Nema danas priče o kriminalu koja se ne završava zaverom masona

      Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj na sve strane “raskrinkava” kriminalce, ređa poznata i zvučna imena. Na demantije i pretnje tužbama se ne obazire previše, naprotiv, svoje tvrdnje “kiti” pikanterijama kao da je događajima o kojima govori neposredno prisustvovao. Najviše se namerio na Nebojšu Čovića, predsednika Demokratske alternative, i Jovicu Stanišića, šefa Državne bezbednosti iz Miloševićevog perioda, ne štedeći, bogami, ni mnoge druge. Za saradnju s kriminalcima vođa radikala optužuje i Dragoljuba Mićunovića, Dušana Mihajlovića, Slobodana Vuksanovića, pa i Vojislava Koštunicu.
       Tu se ne zna ko koga juri da ubije, a, kako lider radikala kaže, svi oni, u stvari jure da ubiju njega.
       Poznajući dobro srpski mentalitet i srpsku prijemčivost zaverama, kojima naša prošlost obiluje, pored ovih imena, Šešelj u prvi plan izbacuje tajne organizacije, masone pre svega, tvrdeći da su oni glavna poluga svih kriminalnih dešavanja kod nas. “Dobro informisani” Šešelj tvrdi da su se i među masonima pojavili sukobi i pretvorili u borbu između nekoliko masonskih loža. Govoreći na konferencijama za štampu, kao da čita nečije izveštaje, Šešelj navodi: “Željko Maksimović Maka (organizator ubistva generala Boška Buhe, još uvek nedostupan policiji) bio je u loži Veliki orijent Dragana Maleševića Tapija. Mimo masonskih pravila, Tapi je Slobodanu Vuksanoviću dodelio treći stepen. Iako to Vuksanović negira, mnogi su ga videli u toj masonskoj loži”, tvrdi Šešelj i ređa niz zvučnih imena kao što su Vladimir Savčić Čobi, Dragan Nikolić, Dragan Bjelogrlić, Vuk Bojović... Sledi čitava stranačko-masonska vratolomija u kojoj se još pominju Dušan Zabunović, Miki Manojlović, Milovan Brkić, Milorad Crnjanin, Aleksandar Tijanić. Sve sa aluzijom da je tu negde i predsednik Koštunica.
       Na drugoj strani neverica, zgranutost, demanti za koje Šešelj i ne haje, znajući da će u nizu proizvoljnosti i olakih optužbi mnogi zaključiti da postoji i nešto istine.
       Iznenadna smrt Dragana Maleševića Tapija, Velikog majstora masonerije i Grand komandera Vrhovnog saveta osnovanog od Velike nacionalne lože Jugoslavije i nosioca 33. stepena Škotskog reda, i sve što se posle govorilo o njegovoj smrti naterali su naše masone da malo odškrinu veo tajnovitosti i pojasne neke detalje iz delokruga najmisterioznije organizacije na svetu. Pre svega oni demantuju bilo kakvu vezu s Velikim orijentom i Draganom Maleševićem i drugim masonima koji se pominju. O problematičnosti Velikog orijenta već je pisano, ali o njemu i dalje svi izbegavaju da govore. Kažu, zbog toga se lako gubi glava.
       Zamenik Grand komandera Vrhovnog saveta Jugoslavije i mason 33. stepena Dragutin Zagorac izašao je u javnost sa tvrdnjom da u našoj politici ima ljudi koji ne samo beže od masonerije, već je neprestano napadaju kao zavereničku organizaciju, jer misle da će ih to izdići u javnosti i na političkoj sceni. “Imam informaciju da će gospodin Šešelj da izvrši novi napad na masone, da će se kandidovati za predsednika Srbije i napasti svog protivkandidata Vojislava Koštunicu tako što će da ga optuži da je mason, odnosno zaverenik”, kaže Zagorac u “Nedeljnom telegrafu”. Kada su druga imena u pitanju, poput Slobodana Vuksanovića, stoji masonska konstatacija da bi Vuksanović, da je mason, već bio kandidat za predsednika. S druge strane, kod pominjanja glumca Mikija Manolovića odgovor je sledeći: “Brat Miki je na to sam skrenuo pažnju javnosti. Povodom smrti brata Dragana Maleševića, brat Miki je poslao pismo jednoj beogradskoj redakciji, koja je objavila samo delić tog rukopisa.”
       I pored Zagorčevih tvrdnji da raskol među našim masonima nema većeg značaja i da je na pomolu ujedinjenje svih loža, teško je ne uočiti i dalje prisutnu surevnjivost, naročito kada se radi o bliskim odnosima masona sa policijom. Uz natuknicu da je rođak ovog ili onog masona možda radio za policiju, svi zaključci se svode na puku koincidenciju.
       Ne treba zaboraviti da je naša tajna služba pretrpela određenu reformu i transformaciju (izdvojena je iz Ministarstva unutrašnjih poslova), mada ima mišljenja da je zadržala stari komunistički način rada (vodeći kadar je iz tog vremena) koji je podrazumevao da nema vaninstitucionalnog organizovanja za koje ona ne zna i da ono nije pod njenom kontrolom. Otud, valjda, čuđenje Nebojše Čovića (svrstanog, takođe, od strane Šešelja u masonsku ložu čak fašistički nastrojenu) da MUP Srbije ćuti “što ukazuje da Šešelj ima puno ljudi u MUP-u i DB-u, koji mu daju poluinformacije”, ujedno zatraživši da se obelodani koji su sve političari masoni i u kojim ložama sede.
       Po masonskim pravilima nijedan mason to neće javno saopštiti, iako će reći da u Vladi Srbije i među ministrima nema mnogo masona, ali da ih ima mnogo više u vladinoj administraciji, a posebno u vrhovima političkih stranaka u Srbiji i Crnoj Gori.
       Dok to ne saznamo izvor će, izgleda, i dalje biti Vojislav Šešelj i oni koji ga tim informacijama snabdevaju, kome na radost, a kome na žalost.
      
       SLOBODAN IKONIĆ