila i čak bicikla. Po policijskim procenama pola miliona ljudi, a po tvrdnjama organizatora čitav milion, učestvovalo je u defileu. Oni koji su na svojim radnjama, slušajući Falačijevu, istakli natpise “zatvoreno zbog Evropskog socijalnog foruma”, u nedelju ujutru su našli dodate duhovite natpise poput “zatvoreno zbog štrajka mozga”. Državna televizija RAI je na kraju zaključila da su u Firenci pobedili i zvanična vlast i opozicija, kao i organizatori Foruma, iz različitih razloga. Ima izgleda da bi Socijalni forum mogao biti i prva iskra u stvaranju toliko željenog evropskog javnog mnjenja.
       Drugi, pak, misle da su ovakvi protesti bez uticaja na politička dešavanja i da predstavljaju beskorisnu, čak i štetnu zabavu za “nove hipike”. Falačijeva misli da bi antiglobalisti, odnosno “lažni pacifisti, koji žive na grbači svojih roditelja”, trebalo umesto protiv globalizacije da protestuju protiv Bin Ladena i Sadama Huseina. Mnogi se antiglobalistima podruguju zbog političkog turizma, a za takozvano salonsko levičarenje ovog tipa francuski jezik je u najnovijem broju rečnika “Larus” dobio odgovarajuću reč “bo-bo” ili “bourgeois bohčme” (buržoa boem), buržujski boemi, koji je svojevrsna negativna etiketa za bogatog, mlađeg intelektualca pripadnika srednje klase koji se iz pomodnih razloga, da bi sagradio spoljašnju sliku sebe koju želi, zalaže za političke stavove antiglobalista ili generalno levice. Francuski politički analitičari tvrdili su da je Le Pen ušao u drugi krug predsedničkih izbora zbog otuđenja francuskih levičara (čitaj bo-bo-a) od radničke klase. Dok se oni sastaju po Porto Alegreu u Brazilu, po Firenci i Đenovi, radnici sve više glasaju za ekstremnu desnicu čije političke programe, za razliku od komplikovanih antiglobalističkih traktata, razumeju.
       Alternativa vladajućem poretku u Evropi i svetu ipak postoji, i makar će većina antiglobalista ošišati svoje duge, ućebane kose u stilu rege muzičara Boba Marlija, izvaditi minđuše, obući odela i staviti kravate, “ideja pobune ostaće u njihovim srcima”, kako kaže jedna stara italijanska anarhistička pesma. Oni predstavljaju avangardu jedne nove Evrope koja ispituje, kritički misli i ne prihvata bespogovorno novu ideologiju slobodnog tržišta ili američko viđenje novog svetskog poretka.
      
       SRĐAN CVIJIĆ
      
      

Blek blok Nije hijerarhijski organizovana politička grupa već ad hok skup anarhista, antikapitalista koji se horizontalno organizuju zarad izvršavanja konkretnih akcija. Njihov način političke borbe odudara od tradicionalnih mirovnih demonstracija time što poseže za ilegalnim načinima borbe: uništavanjem privatnog vlasništva, razbijanjem izloga “Mekdonaldsa” itd. Pristalice ovog vida političke borbe su nepristupačni jer i novinare smatraju “instrumentima globalizacije”: mahom pripadnici nižih socijalnih slojeva, oblače se u crno i maskiraju lica (otud “black block”, crni blok). Zaslužni su za medijsku promociju antiglobalističkog pokreta jer su u Sijetlu 1999, na prvim velikim antiglobalističkim demonstracijama protiv Svetske trgovinske organizacije, akcije Blek bloka izazvale strahovitu medijsku pažnju. U julu 2001. u Đenovi njihove akcije poslužile su policiji kao izgovor za brutalno gušenje demonstracija u kojima je poginuo Karlo Đulijani, koji se smatra prvim mučenikom antiglobalističkog pokreta: policija ga je gađala u glavu iz neposredne blizine, a potom je još živ pregažen policijskim džipom. Organizatori protesta u Đenovi tvrde da je policija namerno tolerisala vandalsko ponašanje ovih mladih Bakunjinovih ideoloških naslednika kako bi dobila izgovor da uguši demonstracije.

      
      

Svetski socijalni forum Kada je početkom 1998. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) predložila Multilateralni sporazum o investicijama (koji je trebalo da postane neka vrsta novog globalnog sistema, a predviđao je samo prava a ne i obaveze velikih investitora, naročito u zemljama trećeg sveta), francuski “Mond diplomatik” objavio je čuveni ekspoze Ralfa Nadera protiv ovakvog razvoja svetskog tržišta. Naderov manifest protiv apsurdnosti sporazuma bio je veoma delotvoran: Francuska se povukla iz pregovora, a ATTAK, francuska organizacija oformljena sa ciljem da se bori za oporezivanje finansijskih transakcija na svetskom nivou (tzv. Taksa Tobin) uzela je ovu ekonomsku platformu kao osnov svog delovanja. ATTAK danas broji oko 20 000 članova i proširio je delatnost u mnogim zemljama. Predsednik ATTAK-a Bernard Kasen, ujedno i direktor časopisa “Mond diplomatik”, bio je jedan od glavnih motora organizacije prvog Svetskog socijalnog foruma u Brazilu 2001. Skup u Firenci je prvi regionalni forum, a ideja socijalnog foruma je da se putem ovakvih susreta “ribara iz Amazonije i italijanskih sindikalista” izvrši pritisak na vlade zemalja da se suprotstave dominaciji svetskih multinacionalnih korporacija i da se stvori svojevrsna demokratska kontrola svetskog tržišta.