Da li će ugroženo srpsko nacionalno pismo sada kada je postalo savezni problem uspeti da se domogne “prozora” Bila Gejtsa

      Kada je profesor dr Stjepan Fileki, slikar-grafičar i kaligraf, jednom prilikom držao predavanje na Zlatiboru o tome zašto Srbi pišu sve manje ćirilicom, otkazala mu je olovka: “Odem na trafiku, usred sam Srbije, do gore u planini: Dajte mi jednu olovku! Dobijem neku na kojoj piše Sirogojno, latinicom. Pa ko ga je naterao? Okrenem se, a na autu, izuzetnom latinicom piše: Sirogojno Company. Pogrešno shvatanje turizma.”
       Prošle nedelje usvojena je Deklaracija o zaštiti ćirilice i u Veću republika i u Veću građana skoro apsolutnom većinom, i pored jugoslovenskog Ustava iz 1992. i Zakona o upotrebi jezika i pisma (1991) koji daju prednost ćirilici kao službenom pismu, ali se očigledno ne poštuju. Nekako istovremeno stigla je vest o Majkrosoftovoj nameri da prevede operativni sistem “Vindous iks-pe profešnal” na srpski jezik, ali na njegovu latiničnu verziju, koja je shvaćena kao još jedan udar na ćirilicu, srpski nacionalni identitet i kulturnu baštinu.
      
       Latiničnih sto dana
       Još jednom je pokrenuta (bez)uspešna rasprava (koja će potrajati, nadajmo se, i posle prvih izbornih listića) o tome zašto zaboravljamo “maternje pismo” i ko nam je, na kraju, kriv zbog toga: Vuk Karadžić, Tito ili Bil Gejts? Ili mi sami? I da li je spas ćirilice u proterivanju latinice?
       Kao neko ko se godinama bavio uvođenjem tradicionalnih ćiriličnih oblika u kompjutersko pismo, rekonstruisao stara pisma iz naše literature počev od Studenice, Svetog Save, preko Miroslavljevog jevanđelja, inoka Save, Milutina..., profesor Fileki ne veruje da će problem potiskivanja ćirilice biti otklonjen, a kamoli rešen, ukoliko Majkrosoft prevede operativni sistem na srpsku ćirilicu. “Isto tako taj problem neće biti ni pogoršan Majkrosoftovim uvođenjem latinice, jer pitanje ćirilice u svesti je svakog pojedinca o sopstvenom i nacionalnom identitetu. Moje lično iskustvo govori da se više od 50 odsto Srba potpisuje latinicom. To znam po studentima koje 35 godina pratim”, kaže dr Fileki za NIN. “Operativni sistem Majkrosofta i ne treba prevoditi na srpsku ćirilicu, jer to je, kao prvo, teško i komplikovano. Mi nismo nikakvo tržište, nikakav potrošač. I dugo se nećemo osloboditi piraterije. Kompjuterski engleski treba shvatiti kao latinski u medicini; dakle, prihvatiti ga kao neizbežan jezik.”
       I dr Ivan Klajn, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, misli da je problem prvog srpskog pisma na nivou pojedinca: “U jeziku nije moguće ništa prinudno sprovesti, ni zakonskim ni administrativnim merama nego je potrebno samo razvijati tu svest među ljudima da ne zaborave da je ćirilica osnovno pismo srpskog naroda. Niko pod pendrekom neće da piše ćirilicu. Niti bi to imalo nekog smisla.” Međutim, Odbor za standardizaciju srpskog jezika je još decembra 1998. uputio, po Odluci broj 6, preporuke saveznoj i republičkim vladama da za govorni prostor srpskog jezika treba prevesti “Vindous” i program “Vord” i da se uz pomoć saveznog Zavoda za standardizaciju donesu propisi da svi kompjuterski sistemi koji se ubuduće uvode, moraju imati jedinstveni kodni raspored na tastaturi za srpsku ćirilicu i srpsku latinicu. “Naravno, na tu odluku nije bilo odgovora, kao i obično”, kaže dr Ivan Klajn. “Odbor je kasnije reagovao još najmanje četiri puta povodom tih odnosa ćirilice i latinice. Kada je Skupština Vojvodine pokrenula inicijativu za ravnopravnu upotrebu ćirilice i latinice, februara 2001, rečeno je da je u službenoj upotrebi srpskog jezika primarnost ćirilice pitanje identiteta. Zatim u maju 2001. izašao je dokument pod naslovom ‘Prvih sto dana Vlade Republike Srbije’ samo na latinici, kada smo takođe reagovali, ne zato što postoji verovanje da je to svetska zavera protiv Srpstva, nego su se ljudi decenijama navikli na latinicu, ćirilica je skoro otuđena. Borimo se za zaštitu ćirilice kao jednog ugroženog kulturnog dobra, kao što bismo se borili za spasavanje zelenila, crkava, arhitekture...”
      
