Predsednik SAD Džordž Buš se odlučio da na Irak primeni taktiku blickriga. Ukoliko Sadam Husein ne ispuni zahteve koje postavlja Rezolucija 1441, rat je neizbežan. A Bušova ideja je da Irak bude napadnut odjednom najvećom snagom, posebno snažnim udarom na centar Bagdada.
       Blickrig se u vojnim enciklopedijama definiše kao razrađena nacistička vojna strategija koju su u Drugom svetskom ratu primenjivali nemački generali prilikom napada na Francusku, Poljsku i Rusiju.
       Daleko je manje poznato da je teoriju “blickriga”, naravno, ne pod tim nemačkim imenom, predložio 1934. godine kao način vođenja rata tada mladi francuski pukovnik Šarl de Gol u svojoj knjizi “Ka armiji kao profesiji”.
       Umesto beskonačnih vojnih kolona koje prolaze samo nekoliko kilometara na dan, umesto nepokretne linije fronta koja je bila uobičajena za vreme Prvog svetskog rata, sa koje su neprijatelji pucali jedni na druge, on je predložio da se armija osloni na svoju mobilnu motorizovanu snagu.
       Ovu osnovnu strategiju De Gola Hitlerova komanda je razradila i uspešno primenjivala u prvoj fazi Drugog svetskog rata.
       Najpre je “peta kolona” pripremala teren u neprijateljskoj pozadini radi dezorganizacije protivnika.
       Zatim je sledio napad bombama, s tim da se prvo unište vazdušna sila protivnika, kao i sva njihova transportna sredstva. Posle toga je sledio napad na vojnu silu protivnika.
       Tek posle toga su uvođeni u dejstvo mobilne snage - pešadija, laki tenkovi i pokretna artiljerija.
       Sleduje dejstvo teške artiljerije, a tek na kraju se ubacuju regularne pešadijske jedinice koje podržava poljska artiljerija.
       Ova Hitlerova strategija uspela je u napadu na Francusku i na Poljsku. A kako je prošla, i pored početnih uspeha, u Sovjetskom Savezu, to je istoriji poznato.
       Reč blickrig sastoji se od nemačke reči Blitz koja znači grom i Krieg rat. Blitz je postala od staronemačkog glagola bleckazzen svetleti, koja potiče od indoevropskog korena bhleg blistati.
       Reč Krieg je u desetom veku u nemačkom jeziku značila spremnost, a onda je evoluirala do današnjeg značenja - rat.
       Ne znam kako se danas neko usuđuje da primenjuje ratnu strategiju koja je u istoriji doživela tako strašan poraz.