Vest da se u budžetu prestonice pojavio višak od tri milijarde, otvorila je raspravu o kapitalnim projektima za Beograd

      Prvi put u proteklih deset godina u budžetu grada Beograda javio se znatan budžetski višak: u gradskoj kasi se pojavilo čak 2,9 milijarde dinara, odnosno oko 50 miliona evra neplaniranih sredstava, i to u trenutku kada se inostrane donacije od jednog ili dva miliona evra tumače kao čin izuzetne velikodušnosti i dokaz popularnosti naše države u svetu. Za Beograđane, nenaviknute na lepe novosti, ovo može biti samo dobra vest. Možda zato što su i oni u izvesnoj meri zaslužni.
       Član Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda zadužen za finansije Dušan Bajec izjavio je za NIN da je znatan deo suficita u gradskoj kasi nastao tako što su građani počeli da ažurnije plaćaju porez, a deo tih sredstava se vratio gradu. Beograd raspolaže dodatnim sredstvima pre svega zato što je inflacija u ovoj godini manja od projektovane a društveni proizvod veći nego što se očekivalo. Polovina viška u gradskom budžetu (skoro jedna i po milijarda dinara) potiče od sredstava prikupljenih naplaćivanjem poreza na promet proizvoda i usluga, a ostatak je prikupljen uglavnom efikasnijom naplatom poreza na dohodak građana, poreza na imovinu, poreza na nasleđe i poklon i nekih novouvedenih dažbina.
      
       Kapitalni projekti
       Najveći deo budžetskog viška (900 miliona dinara) namenjen je izmirenju dugova “Beogradskih elektrana” za gas. U komunalne sisteme je uloženo 559 miliona dinara, u javni prevoz 355 miliona dinara, u ustanove i objekte kulture 355 miliona dinara, u obrazovanje 265 miliona dinara, a u održavanje i rekonstrukciju puteva i ulica 200 miliona dinara.
       Iako zamašan, višak u budžetu Beograda nije dovoljan da bi se volšebnom brzinom, preko noći, rešio neki od neuralgičnih problema grada: izgradio još jedan most preko Save, završio železnički čvor Prokop ili izgradio metro. Ipak, pojavljivanje neočekivanih sredstava u gradskoj kasi dokaz je da lokalne vlasti u politički i ekonomski stabilnoj državi mogu poslovati sa dobitkom.
       Budući da su proteklih deset godina živeli u državi koja je balansirala na ivici bankrotstva, najskeptičniji Beograđani su možda pomislili da je informacija o rebalansu gradskog budžeta još jedan predizborni propagandni trik. Međutim, dok se kolebljivi dvoume da li da poveruju u ovu vest, Skupština grada je višak od oko 50 miliona evra već rasporedila tako da će žitelji prestonice u najbližoj budućnosti osetiti izvestan boljitak.
       Bajec navodi da će deo budžetskog viška (268 miliona dinara) biti usmeren na projekat izgradnje Jugoslovenskog dramskog pozorišta koje bi trebalo da bude završeno do kraja godine. Prema njegovim rečima, znatna sredstva (100 miliona dinara) grad je ove godine izdvojio i za ponovnu izgradnju mosta u Ostružnici, srušenog u bombardovanju avionima NATO. U ovoj budžetskoj godini u znatnoj meri je obnovljena vodovodna i kanalizaciona mreža u Beogradu, a planira se i skora izgradnja fabrike vode Makiš 2, koja će na duži rok rešiti problem vodosnabdevanja Beograda i šire okoline.
       Gradske vlasti sada očekuju idejna rešenja za izgradnju još jednog mosta preko Save, koji bi verovatno bio trasiran preko Ade Ciganlije i tako povezao Novi Beograd i Čukaricu. Prema Bajecovim rečima, razmatrane su i mogućnosti za projektovanje metroa. “Moguća je izgradnja lakog metroa koji je malo manje efikasan nego teški, ali je mnogo jeftiniji, jer bi svuda, sem kroz centar grada, išao iznad zemlje. Sa ovakvim budžetom smeli bismo da uđemo u takav projekat. Nije realno da se gradi teški metro, jer to bi koštalo kao trogodišnji gradski budžet, a do sada nije bilo ni investitora iz inostranstva sa predlozima koncesija za takav projekat”, naveo je Bajec.
       Izgradnja železničkog čvora Prokop je u protekle dve godine zapostavljena, iako su u proteklih 20 godina u taj projekat uložena ogromna sredstva. Gradske vlasti, naime, “još nisu prelomile” šta će u budućnosti preduzeti u vezi sa izgradnjom Prokopa. “Vrlo nam je važno da se jedna faza tog posla završi. Ako ćemo da gradimo metro, nećemo da iskopamo sto metara nekog tunela i da to otvorimo pred neke izbore kao što su oni pre nas radili. Ako se prihvatimo tog posla, mi ćemo u određenom roku da otvorimo barem jednu liniju. Isto je i sa Prokopom, želimo da imamo neku fazu koju možemo da završimo. Ovako, to pomalo liči na zidanje Skadra na Bojani, gde samo sipate novac u neki bunar a poslu nikada kraja. Očekujemo da oni koji rade na Prokopu kažu koja je to faza koja treba da se završi i koliko ona košta”, rekao je Bajec.
      
       Mali i veliki
       Za razliku od Beograda koji, kada su finansije u pitanju, u bliskoj prošlosti nije imao uspešnije godine, opštine u provinciji i dalje uglavnom osećaju samo gorak ukus reformi. U Kragujevcu, na primer, ove godine verovatno neće biti rebalansa budžeta. Sekretar Gradske skupštine za budžet i finansiranje Slobodan Đošić izjavio je za NIN da gradske vlasti u Kragujevcu po okončanju budžetske godine neće zabeležiti gubitke, ali ni viškove. Prema njegovim rečima, za razliku od Beograda, na području Kragujevca ostvarena su manja sredstva od naplate poreza na prihod od planiranih.
       Pokazalo se da siromašnije opštine, u kojima je privredna delatnost na nižem nivou, a kupovna moć građana manja, ne mogu opstati bez znatnije pomoći Republike. Iako najsiromašnijim opštinama ostaje sto odsto sredstava prikupljenih po osnovu poreza na promet (dok se većim opštinama i gradovima sa republičkog nivoa vraća samo trećina ili četvrtina tako prikupljenog novca), situacija u njima nije ništa veselija nego u vreme vladavine Slobodana Miloševića. Dušan Bajec, međutim, ocenjuje da zbog takvih okolnosti male opštine nemaju opravdanja za bilo kakav animozitet prema prestonici. Prema njegovim rečima, Beograd više nego ikada u protekloj deceniji puni republički budžet, a tako, posredno, pomaže i onim opštinama koje se u poslednje dve godine nisu mogle pohvaliti znatnijim procvatom.
      
       DEJAN ERAKOVIĆ