       Bečko uzmicanje
       -Krajem aprila ove godine, dodaje Klajn reagovali smo kada je Savezno ministarstvo nacionalnih i etničkih zajednica objavilo brošuru pod naslovom: ‘O Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina na 11 jezika’, zato što je prvi od tih jezika srpski, ali, opet, latinicom. Bilo je mnogo takvih prilika.
       Da li se neko iz Majkrosofta obratio Odboru za standardizaciju srpskog jezika u vezi sa lokalizacijom operativnog sistema na srpski jezik?
       “Ne, nažalost, nije”, kaže profesor Klajn za NIN.
       Jedna od potpisnica Deklaracije o zaštiti ćirilice dr Ljiljana Čolić, profesor osmanskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu i poslanik DSS-a u Saveznoj skupštini, kaže da dvoazbučnost ne postoji nigde u svetu, ni u jednoj državi. “Postojanje dva pisma u jednom jeziku je neprirodno i po logici stvari jedno pismo potiskuje drugo. Latinica u službenoj, javnoj i privatnoj upotrebi potiskuje ćirilicu.” Deklaracija o zaštiti ćirilice nema zakonsku vrednost, ona je samo upozorenje zvaničnim organima da poštuju zakon i apel najvišeg državnog zakonodavnog tela građanima Jugoslavije da zaštite nacionalno pismo većinskog stanovništva u državi. Pri tom, ona ni na koji način ne ugrožava prava manjina da se služe svojim nacionalnim jezikom i pismom.
       Međutim, ako se opredelimo samo za ćirilicu, šta će se dogoditi sa značajnim latiničnim korpusom srpske književnosti?
       “Niko ne traži izbacivanje latinice iz upotrebe, niti imamo pravo da brišemo ono što je prošlost, a činjenice prošlosti govore da je latinica bila korišćena tokom pisanog stvaralaštva Srba u prošlosti do današnjih dana. Deklaracija je usmerena ka budućnosti i cilj joj je sprečavanje izumiranja ćiriličnog pisma, starog deset vekova. Svako ima prava na izbor ali u okolnostima koje se ne bi kosile sa postojećim zakonom”, kaže dr Ljiljana Čolić za NIN, dodajući da ukoliko bi morala da bira, pre bi se odrekla srpske latinične prošlosti nego budućnosti ćirilice.
       Sve do stvaranja Jugoslavije (1918) Srbi su pisali ćirilicom kao svojim jedinim pismom. Na području današnje Vojvodine, svi srpski listovi, počev od “Srpskija povsednevnija novini” koje su izlazile u Beču 1791. i 1792. godine, pa do 1918, štampani su ćirilicom (bilo ih je oko 200).
       Književni dogovor Srba, Hrvata i Slovenaca (tada nazvanih “jedan narod”) potpisan u Beču 1850. početak je približavanja hrvatskog jezika srpskom. U zajedničkoj državi i jezik je postao zajednički. Bečki dogovor je u ime srpskog naroda potpisao Vuk Karadžić.
      
       “Vukova reforma bila je prvi korak uzmicanja ćirilice”, kaže mr Miroslav Simić, saradnik Instituta za srpski jezik SANU i autor RAS-a, programskog paketa za obradu srpskog teksta na kompjuteru, koga, kako nam je rekao, niko iz Majkrosofta nije potražio u vezi sa lokalizacijom. “Ovo što se dešava sa Majkrosoftom i latiničnom lokalizacijom operativnog sistema jeste početak kraja, koji vodi do potpunog uništenja identiteta srpskog naroda. Međutim, Bil Gejts nema ništa protiv Srba, niti protiv srpske ćirilice. Bila Gejtsa zanima profit, a ovo što se dešava su večne balkanske igre. Počinjem da sumnjam i u lingvomafiju.”
      
       Pogrešna adresa
       Aleksandar Bojović, PR menadžer “Majkrosofta” - Beograd, tek je na Tribini o lokalizaciji “Vindousa iks-pe profešnal” i “Ofis 11”, koji je organizovala Privredna komora Srbije i Udruženje informatičara Srbije (19. novembar) čuo da je Vlada Srbije raspoložena da finansira lokalizaciju “Vindousa iks-pe profešnal” na ćirilici. “Ipak, ta informacija neće uticati na razloge zbog kojih smo pristupili lokalizaciji na ovaj način”, kaže Bojović za NIN, napominjući da postoji mnogo priča u javnosti koje su formirane na osnovu poluistina ili netačnih informacija. “Mi smo pristupili lokalizaciji poslovnih paketa. Vindous iks-pe profešnal je operativni sistem namenjen za korišćenje u poslovnom sistemu. Ofis iks-pe i naredni Ofis 11 su poslovne aplikacije a ne aplikacije za kuću i škole kako je to prezentovano u javnosti. Fokusirani smo na firme i kolektive, odnosno pravne entitete za koje trenutno i traje legalizacijska kampanja do 31. decembra. Priča o ugrožavanju ćirilice dugo traje, ali je ovog puta upućena na pogrešnu adresu.”
       Lokalizacija operativnog sistema “Vindousa iks-pe” poverena je novosadskom timu informatičara i lingvista: “Što se samog jezika tiče, u našem timu je mr Vlada Đukanović, stručnjak za srpski jezik, koji ne odlučuje o tome da li će biti latinična verzija, jer to nije njegov deo posla. On će proveriti na kom nivou je lokalizacija urađena i da li su ispoštovana pravila srpskog jezika. Od ostalih stručnjaka tu su asistenti sa novosadskog Filozofskog fakulteta, Katedre za engleski jezik. Tu su i dvojica novinara, Mirko Barbulović, jedan od začetnika ideje da se uvede kultura pisanja na jugoslovenskom Internetu, i Dragan Grbić, poznat jugoslovenskoj javnosti kao stručnjak baš za Ofis aplikacije. Lokalizacija se radi isključivo sa engleskog jezika a ne sa nekog drugog kao što je to ovih dana bilo u štampi.”
       Zašto nisu pozvali Odbor za standardizaciju srpskog jezika? Ili Miroslava Simića, autora RAS-a?
       “Mi smo privatna kompanija. I vi biste mogli da me pitate zašto nismo kontaktirali vas kao ozbiljne jugoslovenske novine na ćirilici. I pre ću vas uvažiti, jer imate svakodnevne kontakte sa različitim ljudima, imate čitaoce raznih kategorija, sfera interesovanja. Ali ponavljam, ovo je profesionalni paket, namenjen poslovnom okruženju, ljudima koji prvi put treba da sednu za kompjuter u nekoj firmi.”
      
       ZORA LATINOVIĆ