NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Hazari iz Čelareva

(ili: ako su Hazari bili gruba istorijska greška koja je samu sebe uklonila, ne ponašaju li se i Srbi, sve više, hazarderski?)

      Na veb-sajtu NATO-a piše da će, uskoro, ovoj vojnoj megaskalameriji pristupiti i Slovenija “jedna od šest bivših SOVJETSKIH država”!? Piše i da je Milan Kučan predsednik Slovačke. I kako je krenulo France Prešern lako može da postane premijer Makedonije. Jer, nije li se Bob Dol, kandidat za predsednika SAD, svojevremeno, izvinjavao Geteu što mora da odbije njegov poziv na večeru. Sve su to sitnice, prateće nužne omaške kada se pravi nova svetska geografija, kada se kroji nova globalna istorija, kada se misli, kada se dela globalno, ne gleda se mnogo na lokalno. I tu ne treba mnogo cepidlačiti. Slovenija ili Slovačka, nije li im etimologija ista? Nisu li se i jedni i drugi otcepili? Nije li i Slovačka imala svog Kučana samo što se zove Kučma. Dobro, nije Kučma nego se drugačije zove. Uostalom, pogledajte na veb-sajtu NATO-a. I kako tamo piše, to mu je.
       Slovenija kao “jedna od šest bivših sovjetskih država” je kompjuterska greška NATO-a i ne treba sada od muve praviti vola. Važno da je Kučan srećan što će sada umesto američkih momaka ići slovenački u Avganistan, a ako im se posreći, i u Nigeriju. Dosta je Amerika krvarila za slobodu i demokratiju širom planete. Zato bolje nam je da se pozabavimo sobom. Šta ako je Srbija istorijska greška? Jer, Srbi, evo, ne mogu da budu ni partneri u Partnerstvu za mir, a kamoli u Partnerstvu za rat što je drugo ime za NATO. Zašto Srbima ne ide od ruke?
       Zato što je u Srbiji sve pogrešno. Pođimo od teritorije Srbije koja Srbima uopšte ne pripada. Nismo li još u osnovnoj školi učili da su Srbi došli sa, ili iza, Karpata tek u šestom veku. Došli su, dakle, sa Avarima i Hunima da pljačkaju, da otimaju tuđe. Umesto da su ostali, tamo iza Karpata, na Kavkazu, umesto da su se tamo lepo ubijali i tamanili sa komšijama Čečenima, Srbi zapucali preko Karpata na Balkan, u srce “Prve Evrope” da ruše, da remete, da budu “remetilački faktor”. Kao da su došli samo zato da nerviraju Evropu, da nerviraju Solanu. I malo Srbima što su došli na Balkan potpuno protivustavno nego su se skrasili tu, pored Dunava, da kontrolišu najveću evropsku reku, Volgu, ovaj put, ne računamo. Pa im malo Dunav, Panonija, nego udri, dole do Soluna, do Kosova. Pa ruši tuđe, zidaj crkve, zidaj zadužbine, a sve bespravno, sve divlja gradnja.
       I onda dođe komunalno iz Istanbula, dođe sultan Murat lično, digne šator na Gazimestanu, dođe, baš, nekako, za Vidovdan, najveći muslimanski praznik i kaže: e, dosta je bilo vaše, Srbi, došao sam da povratim dedovinu. Jer, Muratov deda je na Kosovu zidao neke piramide, a Srbi srušili; trebalo im kamenje za manastire..
       E, sada, redovi što slede nisu zezanje nego čista nauka.
       Na nedavnom III svetskom kongresu psihijatara u Beču, bila je i dr Ana Šucenberger (90), nekad profesor psihologije na Sorboni, danas, jednostavno, doajen psihodrame i pobrala je grdne aplauze psihoanalizirajući “genocidno ponašanje Srba kroz istoriju”.
       A, ona je, nekako, krenula od Murata. I, evo, šta je rekla: “Srbi su 28. juna 1389. godine ubili turskog sultana Murata na spavanju (!?) Potegao je Srbin (Miloš Obilić) nož na nekoga ko je na spavanju (!) pa je tako model srpskog ponašanja postao - ubijanje!” (E, sad, ne kaže se gde je Murat ubijen: u Istanbulu ili u “dedovini” na Gazimestanu? I nisu nam rekli da je bilo “na spavanju” nego su nas, jadne, u školi lagali da je Karađorđe ubijen na spavanju.)
       Onda je, kažu, Ana Šucenberger, doajen psihodrame napravila pauzu, dobila aplauz i nastavila: “Franc Ferdinand, austrijski prestolonaslednik, nikako nije smeo da ode 28. juna 1914. godine u Sarajevo. Morao je da zna da je to datum srpske traume koji se nesvesno prenosi.” (Dakle, Gavrilo Princip je “nesvesno ubio” Ferdinanda koji je, baš 28. juna, na najveći praznik Austrougarske monarhije došao u “dedovinu”, u rodno Sarajevo.)
       Opet, dramska pauza Šucenbergerove, opet aplauz.
       A onda završnica doajenice psihodrame: “Istog dana, 1989. godine, Srbijom je počeo da vlada Slobodan Milošević i Srbi su nastavili da ubijaju na Kosovu.” I sledi zaključak: “Srbe bi trebalo izbegavati 28. juna.”
       Sledi frenetični aplauz 1700 učesnika III bečkog kongresa psihijatara.
       Posle ovog predavanja pametnom čoveku jasno je zašto su Miloševića, baš 28. juna 2001. godine isporučili Hagu. Nije to nikakva odmazda već kolektivna šok-terapija kojom Evropa leči Srbe od “datuma srpske traume”. I ovo u Hagu nije sud nego psihijatrija.
       A i to što, danas, ruše manastire na Kosovu i to je šok terapija. I sve je legalno, jer Kfor nadgleda; dođu u objekat, pogledaju freske i ako nema ništa starije od Đota, davaj, ruši brate Šiptare. Sto trinaest objekata divlje gradnje srušeno je za tri godine dok Kosovo kontrolišu Unmik i Kfor. Crkva Svete Trojice i crkva Presvete Bogorodice Odigitrije u Mušutištu iz 14. veka, pa manastiri Svetog Arhangela Gavrila u Binaču kod Vitine i Svetog Marka Koriškog u Koriši, pa manastir Zočište sa crkvom Svetih Vrača Kuzmana i Damjana iz, takođe, 14. veka. Sve su to Srbi, preko noći, sagradili na tuđoj teritoriji, i, šta sad tu može Kofi Anan nego samo da slegne ramenima.
       I gde to piše da Srbi treba da žive na Kosovu? Gde piše da Srbi, uopšte, treba da žive? Na kojoj veb-strani? I ima li bog veb-stranu ili se oslanja samo na pamćenje?
       Zašto se Srbima sve to dešava? Intuicija mi govori da je to zbog - Hazara iz Čelareva.
       Radovan Bunarxić, arheolog novosadskog muzeja kaže: “Ni posle trideset godina država nije izdvojila ni dinar za arheološka iskopavanja u Čelarevu gde je otkriveno veliko hazarsko naselje sa nekropolom, u kojoj je dosada pronađeno preko 2 500 grobova. A ovo nalazište menja istoriju starog veka i razrešava jednu veliku enigmu seobe naroda.”
       I šta ako smo došli sa Hazarima na Balkan odmah posle Nojevog potopa? Šta ako nismo bili tako primitivni i genocidni?
       Dakle, šta sledi? Ako nećemo da damo ni kintu za Hazare iz Čelareva, onda ćemo da budemo zbrisani sa Kosova, iz Srbije. To će Ana Šucenberger lako, naučno, dokazati. Dokazaće da su i Hazari došli na Balkan 28. juna, na “datum srpske traume”. A na veb-strani NATO-a neće nam se ni ime znati. A šef države biće nam Dositej Obradović ili Njegoš. A može i Goce Delčev da nam se zalomi.
       Zavisi šta Solana kaže.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu