NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Kiosk masonerija

Duška Jovanić

      I danas gradom kruži priča kako se Lićo Đeli, jedan od najozloglašenijih junaka dvadesetog veka, čiji život zaista zvuči kao neki Le Kareov roman i kojeg je, dopustivši sebi neškodljivi luksuz, Umberto Eko slatko zezao u eseju “Kako sam postao član PP2”, neko vreme krio u Beogradu gde mu je na VMA, preko noći, promenjen lični opis. To je moglo da iznenadi samo one koji ne veruju u trilere. To što je naknadno, na sva zvona, objavljeno da je Veliki Majstor zla kome se pripisuje očinstvo za sve naše nesreće (infantilni puls svakog drugog Srbina i dalje pretpostavlja da su za sve krivi narodni neprijatelji, Zapad i masoni), uhapšen negde na Francuskoj rivijeri, najbolji je dokaz da je Đeli uvek bio tamo gde ga niko nije tražio.
       Činjenica je da je Đeli redovno i blagovremeno dobijao informacije šta se o njemu pričalo po Beogradu, a imao je i običaj da se penzionerski hvali ko ga je sve od Srba i Crnogoraca obilazio u kućnom pritvoru.
       Pošto mi je važna nadležnost čitalaca, a ne policije, za razliku od osokoljenih i smarački napadnih, ali detonatorski dobro obaveštenih i još bolje ugojenih likova koji se predstavljaju kao političari, mangupski aspekt novog žurnalizma ne može odoleti živopisnim performansima koji su odredili srpsko slobodno zidarstvo poslednje decenije, pretvorivši ga u neku vrstu naročite kiosk masonerije, pošto je izgledalo da svaki, za to raspoloženi, Srbin može osnovati svoju ložu. (Dobro, i masoni u Londonu rade non-stop kao dragstor)
       Antologijska anegdota kada je lucidni Borisav Pekić, oduševljenom i zagrcnutom Englezu koji je hvalio umetnički dojam starešine rituala, kako je ovaj rođeni mason, u naponu šeretske moći šapnuo: “K... mason, on je profesionalni glumac”, jedna je od epizoda ekipe koja je, iako uzimajući sebe suviše ozbiljno, učestvovala u gotovo vodviljskoj istoriji posleratne srpske masonerije obeležene konspirativnim sapunskim akcijama, spektakularnim atentatima praćkama i klikerima i nadasve galerijom takvih nuspojava da su mnogi od njih postali sami sebi najveći neprijatelji, pogotovo kada je neko partizanski predložio da se “svi srpski drugovi masoni ujedine!”
       U vreme kada ni masoni u Engleskoj više nemaju šta da kriju (tim povodom štampaju se majice sa natpisom - ja sam mason), sklona sam da domaću masoneriju uvrstim u “Leksikon srpskog hedonizma” (knjiga eseja u štampi), zajedno s roštiljem, pušenjem, pivom, trubačima, kafanom i kiselim kupusom, pošto ih je još na početku (ne)slavne karijere, duhoviti navijač, lokalne zajebantske provenijencije, upozorio: “Da imate muda, bili biste mafija!”


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu