Sudske presude u korist Karićeve kompanije mogle bi da ujedine “ekstraprofitere svih zemalja” protiv poreskih organa

      U obračunu s Karićima, vlasti nije dovoljan samo jak moralni argument. Čovek je unajmio skupog advokata.
       Ne, Bogoljub Karić, prvi i za sada jedini simbol obračuna novih srpskih vlasti sa Miloševićevim bogatašima, nije ni blizu mogućnosti da povrati 33,5 miliona evra, koje mu je po osnovu poreza na profit razrezala Republička uprava javnih prihoda (RUJP).
       Da, taj čovek je našao dobrog advokata i u borbi sa državom, kroz institucije sistema, za sada vodi.
       U slučaju Astra banke, na njegovu stranu su, delimično ili u potpunosti, stali Savezni ustavni sud (SUS), Trgovinski sud u Beogradu (u aprilu i sredinom novembra 2002. godine) i prošle nedelje Vrhovni sud Srbije.
       Uprkos nalazu NBJ da ta banka ne ispunjava kriterijume po Zakonu o bankama, zbog čega je već tri puta upokojena, u nastavku procesa pred Vrhovnim sudom i Astra banka će se pojaviti kao aktivno lice u sporu, zahvaljujući odluci Trgovinskog suda od 15. novembra kada je po drugi put likvidacioni upravnik morao da prekine posao. Tako će rašomonska predstava biti potpuna.
      
       Strani revizori
       O odnosu Vlade Srbije, Karića i sudova ipak treba reći još jednu sitnicu. Karić je odmah po obelodanjivanju presude Vrhovnog suda rekao da ona nije ni na kakav način povezana sa pregovorima Vlade Srbije i BK Trejda oko privatizacije Mobtela. Mobtel je kao povezano lice u slučaju naplate poreza na ekstraprofit gotovo u potpunosti isplatio poresku obavezu. Predstečajni upravnik ušao je u martu u Mobtel (po osnovi blokade računa zbog naplate tog poreza) zahvaljujući odluci Trgovinskog suda. Tu odluku su čak i neki pravnici, članovi G 17 plus, ocenili kao pravno spornu, ali je nijedna strana do sada nije dovela u pitanje.
       U prvoj presudi Vrhovnog suda koja se odnosi na drugostepeno rešenje RUJP-a o obavezi plaćanja poreza na ekstraprofit Astra banke, sud obavezuje RUJP da imenuje sudske veštake u sporu, što po zakonu inače može, ali ne mora da učini, kaže Marija Drča - Ugren, zamenik generalnog direktora RUJP-a koja smatra da je dužnost RUJP-a da se ponaša diskretno i smireno.
       U drugoj presudi koja se tiče odluke RUJP-a da u ime Astra banke, porez na ekstraprofit otplaćuje povezano lice Mobtel, sud je stavio primedbu da nije doneto posebno rešenje o utvrđivanju poreske obaveze Mobtela, već je na Mobtel kao povezano lice preneta obaveza Astra banke. Zakon o porezu na ekstraprofit je lex specialis kojim se propisuje da se poreska obaveza jednog poreskog obveznika može u naplati preneti na druga povezana lica.
       U ovom trenutku, sud je stavio primedbe na proceduralna pitanja, ali će u drugoj fazi na red verovatno doći i materijalna pitanja.
       Karićeva firma nije štedela para, unajmila je tri američko-britanske revizorske kuće da naprave analizu poslovanja banke. “Videćemo da li je banka uopšte trebalo da plati porez na ekstraprofit i koliko”, izjavio je Karić i, omaškom, još malo pokvario svoj imidž u javnosti. Na snimku svoje TV pojavio se zavaljen u repliku skupe stilske stolice, i nonšalantno obučen u nešto što liči na svetloplavu trenerku, po kroju nalik na one koje su nosili ulični dileri na Terazijama.
       Mlađan Dinkić, guverner Narodne banke Jugoslavije, i Božidar Đelić, srpski ministar finansija, koji su veoma emocionalno reagovali na odluku suda, tako su bez imalo truda pridobili još veći deo javnog mnjenja za svoj stav da bi bilo skandalozno da državi bude naloženo, sad ili bilo kad, da vrati ono što je Kariću uzela.
      
       Zabrinuti poreznici
       Srpski premijer Zoran Đinđić otišao je korak dalje u oceni ponašanja suda, nagoveštavajući usput da se “sudskim presudama trguje”, a srpski ministar pravde Vladan Batić je izjavio da bi bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević sigurno bio jako zadovoljan kadrovskim sastavom u 80 odsto sudova.
       Ne treba smetnuti s uma da je Milošević odavno na drugom mestu i da srpski tajkuni, bar kako se čini, još nisu tako moćni da naređuju koji će sudija i gde biti postavljen. Javnost je ostala zbunjena pred dilemom: ili su ovdašnji tajkuni počeli da određuju kadrove u sudovima, ili novoj vlasti možda treba pomoći tako što bi joj se dodalo ogledalo.
       Iako je lako razumeti moralnu stranu Dinkićevog, Đelićevog i Đinđićevog stava, ipak sa ozbiljnošću treba uzeti u obzir oštru kritiku Vrhovnog suda Srbije, upućenu “visokim političkim funkcionerima”. Sud se ne žali samo na to što je u javnosti neko doveo u pitanje njegov kredibilitet, već pre svega to što je pokušao lažno da prikaže suštinu njegove presude.
       Razloga za uzrujavanje zbog odluke Vrhovnog suda Srbije ipak ima. Svi poreski obveznici po osnovu ovog poreza budno prate sve što se dešava u “bratskim slučajevima”. “Prirodno je da poreski obveznici pokušavaju da iskoriste sva pravna sredstva da izbegnu plaćanje poreza”, kaže Drča-Ugren. Obveznici vode oko 15 sporova protiv RUJP-a.
       Ono što zamenika direktora Republičke uprave javnih prihoda zabrinjava je moguće odloženo dejstvo ovakvih presuda suda.
       “Ukoliko bi imenovanje veštaka postalo pravilo, a ne izuzetak, poreski organi bi mogli da skrste ruke i sve prepuste veštacima”, kaže sagovornica NIN-a.
       Prema postojećoj praksi, poreski organ u većini slučajeva sam utvrđuje poresku obavezu, iako mogućnost imenovanja veštaka nije isključena. Ako bi u svim postupcima preovlađujuće pravilo postalo imenovanje veštaka, to bi drastično usporilo rad poreskih organa i napravilo haos. Isto važi i za drugu odluku suda koju, ako postane pravilo, jednostavno nije moguće sprovesti, smatra Drča-Ugren.
      
       TANJA JAKOBI