Niko se nije našao da kaže Solani ili drugim zvaničnicima Evropske unije - čekajte, ali postoje različita mišljenja i u Srbiji po pitanju buduće zajedničke države. Neki dan je u Irskoj organizovan referendum gde su se građani Irske izjašnjavali o tome da li su saglasni da se Evropska unija od 2004. godine proširi sa postojećih petnaest za još deset i da ima dvadeset pet članova. Ovde se građanima Srbije ne pruža mogućnost da se izjasne o svojoj zemlji i o svojoj sudbini. Postoje podele u samoj Evropskoj uniji. I ovo je jedan Solanin projekat. Radi nekog svog političkog kredibiliteta, on će da prihvati bilo kakav dokument kome će u naslovu pisati ustavna povelja, samo da on iz svega ne bi izašao kao gubitnik. I to je poenta cele priče

      Vladan Batić, lider Demohrišćanske stranke je, besumnje, politička ličnost nedelje. Vođa srpskih demohrišćana, posle odbijanja Skupštine Srbije da razmatra njegovu ideju o referendumu za samostalnost Srbije, osnovao je demohrišćanski poslanički klub i najavio izlazak iz vlade ako do kraja godine, srpska skupština ne raspravlja o “njegovom” referendumu. Ovaj razgovor vodimo u Batićevom kabinetu u Ministarstvu pravde.
      
       Da li je neko na predsednicu Skupštine Srbije vršio pritisak da skine vašu tačku sa dnevnog reda?
       - Nemam takva saznanja. Ali, vrlo je indikativno da je prekjuče (18. novembra) održan sastanak predsednika parlamenta sa šefovima poslaničkih klubova na kome je odlučeno da se referendum skine sa dnevnog reda. Vrlo je čudno. Valjda je logično da se o povlačenju sa dnevnog reda sednice razgovara i sa onim ko je predlagač.
      
       Vas nisu zvali?
       - Ne. Ja sam to saznao preko medija. Obrazloženje je da nije trenutak, jer ustavna komisija samo što nije završila sa tekstom ustavne povelje.
       Mi smo odmah juče ponovo tražili da se po hitnom postupku stavi i uvrsti u dnevni red naredne sednice republičkog parlamenta. A sve zbog komisije koja funkcioniše po onoj “Đekna još nije umrla a kad će ne znamo”.
      
       Mislite na Komisiju za ustavnu povelju?
       - Da. Rok je bio da tekst ustavne povelje bude do kraja juna. Mi smo se približili kraju novembra, a ja tvrdim da je sad rad ustavne komisije vezan za predsedničke izbore u Srbiji, da je opet u pitanju jedna politička trgovina, pa ako Koštunica postane predsednik, onda će on imati nešto mekši stav, pristaće možda i na delegatski sistem izbora, a ako ne bude, on će se tobože zalagati za najvišu tekovinu demokratije, za neposredne izbore, što produžava trajanje Jugoslavije u kojoj će on naravno i dalje biti predsednik.
      
       Kako tumačite taj strah da se vaša ideja o referendumu uvrsti u dnevni red?
       - To je strah da se čuju argumenti za samostalnu državu Srbiju. A argumenata je sijaset. Možemo ih, naravno, nabrajati ako za to postoji potreba. Mi smo imali vlast u prethodnom periodu koja je imala animozitet prema svemu što dolazi iz Evrope, iz Amerike. Sad imamo paradoks koji ide u suprotnom pravcu - jedna neviđena doza servilnosti da se prihvati čak i ono što se ne traži.
       Niko se nije našao da kaže Solani ili drugim zvaničnicima Evropske unije - čekajte, ali postoje različita mišljenja i u Srbiji po pitanju buduće zajedničke države. Neki dan je u Irskoj organizovan referendum gde su se građani Irske izjašnjavali o tome da li su saglasni da se Evropska unija od 2004. godine proširi sa postojećih petnaest za još deset i da ima dvadeset pet članova. Ovde se građanima Srbije ne pruža mogućnost da se izjasne o svojoj zemlji i o svojoj sudbini.
      
       Da li nas, zaista, Evropa toliko stiska za ovo federativno rešenje ili samo neke evropske elite?
       - Postoje podele u samoj Evropskoj uniji. I ovo je jedan Solanin projekat. Radi nekog svog političkog kredibiliteta, on će da prihvati bilo kakav dokument kome će u naslovu pisati ustavna povelja, samo da on iz svega ne bi izašao kao gubitnik. I to je poenta cele priče.
       Evropska unija, Evropa, evropske integracije počivaju na narodnoj volji kao aksiomu. Oni koji to ne znaju, neka pročitaju onu monografiju Robera Šumana, tvorca Evropske unije, neka pročitaju Adenauera, pa će videti da će Evropska unija uvek verifikovati volju građana.
      
       Govorite o novoj federaciji kao skalameriji. Zašto je to skalamerija?
       - U novoj državi koja se projektuje 95 odsto društvenog proizvoda daje Srbija, pet odsto Crna Gora, a odlučivanje 50:50. Zatim, 95 odsto budućeg budžeta ili troškovnika, još se ne zna ni kako će se zvati, daje Srbija, a recimo broj ministara pola-pola. Nije jasno zašto bi Crna Gora bila predstavljena u međunarodnim finansijskim institucijama kao što su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka kad ona ne ispunjava kvote za članstvo u tim najvažnijim finansijskim institucijama.
      
       Kako premijer Đinđić trpi vaše stavove o referendumu?
       - Meni premijer Đinđić nikad nije postavio ovo pitanje. Čak sam ja premijeru Đinđiću rekao: ako je to smetnja, nema nikakvih problema, idem iz vlade.
      
       I šta je on odgovorio?
       - Ma ne, čovek razmišlja savremeno, evropski itd. Ministarska fotelja, ministarsko mesto, to je mesto prolazno. Srbija je, ipak, večna.
      
       Stiče se utisak u javnosti, da premijer prećutno stoji iza vaše ideje, a da ste vi glasnogovornik? A on će da se zakači...
       - Ne. Ne može da se zakači. Ovo je ideja Demohrišćanske stranke Srbije. Sve ankete, sve televizijske emisije nedvosmisleno nam potvrđuju da je sve više ljudi koji zagovaraju ideju samostalne Srbije. Gospodin Đinđić je realista. On shvata da mi ne možemo sad da se sukobimo sa međunarodnom zajednicom. Mi moramo da dovedemo strane partnere, investitore, ulaganja i sve ostalo. Prema tome, nikakav ni direktni ni prećutni sporazum između Đinđića i mene ne postoji. I uostalom, on kaže - ako si u manjini, bićeš u manjini. Većina će pobediti. Ako tvoje mišljenje dobije volju većine, ti ćeš pobediti. To je suština demokratije. Tako da mi nismo nikakvi opitni kunići, nismo mi nikakav plavi lakmus ni premijera Đinđića ni Demokratske stranke. Mi smo juče izdvajanjem poslaničkog kluba...
      
       ... stavili ultimatum da ako se referendum ne stavi na dnevni red do kraja godine, da ćete napustiti vladu.
       - Ja sam čak pomenuo Čedi Jovanoviću kao šefu zajedničkog poslaničkog kluba da on predloži da se rasprava o referendumu odloži za posle 1. decembra, jer je predsedništvo DOS-a ostavilo rok ustavnoj komisiji da povelju završi do kraja novembra. Međutim, na samoj sednici gospodin Jovanović nije izneo taj predlog. Ja nisam mogao da povučem tu inicijativu, jer iza nje stoji četiri stotine hiljada ljudi.
      
       Ako ideja o referendumu ne prođe u parlamentu da li ćete da pribegnete nekim vanparlamentarnim inicijativama?
       - Organizovaćemo skupove, predavanja gde ćemo uključiti eksperte koji će objasniti koje su prednosti samostalne Srbije u ekonomskoj sferi, u pravnoj sferi, u sferi mogućnosti pristupa evropskoj integraciji itd. Na predsedništvu DOS-a u Moroviću prvi put je nekoliko lidera stranaka reklo da im je čitav ovaj posao sumnjiv i da će možda uskoro morati da se kaže - da vam kažem kako su oni rekli - da je Batić bio u pravu i da nema druge varijante nego samostalna Srbija. Naravno, pošto je to bila zatvorena sednica, ne mogu da otkrivam imena.
       Na jednoj sednici vlade prvi put su dva ministra iz ekonomskog dela vlade, dakle ne političkog, rekli da oni imaju veliku dozu skepse i da treba da se sedne i da se ozbiljno razgovara da li ovaj koncept odgovara Srbiji ili je to račun bez krčmara. Dakle, sve više ljudi razmišlja na ovaj način.
      
       Da li već imate neko istraživanje ili ćete naručiti da se izvrši sondaža javnog mnjenja?
       - Kako da ne! Imamo rezultate Stratedžik marketinga. Po tom istraživanju bilo je 57 odsto ispitanika za samostalnu Srbiju, a po jednom drugom istraživanju bilo je već preko dve trećine, 66-67 odsto. Ali kažem, čovek to najbolje oseti kad obilazi Srbiju.
      
       Nije li DOS praktično već mrtav i koga vidite kao svog prirodnog političkog saveznika za vašu ideju o osamostaljenju Srbije?
       - Ne mislim da je izdvajanje poslaničkog kluba neki poseban događaj. Mnogi poslanički klubovi iz DOS-a deluju samostalno. To je već ranije učinila i Socijaldemokratska partija i Demokratska alternativa i Nova Srbija.
       Da budemo realni, bilo bi politički apsurdno da DOS funkcioniše dugo vremena.
      
       Koga iz DOS-a vidite kao političkog saveznika? Ovako ispada da su vam saveznici samo Milo Đukanović i Čanak...
       - U samom DOS-u nemamo programski bliskih partnera. Logično možemo praviti neke manje saveze recimo sa partijama centra.
      
       Na koga mislite?
       - Tu mislim na Demokratsku stranku.
      
       Moraćete da skupite dva miliona potpisa za referendum da bi ostale partnere ubedili.
       - Mi mislimo da je svaki izgubljeni dan jedna izgubljena godina za Srbiju. Ali, ako je volja većine, koja nije i volja naroda da to bude za tri godine, neka bude za tri godine, ali će tada Srbija sigurno biti suverena, nezavisna i samostalna.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