NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Od Getea do danas

“Jer, ma šta se moglo reći o nedostacima prevođenja, ono ipak jeste i ostaje jedan od najvažnijih i najdostojnijih poslova u ovom svetu.”

      (Johan Volfgang Gete, 1827)
      
       Od Meleagra iz Gadare koji je u I veku p.n.e. sakupio 47 epigrama (od Arhilohovih pa do sopstvenih), načinivši tako prvu antičku zbirku epigrama, ostalo je pravilo po kojem su priređivači antologija pamćeni bar onoliko koliko i pesnici čije su pesme za svoju antologiju birali, a ponekad i duže.
       Pred nama je prva Antologija nemačke lirike (Od Getea do naših dana) na srpskom jeziku, koju je priredio profesor dr Mirko Krivokapić, obezbedivši nam tako uvid u puteve kojima se u poslednja dva veka kretala lirika nemačkog jezičkog područja.
       Osim Geteovih, u antologiji se nalaze i pesme Fridriha Šilera, Fridriha Helderlina, Jozefa fon Ajhendorfa, Novalisa, Klemensa Brentana, Štefana Georgea, Huga fon Hofmanstala, Rajnera Marije Rilkea, Elze Lasker-Šiler, Georga Trakla, Gotfrida Bena, Bertolta Brehta, Paula Celana, Johanesa Bobrovskog, Hansa Magnusa Encensbergera. “Osim ovih imena, antologijom je obuhvaćeno još 59 pesnika, a među njima je Gotfrid August Birger sa svojom ‘Lenorom’ iz 1773. godine, možda prvom evropskom nemačkom pesmom”, kazao je profesor Krivokapić prošle nedelje u Gete institutu u Beogradu, napominjući da u knjizi nedostaje još petnaestak pesama koje prevodioci nisu uspeli da prevedu na zadovoljavajući način. “Reč je uglavnom o pesmama nemačkih romantičara Brentana, Ajhendorfa, i još nekih. Nameravao sam da te pesme unesem u originalu uz srpski prozni prevod ali sam od toga odustao. Možda sam pogrešio.”
       Ova antologija je drugačija od drugih zato što se u njoj nemačka lirika razdoblja “od Getea do naših dana” vidi iz perspektive stranca, istina germaniste, profesora nemačke književnosti 40 godina na Filološkom fakultetu u Beogradu, koji u svom radu nije mogao da se, “i pored najbolje volje, oslobodi svojih predznanja i predrasuda”. “Odrastao sam sa srpskom narodnom pesmom, a Nemac sa pesmama koje smo večeras, ovde čuli (stihove je kazivao dramski umetnik Ivan Jagodić, prim. Z.L.). To su ta predznanja i predrasude koje stranac nosi. Zar treba podsećati na Hajnriha Hajnea koji je u inostranstvu bio i ostao daleko cenjeniji nego u Nemačkoj? Stranci nemačku liriku vide drugačije od Nemaca”, kaže profesor Krivokapić za NIN, ističući da posebnu vrednost ove antologije čine prevodi, među kojima nema nijednog lošeg. “Ima, naravno, boljih i slabijih prevoda. Ali u tom pogledu nije bilo ustupaka. Oko polovine prepeva potiče od Branimira Živojinovića. Ne verujem da je iko večeras ovde očekivao nešto drugo, a to najbolje govori o tim prevodima.”
       Profesor dr Dragan Stojanović ovu antologiju vidi kao uspeli izbor gde ne važi samo lični ukus neizbežan u ovakvim poduhvatima, već i lični ugao u celini, nešto što je mnogo šire od ukusa, što se odnosi na egzistencijalnu usmerenost čitaoca. “A kada je reč o pravljenju antologije nemačke lirike, za razliku od nekih drugih antologija, javlja se dodatni Das Problem Goethe, ili da parafraziram Bloha Das Prinzip Goethe, Der Schatten Goethe, senka koja pritiska druge. Gete nije jedan među piscima, on je čitava institucija. I mi se ovde nalazimo u Gete institutu”, kaže profesor Stojanović. “Izbor je odmeren, nema želje za preteranom originalnošću. Gete je dobio svoje, i drugi su dobili svoje.”
       A antologija nije samo izbor, pa tako ni ovde to nije slučaj. Izboru prethodi uvodna studija profesora Krivokapića, zapravo mala istorija nemačke književnosti, svedena naravno na pitanja lirike. Kao takva, ona olakšava čitanje ove antologije, usmerava čitaoca kroz periode i pravce, od jednog pesnika do drugog, od jedne do druge pesme...
       I sve u nadi da će se, jednom, ova antologija pojaviti u bilingvalnom izdanju (na nemačkom i na srpskom), profesor Stojanović zaključuje: “Kada se prave tenkovi i bacaju bombe, onda se ne pita koliko košta, ali kada se prave antologije - to je skupo. Ali, zato Breht! Zato ova antologija! Ne potcenjujmo snagu lirike!”
      
       ZORA LATINOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu