Na dosadašnjim izborima potvrdilo se da su nacionalne manjine u Srbiji veoma disciplinovano glasačko telo, koje, kada dobije jasnu poruku svojih lidera, ni mnogo gore nepogode od kiše ne spreče da glasaju

      Uoči ponovljenih predsedničkih izbora, i sam lider Nove Srbije Velimir Ilić odustao je od svoje političke logike da za pružanje izborne podrške postoje podobni i nepodobni glasovi. Kako je Ilić postavio stvari, činjenica da su za predsedničkog kandidata Miroljuba Labusa na septembarskim predsedničkim izborima gotovo stoprocentno glasali vojvođanski Mađari i Bošnjaci iz Sandžaka, predstavljala je u jednom momentu otežavajuću okolnost za Labusa i otvarala pitanje za Vojislava Koštunicu zašto za njega ne glasaju manjine. Ulaskom lidera radikala Vojislava Šešelja kao glavnog rivala u ponovljenu predsedničku trku, dilema ovog puta nije samo Koštuničina. O izlasku i podršci svojih birača jednom od kandidata moraće ovog puta ozbiljno da razmisle i predsednici stranaka manjinskih zajednica. Jer lakorečiva dilema koja je na prošlim izborima predstavljena kao biranje između građanske i nacionalne države, krajem novembra se pretvara u teži rebus koji su stranci svojim pojednostavljenim jezikom nazvali: borba između “umerenog nacionaliste” i “ultradesničara”.
       Velimir Ilić je, u međuvremenu, revidirao svoj stav do te mere da pokušava da se nametne kao posrednik između Koštuničinog bloka i bloka oko premijera Zorana Đinđića, tako da za petak (?) ponovo saziva sednicu Predsedništva DOS-a na kojoj bi glavna tema bila izjašnjavanje o podršci Koštunici.
      
       Dogovor
       Razrešenje ove situacije svakako da će liderima stranaka nacionalnih manjina koje su članice DOS-a, pomoći da donesu odluku da li će svome članstvu preporučiti da glasa za Koštunicu. Ali ishod ponovnih posrednih pregovora između DSS-a i DS-a za ovu temu neće biti presudan, jer se deo glasova “članova i simpatizera demokrata” može privući i na drugi način. Kako je stav Vojislava Šešelja o manjinskim pravima veoma jasno negativan, osnovna dilema je sadržana u tome da li će vojvođanski Mađari i sandžački Bošnjaci u novim okolnostima u Koštunici prepoznati zaštitnika svojih interesa ili će čekati neki novi krug. Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Jožef Kasa, kao ni predsednik Sandžačke demokratske partije i savezni ministar za nacionalne manjine Rasim Ljajić još nisu doneli konačnu odluku kako će se opredeliti i šta će sugerisati svojim biračima. Kasa nije hteo za NIN da prejudicira odluku koja treba da bude doneta na subotnjem kongresu stranke. U međuvremenu i on i ministar Ljajić su naglasili da od Koštunice očekuju da ponudi koncept koji bi odgovarao nacionalnim manjinama. Iako se polovinom novembra Kasa izjasnio da DOS ne treba da ima svog predsedničkog kandidata, nego da treba da podrži Koštunicu, i ostao je istrajan u primedbama na račun stava DSS-a prema mađarskoj zajednici.
       Mada je lider Saveza vojvođanskih Mađara pre dve nedelje rekao da će njegova podrška zavisiti od podrške većine stranaka DOS-a, to u ovim okolnostima neće biti presudan momenat, nego će zavisti od stranačkih (i nacionalnih) interesa. I predsednik Sandžačke demokratske partije Rasim Ljajić kaže da će odluka zavisiti od nekoliko faktora: odnosa ostalih stranaka DOS-a, ostalih predsedničkih kandidata, ali i od razgovora sa predstavnicima DSS-a. Ipak, direktor “Stratedžik marketinga” Srđan Bogosavljević misli da ni Kasina ni Ljajićeva stranka nisu tako moćne unutar populacije nacionalnih manjina. “Čak nisam siguran da na osnovu svog uticaja mogu da budu potpuno sigurni da će birači koji su opredeljeni za njih kao stranku uvek da ih i poslušaju. Bogosavljević podseća da veliki uticaj imaju i druge stranke mađarske nacionalne manjine, kao i veoma moćna Stranka demokratske akcije u Sandžaku.
       Na svim proteklim izborima potvrdila se činjenica da nacionalne manjine u Srbiji predstavljaju veoma disciplinovano glasačko telo, koje, kada dobije jasnu poruku svojih lidera, ni mnogo gore nepogode od kiše ne mogu da spreče da glasaju. Stoga je Labus u prvom krugu septembarskih izbora uz obaveznu natpolovičnu izlaznost uspeo da u Novom Pazaru dobije 75 odsto glasova, Tutinu 92, Sjenici 68, ali i u vojvođanskoj Adi 77, Kanjiži 81, Senti 78, Subotici 60 odsto glasova. Bogosavljević zato ističe da je mnogo bitnije kako će kandidati da se obrate manjinama i ubede ih da su oni pravi predsednici za njih. Očekujući da će se predizborna kampanja intenzivirati tokom poslednje dve nedelje, Bogosavljević kaže da je “sigurno teško privoleti manjine da glasaju za ove kandidate koji su na raspologanju”. Ipak on tvrdi da se i u ovom kratkom roku može pokušati, “jer to nije stvar koja treba da se gradi večno”.
      
       Ja sam predsednik
       Za početak Koštunica je, imajući u vidu neophodno povećanje izlaznosti, kao i upućivanje poruka različitim grupama birača, uključujući nacionalne manjine, izabrao slogan predizborne kampanje “Za demokratsku Srbiju”. Naravno, u teškom poslu pridobijanja nacionalnih manjina neće mu biti dovoljan samo slogan. Esad Džudžević, savezni poslanik DOS-a i funkcioner koalicije “Lista za Sandžak - Sulejman Ugljanin”, kaže za NIN da pet političkih partija koje čine koaliciju još uvek nemaju konačan stav povodom izlaska na izbore. On naglašava da su svi lideri koalicije začuđeni što niko ne vodi političku kampanju, ali i činjenicom da su “dva predsednička kandidata istovremeno i haški putnici”. Upravo ta činjenica Koštunici bi mogla da pomogne u pridobijanju glasova nacionalnih manjina, pod uslovom da uspe da ih animira da uopšte izađu na izbore. Džudžević naglašava da će se sve znati do kraja nedelje, kada bi trebalo da razgovaraju sa Koštunicom.
       Lider koalicije “Lista za Sandžak” smatra da su polazne osnove za sklapanje neke vrste dogovora sadržane u činjenicama da u koaliciji Koštunicu smatraju demokratskim kandidatom, da im je u njegovom stranačkom programu prihvatljiv koncept regionalizacije, a nemalu stavku čini spremnost na dogovor i želja sandžačkih bošnjačkih stranaka da se stabilizuju prilike u državi, čime bi se i njihov status rešio.
      
       BILJANA MITRINOVIĆ