U Rusiji se spremaju da kažnjavaju jezičke greške u javnom govoru. Mi takvih problema nemamo...

      Prema novinskoj vesti iz aprila ove godine, koju mi je dostavio kolega Bogdan Terzić, slavista, u Moskvi pripremaju poseban zakon za borbu protiv nepismenosti među poslanicima i državnim činovnicima. Jezik političara analiziran je na jednom naučnom skupu u Sankt Peterburgu i utvrđeno je da s gramatikom najviše ratuje nama znani Viktor Černomirdin, bivši premijer, sada ambasador u Ukrajini. Što se tiče Putina, naučnici su zaključili da je “malo suv u izražavanju”, ali je prilično pismen, zahvaljujući valjda i tome što mu je žena po zanimanju filolog.
       Ministar obrazovanja Vladimir Filipov naložio je Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu da se za poslanike Dume i članove vlade napravi mali rečnik reči u čijem se izgovoru i pisanju najčešće greši. Tog posla se prihvatila ekipa lingvista na čijem čelu je rektor Ljudmila Verbicka (inače pozvana da učestvuje na skupu slavista Srbije u februaru iduće godine). Na osnovu analize govora u parlamentu, lingvisti su sastavili rečnik od oko osam stotina reči. Ministar, međutim, smatra da političari nipošto ne mogu da zapamte toliki broj reči, pa traži od naučnika da ih svedu na 200 do 300. Spor će se, izgleda, rešiti tako što će se rečnik izručiti poslanicima u više razdela. U novinama takođe piše da se “Filipov založio za korišćenje oštrih kazni protiv onih koji prave gramatičke greške”.
       Naši političari su verovatno svi odreda pismeni, jer primeri koji obično stižu ovoj rubrici nisu zapisani ni kod ambasadora ni kod poslanika. Dolaze iz mnogo nižih društvenih krugova. Čitalac Srba Jovanović, recimo, poslao mi je fotografiju jednog natpisa na velikoj limenoj tabli, valjda u Mirijevu (s i-mejlom je teško biti siguran i u šta). Tu piše, doslovno, “SALON POLOVAN NAMŠTAJ”, uz strelicu koja upućuje na prodavnicu. U te tri reči, dakle (nadam se da su u štampi izašle tačno kao u originalu), ćirilica i latinica - kako su ono Pol Mekartni i Stivi Vonder pevali o crnim i belim dirkama na klaviru - “žive zajedno u savršenoj harmoniji”.
       Iz “Politike”, Branko Grković mi šalje isečak: knjiga o miru jednog profesora Ekonomskog fakulteta u Nišu zvanično je uvrštena u fond biblioteke Ujedinjenih nacija “Dag Hameršfild”. Tako piše i u tekstu i u podnaslovu. Jadni Dag Hamaršeld, generalni sekretar OUN, poginuo je pre 41 godinu u misterioznom padu aviona nad Kongom, ali strada, eto, i danas.
       Čitalac D. U. iz Novog Sada šalje mi primere totalnog neznanja zoologije u emisijama dveju beogradskih televizija. “Pre nekoliko nedelja”, piše on, “u beogradskom Zoološkom vrtu je rođen nilski konj. Budući da je to nesvakidašnji događaj, televizija o kojoj je reč snimila je prilog, nazvavši ga ‘Rodio se mali nosorog’. Tokom dva ili tri minuta snimka ‘bez reči’, na ekranu se jasno i u krupnom planu video mali - nilski konj.
       “Na istoj televiziji, nekoliko dana kasnije, gledao sam prilog o Južnoj Americi. Prikazane su lame (više puta i u krupnom planu), uz komentar da je reč o KAMILAMA koje služe kao domaće životinje.
       Na drugoj (privatnoj, sa dva inicijala) beogradskoj televiziji prikazan je višeminutni prilog o turneji popularne južnoameričke pevačice Šakire. Novinarka (mlađa, sudeći po boji glasa), prevodeći sa engleskog, rekla je da se turneja zove ‘Mongus’, po ljubimcu kojeg pevačica vodi sa sobom. Ona očigledno i ne sluti da se taj četvoronožac, na engleskom mongoose, kod nas zove mungos. Zatim je prikazan deo konferencije za štampu na kojoj pevačica objašnjava zbog čega voli tu životinju, rečima ‘if there is an animal on Earth that could defeat a snake...’ (ukoliko na Zemlji postoji životinja koja može da pobedi zmiju...). Mlada novinarka je ovaj tekst ovako prevela: ‘To je jedna životinja, na Zemlji, koja je veoma slična zmiji...’.
       Nisam siguran da ove prilično čudne greške nisu mogle biti izbegnute jednostavnim prethodnim pregledom tekstova. Čemu inače služe urednici?”
       Urednike - televizijske i ostale - pozivam da odgovore na ovo vrlo umesno pitanje našeg čitaoca.