Tesni rokovi, koji su postavljeni inspekciji UN za otkrivanje opasnog oružja u Iraku, sami po sebi nagoveštavaju da je misija inspektora, inače veoma teška, pre uvod u rat, nego šansa Bagdadu da sačuva mir

      Američki “jastrebovi”, sa ministrom vojske Donaldom Ramsfeldom na čelu, ne veruju da će inspekcija UN, koja u Iraku treba da pronađe oružje za masovna razaranja, uspeti da razoruža Sadama Huseina. Oni su i dalje za njegovo svrgavanje, bilo šta da inspekcija pronađe. Žak Bote, jedan od glavnih inspektora, uporedio je misiju inspekcije sa potragom za ubicom koji se skriva u masi od milion ljudi. A Bagdad tvrdi da je inspekcija Amerikancima samo izgovor za rat i da će Iračani biti krivi čak i kad se opasno oružje ne pronađe.
       Agencija UN za upozorenja, provere i inspekcije - koju inače svi, zbog njenog rogobatnog imena, nazivaju inspekcijom za razoružanje Iraka - ima zasigurno jednu od najtežih misija u novijoj istoriji svetske organizacije. Inspekcija treba da za samo dva meseca, sa svojih 220 stručnjaka koji bi radili na oko četiri stotine raznih lokacija, proveri da li Irak ima fabrike i skrivene uređaje za proizvodnju nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja ili skladišta sa takvim opasnim oružjem. Pre toga, najkasnije do 8. decembra, Irak je dužan da, prema Rezoluciji 1441 Saveta bezbednosti UN, stavi inspektorima na raspolaganje kompletan inventar svog oružja, posebno onog najopasnijeg.
       Bagdad, dakle, treba žurno da sačini inventar nečega što, prema svojim dosadašnjim tvrdnjama, ne poseduje, dok inspekcija ima ovlašćenja da svaki skriveni detalj ili omašku tretira kao težak prekršaj Rezolucije Saveta bezbednosti, koji za sobom povlači “ozbiljne posledice”, to jest američki oružani napad na Irak. Ako inspekcija i ne pronađe ništa, u što Amerikanci ne žele da veruju, Irak može svejedno da bude kriv, pa prema tome predodređen za američku invaziju, čim se posumnja da iračka strana nije dovoljno kooperativna.
       Sadam Husein nije, naravno, nevino jagnje, optuženo da vuku muti vodu, ali jeste suočen sa tako ultimativnim zahtevima da može, što iračka diplomatija i tvrdi, da bude bombardovan (a potom i svrgnut) i pre nego što inspekcija obelodani šta je ili šta nije otkrila. Kako primećuje londonski “Ekonomist”, “Bušov prst je na obaraču” i čak najmanja nesuglasica između iračkih vlasti i inspekcije UN može da bude povod da igla udari u kapislu. A biće čudo ako do sukoba ne dođe. Antiameričko raspoloženje u Iraku je blizu usijanja, dok se poseta inspekcije UN, sa rigoroznim ovlašćenjima dovedenim do bezobzirnosti, doživljava kao teško nacionalno poniženje.
       Irački dokazi o neposedovanju opasnog oružja moraju biti “ubedljivi i dokumentovani”, kaže šef inspekcije Hans Bliks. Razume se, ubedljivo i dokumentovano se može dokazati ono što se poseduje. A kako dokazujete da nemate ono što tvrdite da nemate? Demonstrativno prevrnuti džepovi ne znače neophodno da ste švorc, ako se sumnja da ste ipak u nekoj slamarici nešto mogli sakriti. A svako polupriznanje ili naknadno iskamčeno priznanje smatraće se teškim prekršajem Rezolucije Saveta bezbednosti.
       Za razliku od sličnih pretraga pre četiri godine, inspekcija ovog puta ima pravo da zaviri u sve vojne baze, industrijske pogone i javne ili privatne objekte, uključujući čak i džamije i palate Sadama Huseina. Procenjuje se da sumnjivih “vrlo važnih” mesta ima oko sto, a “važnih” oko tri stotine širom Iraka. Amerikanci veruju da se fabrike za proizvodnju nuklearnog materijala nalaze severno, a fabrike za proizvodnju hemijskog oružja zapadno od samog Bagdada. Inspektori su dopremili čitavih dvadeset tona samo kompjuterske opreme, a uz to i silne satelitske snimke i najmodernije uređaje za otkrivanje eventualnih skrivenih skladišta oružja. Inspektori su takođe, pošto se zna da neće moći lako da dođu do “lokalnih informatora”, ovlašćeni da potencijalne svedoke izvedu, zajedno sa članovima porodica, iz Iraka, ne bi li im tako, nakon svedočenja, garantovali ličnu bezbednost.
       Stručnjaci se slažu u proceni da inspekcija ima veoma kratak rok za pretrage, jer je već 26. januara iduće godine dužna da podnese izveštaj Savetu bezbednosti UN o svojim nalazima. Ako otkrije skriveno opasno oružje, sledi demontiranje postrojenja, ali i kažnjavanje Iraka za obmanjivanje svetske javnosti. Ako ne otkrije ono što traži - a i stručnjaci smatraju da je teško naći iglu u plastu sena - inspekcija će se naći na udaru kritika zato što nije bila dovoljno efikasna. Ukratko, inspektori imaju teško ostvarljivu, gotovo nemoguću, misiju.
       Već sami rokovi nagoveštavaju, i mimo ratnih planova koji su već obnarodovani u američkoj štampi, da je inspektorska misija pre uvod u rat, nego šansa Iraku da sačuva mir. Ako Amerika ne bude zadovoljna izveštajem koji će inspekcija 26. januara podneti Savetu bezbednosti, analitičari slute da će napad uslediti odmah, a februar je i inače, zbog klimatskih uslova u Iraku, pravi mesec za ratovanje. U martu duvaju nesnosni pustinjski vetrovi, a u aprilu počinju vrućine sa temperaturom od preko 40 stepeni.
       Sadam Husein je nesumnjivo svestan ozbiljnosti trenutka. Ponovni dolazak inspekcije, makar ličio na suočavanje sa ultimatumima iz nekog hipertrofiranog Rambujea, za njega znači kupovinu vremena i odlaganje rata. Ali način na koji je sabijen uza zid izgleda da je bez mosta spasenja, čak i za čoveka njegove političke spretnosti.