NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Doba malih osvetnika

Istraživanja pokazuju da jedna četvrtina mladih veruje da je zdravlje pitanje čiste sreće i sudbinske predodređenosti

      Prva četiri razreda osnovne škole jedan dečak iz Beograda, proveo je izolovan od svojih vršnjaka. Zbog toga što je HIV pozitivan. Inače je zdrav, koncentracija virusa mu je na nuli od rođenja. On je žigosan, jer su se njegovi staratelji poneli časno i otkrili (iako to nisu morali) dijagnozu direktoru škole. On ju je “pedagoški” razglasio svima. Dobrodušni roditelji su potom zabranili svojoj deci da se približe dečaku, nastavnici su pobegli glavom bez obzira. Svi, osim učiteljice Katarine Mitrović. Jedino je ona pristala da mu predaje. Da makar malo ublaži dečakovu usamljenost često je na nastavu dovodila svoje dete. Tokom duge četiri godine, samo su malobrojna deca od roditelja dobila dozvolu da se igraju sa njim. Zbog toga ih je sredina kaznila. I ta deca ali i njihovi roditelji ostali su bez prijatelja. Dečakova baka je možda najbolje opisala njegovo stanje: “On raste u malog osvetnika.”
       Posle su stručnjaci roditeljima ili staraocima HIV pozitivne dece, savetovali da taj podatak ipak, zadrže u tajnosti. U Beogradu takvih školaraca ima tridesetak. U međuvremenu, posle završetka četvrtog razreda, dečak je promenio školu. U novoj niko ne zna za njegovu dijagnozu. Da li je posle svega što je preživeo bar malo srećniji?
       Ovogodišnja Kampanja za borbu protiv side posvećena je borbi protiv diskriminacije i stigmatizacije odnosno žigosanja onih koji s ovim virusom žive. Koliko će takva borba biti teška svedoči i priča mlade HIV pozitivne žene. “Ne možete da shvatite kakav je napor lagati sve oko sebe. Jedanput sam se uplašila: bože ne znam šta sam kome rekla. Posebno je bilo teško na početku. Volela bih zapravo da glasno svima kažem: Ja, ta i ta bolesna sam, imam sidu. Da sam sama, to bih i učinila. Međutim, tako bih svoju porodicu, posebno one mlađe stavila na stub srama i uništila im život. To ne mogu i ne smem.”
      
       Sudbina
       U našoj zemlji registrovano je 1 400 bolesnika, a statističari tvrde da je sa nama još oko 15 000 ljudi zaraženo HIV-om. Već godinama unazad i kod nas se prigodno obeležava 1. decembar, Svetski dan borbe protiv side. Ipak, svima postaje jasno da je neozbiljno da se Kampanja sprovodi samo nekoliko dana jedanput godišnje. Za promenu, Zavodu za zaštitu zdravlja studenata početkom tekuće nedelje počelo je besplatno testiranje na HIV u trajanju do 15. decembra.
       Među studentskom populacijom prvi slučaj je registrovan još 1988. godine. Do danas je registrovano njih pedeset i četvoro dok se opravdano sumnja da ih je još oko 1 000 inficirano. Osim studenata, besplatno će moći da se testiraju i svi ostali zainteresovani građani. Dnevno će moći da se testira samo 50 osoba, jer će se sa svima razgovarati pre i posle testiranja o prevenciji i posledicama. Ko bude želeo moći će da ostane anoniman. Sve ovo je moguće, jer je Studentska poliklinika dobila 3 000 testova od Međunarodne federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Zbog čega je ova akcija važna?
       Zbog toga što istraživanja pokazuju da jedna četvrtina mladih veruje da je zdravlje pitanje čiste sreće. Isti fatalistički stav se vidi i u rezultatima ankete (M. Pešić i saradnici “Iskustva i mišljenja mladih”) po kojoj 13 odsto ispitanika veruje da nema svrhe plašiti se HIV-a i side jer “ako sudbina hoće da dobiješ, dobićeš je, ma šta činio”. Ista istraživanja pokazuju da je toliki broj dece (njih 13 odsto) uzrasta 11, 13 i 15 godina seksualno aktivno i da neredovno koristi kondome. Još gore. Mladi od 15 do 19 godina, od kojih su njih 38 odsto seksualno aktivni kada se polno razvrstaju - 43 odsto devojaka i 20 odsto mladića - ne koriste nikakvu zaštitu. Među studentima univerziteta, 60 odsto ih je seksualno aktivno, dok je polovina zaboravna - ne koristi redovno kondom.
       Posle svega utešno je što se po nekim procenama širenje bolesti stabilizuje, sa svega po pet novoregistrovanih slučajeva na milion stanovnika, u protekle četiri godine. Razvoj situacije je ipak, i dalje teško predvideti (tvrdi se u Unicefovom izdanju “Mladi u SRJ”), jer nema rutinskog praćenja HIV infekcije, niti su obavljena istraživanja o širenju bolesti. Koliko god se statistički podaci nekome čine niski a rezultati optimistički, naša zemlja ipak, zauzima drugo mesto po broju prijavljenih slučajeva u Jugoistočnoj Evropi. Zbog toga je Unicef sproveo istraživanje o stanju i ponašanju visokorizične mlade populacije (seksualno promiskuitetne, kao i populacije zavisnika) koje bi obezbedilo pouzdanije informacije o HIV infekciji. Nacionalni koordinator dr Viktorija Cucić priredila je tekst istraživanja koji je nedavno objavljen.
      
       Praznina
       Anketirano je 879 mladih (od 10 do 24 godine). I to narkomani, homoseksualci i prostitutke iz četiri grada: Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca. Ključni nalazi glase: U proseku mladi prvi put probaju drogu sa 16 i po godina. Na intravensko konzumiranje prelazi se već između 17 i 18 godina. Drogu značajno koriste i homoseksualci i prostitutke. Još uvek je prisutna razmena pribora za intravensko ubrizgavanje droga (57,1 odsto narkomana, 43,7 odsto homoseksualaca i 84,6 odsto kod prostitutki koje se drogiraju). Prosečne godine prvog seksualnog odnosa odgovaraju opštoj populaciji što znači između 15 i 16 godina. Relativno mali broj koristi redovno prezervativ. Svoj rizik na HIV ocenili su visokim ili umerenim.
       U odnosu na vrstu droge koja se koristi najviše je uživalaca marihuane (81,7 odsto), zatim heroina (65,5 odsto), analgetika (41,6 odsto), bensedina (37,7 odsto) i ekstazija (36,9 odsto). Skoro svi imaju iskustva sa upotrebom dve ili više droga istovremeno (88,4 odsto). I najcrnje: njih 90,7 odsto imalo je seksualno iskustvo pod dejstvom droga. Kako priznaju, “drogiraju se zbog osećanja praznine, dosade, osećanja da život nema smisla, a kao jedan od glavnih motiva bilo je i oslobađanje od stalno prisutnog osećanja straha i napetosti”, zabeležila je Viktorija Cucić. Zanimljivo je da su ispitanici pokazali relativno visok stepen teorijskog znanja o rizicima za HIV i sidu ali da se praktično potpuno drugačije ponašaju.
       Procenjuje se da u našoj zemlji živi oko 100 000 narkomana. Njihova najveća koncentracija je u Beogradu - oko 30 000. Što se Unicefovog istraživanja tiče, od 62 intervjuisana korisnika droga u glavnom gradu, samo njih četvoro nije nikada koristilo tuđi špric. Većina priznaje da je iglu masovno razmenjivala ranije, a sada ređe. Ipak, to se čini sa onima u koje su navodno sigurni da nisu zaraženi. Tako je jedna narkomanka inficirala HIV-om rođenu sestru. Obe su preminule od posledica side.
       Viktorija Cucić skreće pažnju da je ritual pripreme i upotrebe droge alarmantno nehigijenski rizičan. Heroin se kuva sa običnom vodom korišćenjem zajedničke kašike. Odatle se filtrira zajedničkom iglom, kroz vatu, u zajednički špric, odakle se tek posle deli u posebne špriceve. Vata se često ne baca, ostavlja se u kutijicu za lekove i čuva za vreme kad nema droge. U samo nešto više od četvrtine slučajeva u Beogradu koristi se pribor za jednokratnu upotrebu. Najčešće su to već upotrebljeni špricevi, prokuvani ili samo oprani alkoholom. Pokušaj pronalaska vene nekada traje i do 45 minuta, pri čemu je različite krvi na sve strane. Ni ušmrkavanje droge često nije dovoljno da se sačuva od HIV-a, a oštećuje i nosnu pregradu. Zbog toga narkomani prave cevku od novih novčanica, pa se “snifa” kroz nju. “To izaziva krvarenje zidova nosne duplje, a novčanica se prenosi dalje što otvara mogućnost da se HIV prenese krvlju”, upozorava naša sagovornica. Polovina ispitanika koji koriste drogu testiralo se na HIV. Njih petnaestoro je pozitivno.
      
       Razmena
       Što se homoseksualaca tiče oni su u prošloj godini promenili prosečno oko desetak partnera. Manje od polovine ispitanika (41,5 odsto) uvek koristi kondom tokom seksualnog odnosa. Preventiva skoro potpuno izostaje kada je u pitanju oralni seks. Zašto nerado upotrebljavaju prezervativ?
       Ne vole seks sa njim (25,8 odsto), imaju poverenje u partnera (23,7 odsto), suviše su skupi (9,0 odsto), nisu lako dostupni (7,7 odsto), teški su za upotrebu (6,7 odsto)... Od Unicefovih ispitanika iz ove grupe samo se njih 40,8 odsto testiralo na sidu. Od tog procenta 2,3 odsto su pozitivni. Roditelji skoro dve trećine ispitanika nisu upoznati sa seksualnom orijentacijom svog deteta. Mnogi tvrde da se boje da bi reagovali agresivno ako bi znali. Tako jednom momku koji se poverio roditeljima od tada izdvajaju pribor za higijenu zbog straha od side: “Kad je peder, verovatno ima sidu.”
       Visokorizično seksualno ponašanje se podrazumeva kad je reč o grupi “seksualnih radnica”. Retko kontrolišu svoje zdravlje. Nemaju poverenja u državne ustanove. Ponekad se jave kao dobrovoljni davaoci krvi. Tako proveravaju da nisu možda “zakačile” sidu. Žale se da policajci od njih traže besplatne seksualne usluge. Mnoge narkomanke se bave ovim poslom da bi zaradile za drogu. “Sam seks se odradi vrlo brzo, za 10, 15 minuta, što znači više klijenata za radno vreme. Radim dok ne odradim 100 maraka dnevno da kupim heroin”, poverila se jedna ispitanica. Među prostitutkama je dosta studentkinja, kao i devojaka koje tako prehranjuju porodicu.
       Unicefovo istraživanje se, dakle, bavilo, posebno osetljivom, mladim ljudima. Situacija je, međutim, kritična i što se najšire populacije madih u Srbiji tiče. Istraživanja urino-testa u šest gradova Srbije na uzorku od 1 459 školaraca pokazala su da čak i osnovnoškolci druguju s drogom. Ponajviše đaci iz Jagodine gde je droga otkrivena u 6,96 odsto slučajeva. U Zaječaru je rezultat 6,14 odsto, u Pirotu 5,14 odsto. U Bajinoj Bašti taj procenat je nešto manji - 4,38, u Leskovcu 4,32, dok je u Šapcu 2,61 odsto đaka pod opijatima. Najpopularniji je ekstazi, zatim slede stimulansi, onda heroin pa marihuana. Prema mišljenju Unicefovih ispitanika, dosadašnje kampanje protiv side nisu ostavile dublji utisak na njih. Prema rečima narkomana, poenta je ne probati, to je jedina prava prevencija. Misle da je u preventivni rad najbolje uključiti veći broj HIV pozitivnih osoba “što bi samoj akciji dalo težinu i autentičnost”. Zbog nedostatka informacija pre početka upotrebe droga, “potrebno je rad u školama početi na što ranijem uzrastu, što agresivnije, otvorenije i istrajati na akcijama”.
       Vredi zapeti, da priče poput recimo ove, ne postanu naša svakodnevica. “Onih mesec dana dok sam bila bolesna, dok sam odlazila na razne preglede, a još se nije znalo šta mi je, telefon u kući je zvonio... Od trenutka kad se saznalo za bolest, telefon je umuknuo. Bila sam sama među zidovima. Odjednom nemam ni ime, ni prezime, ni posao, ni drugarice, ni rodbinu. Nemam ništa”, poverila se dvadesetosmogodišnja devojka.
       Prvi decembar je Svetski dan borbe protiv side. Ne protiv obolelih.
      
       MARIJANA MILOSAVLjEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu