NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Mors honesta - mors optima

prof. dr Dragutin Marsenić (1938-2002)

      Kad čoveku umre prijatelj, nameće mu se utisak kao da je sudbina od njega odvalila golem i nenadoknadiv komad bića. Tada većina nas - valjda jasnije nego ikada, i na jedan poseban način neopozivo - osetimo da nismo sami. Važan deo onoga što se u ljudskoj sudbini mora dojmiti kao tužno i nepopravivo, jeste okolnost da prijatelji odlaze a novi se javljaju tek sporadično ili nikako.
       Prijateljstvo profesora Marsenića - ili Dure Marsenića, kako su ga zvali svi njegovi bliski drugari - nikada nije bilo pod znakom pitanja. Duro prijatelju nikad ništa nije odbijao. Bilo je prelepo i davalo je veliki osećaj sigurnosti imati za drugara Duru Marsenića. Neretko se dobijao utisak da Duro više živi i radi za druge nego za sebe.
       Njegov naučni opus je više nego impresivan. Moraju se pomenuti njegove knjige. Sumnje u privredni sistem Jugoslavije je enciklopedijski prikaz brojnih slabosti institucionalnog aranžmana unutar koga se razvijala a
       najzad i skončala jugoslovenska privreda. Njegova temeljna i u okvirima profesije kao celine merodavna studija “Privredni sistem Jugoslavije” doživela je četiri izdanja samo do njegovog sada već davnog izbora za redovnog profesora. Na fakultetu je razvio važan predmet Ekonomika Jugoslavije i u nekoliko verzija napisao i objavio fundamentalno delo pod tim naslovom. Zemlja se u međuvremenu raspala, mnogi parametri su se iz osnova izmenili, ali je ta knjiga za mnoge uvide u našu privrednu stvarnost i danas nezaobilazna. Delovao je kroz knjige, kroz članke, kroz uredničku aktivnost, kroz više nego brojne javne nastupe i kroz ljude kojima je bio učitelj i nezaobilazni orijentir.
       Njegova energija i radna sposobnost bile su zadivljujuće. Među svim prijateljima koji su se okupili u uskom
       generacijskom krugu on je zasigurno imao najmanju kilažu a po svoj prilici najobimniju produkciju. Ni manje mase ni veće energije. Kako to već i genetika pomalo diktira kad su u pitanju ljudi “sa onijeh strana”, on je bio sjajan stilista. Gotovo da je nemoguće prisetiti se nekoga ko bi mu u tom pogledu bio ravan. U ovom tesno skrojenom prostoru mora se pomenuti još jedna stvar: bio je više nego primeran otac - sam je živeo skromno, upravo asketski, a sve što je imao, skupljao i sticao, davao je za svoje dve ćerke.
       Ideja smrti nije mu bila daleka. Bilo je nešto stoičko, nešto što je podsećalo na Seneku, u njegovom, moglo bi se reći, humornom odnosu prema smrti. Ne jednom se našalio na svoj račun rekavši da, ukoliko bi ubrzo umro, ne bi moglo da se kaže da ga je prerana smrt sprečila da na pravi način zaokruži svoj opus. Duro Marsenić je prebrzo otišao, ali nikome nije ostao dužan: ni svojoj profesionalnoj misiji, ni svojoj porodici, ni svojim prijateljima. Time je ovaj konačni čin u njegovom životu dokazan kao ljudski osmišljen i častan. A časna smrt je najbolja smrt, kako je naznačeno i u naslovu ovog surovo stegnutog i nepravično kratkog teksta.
      
       LJUBOMIR MADŽAR


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu