NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Iskustvo veterana

Vojska Sadama Huseina proučava kako se Jugoslavija suprotstavljala napadu NATO-a, piše agencija AP

      Dok državna uprava SAD razmišlja o ulasku u rat protiv Iraka, javlja se zabrinutost da Bagdad proučava proste tehničke protivmere kojima se služila Jugoslavija da bi 1999. mrsila vazdušne napade SAD na njenu vojsku.
       “To je stvar ozbiljne i legitimne zabrinutosti”, izjavio je penzionisani general Vesli Klark, koji je kao komandant NATO snaga vodio 78-dnevni vazdušni rat sa ciljem da se sa Kosova, gde pretežnu etničku većinu čine Albanci, potisnu jugoslovenske snage angažovane u kampanji etničkog čišćenja.
       NATO je odneo prevagu u razaranju infrastrukture i upravnih zgrada u Jugoslaviji - ali jugoslovenskoj vojsci na Kosovu nije naneo veliku štetu.
       Pre nego što je svrgnut u oktobru 2000, predsednik Slobodan Milošević tesno je sarađivao s režimom iračkog predsednika Sadama Huseina. Jugoslovenski savetnici pomogli su oporavak bagdadskog sistema vazdušne odbrane, a oficiri iz Komande iračkog ratnog vazduhoplovstva obilazili su jugoslovenske baze da bi proučavali kako je vođen rat na Kosovu.
       “Rat (na Kosovu) je pokazao da kompetentan protivnik može da improvizuje mnoge načine odbrane kojima savlađuje premoć u naoružanju, jer svaka tehnologija ima svoje slabe strane koje se mogu otkriti i iskoristiti”, kaže Čedomir Janjić, istoričar vazduhoplovstva.
       General Klark identifikovao je nekoliko načina koji jugoslovenska iskustva mogu da učine korisnim za Iračane.
       Najznačajnija je, kaže on, bila sposobnost jugoslovenske vazdušne protivodbrane da remeti elektronske sisteme NATO-a služeći se raznolikim radarskim frekvencijama i maketama, i koristeći sisteme “pasivnog otkrivanja” koji ne ispuštaju zračenja.
       Uprkos premoći NATO-a u vazduhu, nikada im nije uspelo da neutrališu vazdušnu protivodbranu. Ona je tokom celog sukoba ostala potencijalna pretnja, primoravajući neprijateljske avione da idu na visine veće od 15 000 stopa (oko 4 500 metara) gde su bili bezbedni od raketa zemlja-vazduh, ali mnogo manje efikasni u napadima na kopnene ciljeve.
       “Neprestano smo bili svesni da nas otkrivaju i prate”, kaže general Klark.
       NATO je dobio rat u junu 1999, uzimajući u obzir Miloševićevu odluku da sa Kosova povuče svoju u najvećem delu netaknutu vojsku, a posle ekstenzivnog razaranja mostova, upravnih zgrada i drugih infrastrukturnih ciljeva širom Jugoslavije.
       Nasuprot tome, efekti velikog bombardovanja jugoslovenskih snaga na Kosovu bili su minimalni. Britanski vojnotehnički stručnjaci koji su posle rata obišli poprišta sukoba, utvrdili su da je tokom gotovo tromesečnog bombardovanja uništeno samo 14 cisterni i nekoliko oklopnih vozila.
       Jugosloveni su porazmeštali svoje dobro maskirane uređaje, čuvajući na taj način svoj borbeni materijal za očekivani kopneni napad Alijanse, i u tome su se koristili mamcima i drugim lažnim ciljevima da bi zavarali napadače.
       Irak je brzo shvatio šta može naučiti iz tog sukoba.
       Neposredno po završetku rata, grupe iračkih obaveštajnih oficira nagrnule su u Jugoslaviju da obiđu komandne centre i položaje protivvazdušne odbrane. Mnogi su obišli i Muzej vazduhoplovstva u Beogradu, proučavajući uništene letelice, krstareće rakete i ostatke američkih F-16 falkona i F-17 najthoka, “nevidljivih” (stelt) borbenih aviona.
       “Iako su nosili civilna odela, videlo se da su to irački vojnici”, kaže direktor muzeja Draško Kostić.
       U međuvremenu, jugoslovenski tehničari, kako je javljeno, osavremenjivali su iračku fiber-optičku komunikacionu mrežu, koja komandi omogućuje da pravovremeno kontroliše svako postrojenje. Modifikovali su lansirke SA-6, rakete zemlja-vazduh s opremom za optičko prepoznavanje kako bi ih osposobili da pogađaju ciljeve ne koristeći radare za navođenje sa zemlje, a raketama SA-3 dodali su pogonske ćelije da bi im povećali domet kojim mogu da dosegnu do U-2 aviona koji špijuniraju sa velikih visina.
       Američki i britanski piloti koji upadaju u zone zabranjenih letova iznad Iraka, zapazili su velike aktivnosti u oblasti protivvazdušne odbrane, koja je počela da im upućuje svakodnevne izazove. Iako su u znak odmazde pogođeni mnogi komandni buknkeri i raketna postrojenja, Iračani su takođe zabeležili određene uspehe obarajući izviđačke avione i oštećujući jedan U-2.
       General Klark je rekao da su Jugosloveni omogućili Iračanima da umanje “efekte naoružanosti” i preneli im “šta vredi a šta ne vredi u umetnosti kamufliranja”.
       Zapazio je da su Jugosloveni demonstrirali veliku veštinu u skrivanju svog naoružanja, artiljerije i pešadije u gradovima i selima.
       “To će svakako biti od velikog interesa za Iračane”, rekao je on. “Ne bi nas smelo iznenaditi ako iračke snage nađemo u mošejama, školama i po kućama.”
       Tvrdi se da je Bela kuća napravila ratni plan koji se zalaže za masivne vazdušne udare po protivvazdušnoj odbrani i ključnim vojnim objektima. Ali, to bi moglo brzo da padne u vodu ako Huseinovi komandanti - poput Miloševićevih - sklone svoje snage pred napadima i uvuku osvajače u dug i krvav kopneni rat po gradovima.
       Analitičari tvrde da su paralele s Kosovom mnogo značajnije za moguć sukob (u Iraku) nego toliko opevana pobeda nad talibanima, navodno najprimitivnijom vojskom na svetu.
       “Shvatamo da sukob sa Irakom neće biti... Avganistan”, izjavio je penzionisani kontraadmiral Stiven Bejker iz Centra za odbranu i obaveštavanje u Vašingtonu. “Naša taktika morala bi da bude vođena onim što smo naučili na Kosovu.”
      
       (Prevod sa engleskog: Đorđe Dimitrijević)
      
      
YU taktika

Ovo je uvid u taktičke mere koje je primenjivala jugoslovenska vojska da bi umanjila efektnost vazdušnih udara NATO-a.
       Jugoslovenska protivvazdušna odbrana otkrila je američki stelt (nevidljiv) borbeni avion koristeći se zastarelim ruskim radarom koji radi na dugim talasima. Kada se ovo kombinuje sa činjenicom da se karakteristike nevidljivosti gube kad se mlaznjak ovlaži ili otvori ispuste za bombe, onda oni zasvetle na radarskim ekranima.
       Radari su zbunjivali precizno navođene protivradarske rakete reflektujući svoje elektromagnetske talase s teške poljoprivredne mehanizacije, kao što su plugovi ili stari traktori raspoređeni po okolini. To je zbunjivalo sisteme za navođenje američkih raketa, koje nisu mogle da fiksiraju odašiljače. Izviđački helikopteri sletali bi na platforme kamiona i gasili motore pre nego što bi bili odvučeni na kamuflirana mesta nekoliko stotina metara dalje. NATO-rakete koje s mlaznjaka tragaju na principu toplotnih izvora locirale bi tek rezidualnu toplotu i usmeravale bi se na kamione.
       Jugoslovenska vojska služila se jeftinim mamcima koji emituju toplotu, kao što su male gasne peći, da bi simulirala nepostojeće položaje na kosovskim pobrđima. Bombarderi B-52, koji koriste najsavremenije infracrvene senzore, neprestano su gađali pusta brda.
       Armija je imala planove za postavljanje skrivenih toplotnih i mikrotalasnih odašiljača na teritoriji za koju se očekivalo da će u kopnenom ratu biti zaposednuta od NATO trupa. Namera je bila da se avioni B-52 navuku da bombarduju sopstvene trupe.
       Izgrađeno je na desetine prividnih ciljeva, uključujući i lažne mostove i aerodrome. Mnoge makete aviona delovale su tako stvarno da je NATO tvrdio kako su jugoslovenske vazdušne snage desetkovane. Posle rata, ispalo je da je većina tih aviona preživela bez oštećenja.
       Lažne cisterne postavljane su uz korišćenje plastičnih prekrivki, starih guma i trupaca. Da bi se imitirala toplotna emisija, konzerve su punjene peskom i mazutom i zatim potpaljivane. Na stotine ovako lažnih mamaca bačene su bombe, što je dovelo do uveliko naduvanih priča o razaranju.
       Mostovi i drugi strateški ciljevi branjeni su od raketa s laserskim navođenjem tako što su pravljene lomače od starih guma i mokrog sena, iz kojih se širio gust dim pun lasersko reflektujućih čestica.
       Američke bombe snabdevene najmodernijim sistemima za navođenje pokazale su se ranjivim pred zastarelim elektronskim smetalima koja su blokirala njihovu vezu sa satelitima.
       Uprkos premoći koju je NATO imao u vazduhu, jugoslovenski mlaznjaci poletali su u borbene misije na Kosovu na krajnje malim visinama, koristeći teren da bi ostali neprimećeni od avaksovih radara iz vazduha. Oružja koja su se pokazala dobrim u Avganistanu - avioni “predatori”, ofanzivni helikopteri “apači” i raketni S-130 “herkulesi” - na Kosovu su bila neefikasna. NATO avioni bili su laka meta za protivvazdušne topove “hispano-svisa” iz ,40-ih godina, a za S-130 i “apače” bilo je procenjeno da su suviše ranjivi da bi bili korišćeni.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu