NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Koštunica ispred Šešelja

Predsednik SRJ je daleko ispred svojih rivala, a da li će izbori uspeti, odgovor je neizvestan

      Prvi krug drugih predsedničkih izbora u Srbiji desiće se osmog decembra. To možemo nazvati i popravnim ispitom, a poznato je da na popravni ne idu odlikaši. Bilo kako bilo, kocka je bačena gvozdenom voljom Nataše Mićić, koju zovu i Nikol Kidman, mada bi ona više volela da je porede sa Margaretom Tačer. Dakle, izvesno je da će izbora biti, a neizvesno je samo da li će uspeti.
       Istraživanje javnog mnjenja, uoči svakih izbora, odomaćilo se. I naše istraživanje ima tradiciju. Iznosimo ga na svetlo dana.
       Rejting predsedničkih kandidata izgleda ovako: za Vojislava Koštunicu glasaće 45 odsto, za Vojislava Šešelja 14 odsto i za Borislava Pelevića tri odsto birača. Neopredeljenih i apstinenata ima oko 39 odsto.
       Ova tabela je sintetički pokazatelj rejtinga predsedničkih kandidata. Nastala je kombinacijom više pitanja, koja se tiču izbora. Ona predstavlja izbornu prognozu, u smislu raspoloženja biračkog tela.
       U svim predizbornim anketama, kandidati desnice teško su predvidljivi i, uglavnom, potcenjeni. Na osnovu dosadašnjeg iskustva može se proceniti da se broj potencijalnih birača Vojislava Šešelja i Borisl7ava Pelevića na izborima može uvećati. I broj neopredeljenih i onih koje nazivamo apstinentima u ovoj je anketi takođe potcenjen i može se, realno, očekivati da će i njihov procenat na izborima porasti. Zato što je ovde reč o raspoloženju birača, a izlazak na izbore ograničen je i nekim objektivnim činjenicama (biračkim spiskovima, na primer, na kojima ima više birača nego što ih stvarno ima, realnom nemogućnošću jednog dela birača da glasaju u mestu gde su na biračkom spisku...).
       Kad je reč o osobinama predsedničkih kandidata, za sposobnost Koštunice je dobijeno 45 odsto, Šešelja 42 a Pelevića 22 procenta. Za poštenje, Koštunica nosi 75 odsto, Šešelj 15 i Pelević 14 procenata. A za doslednost, Koštunica je dobio 45, Šešelj 30 i Pelević 14 procenata.
       Ko, prema mišljenju ispitanika, ima najveće šanse da pobedi? Ovako: Koštunici prednost daje 75 odsto ispitanika, Šešelju oko 9 odsto, Peleviću jedan odsto. Ovo nikako ne znači da će ispitanici tako i glasati, nego je reč o subjektivnoj proceni realnih izgleda predsedničkih kandidata. Naravno ima i onih koji “nisu odavde” i ne znaju ko će pobediti. Procenat nije mali, naprotiv, i iznosi 16 odsto.
       Na pitanje - šta je glavni uzrok neuspelih septembarskih predsedničkih izbora, 34 odsto misli da je reč o nepoverenju prema političarima, 22 odsto navodi nezainteresovanost građana, sedam odsto kaže da je bilo previše kandidata...
       Zanimljivo, ili paradoksalno, svejedno, na pitanje - koji političar uliva poverenje, na prvom mestu našao se Koštunica, na drugom Labus! Dakle, oni koji uživaju najveće poverenje, propali su na prošlim izborima zato što birači u njih nisu imali poverenja.
       Beležimo i neke zanimljive odgovore o propasti prošlih izbora i neuspehu vodećih političara.
       - To što nisu uradili ništa od petog oktobra (studentkinja iz Bajine Bašte)
       - Dosadno, izađeš, potpisuješ, slušaš reklame, gledaš kako se džapaju (stolar iz Glavinaca kod Jagodine)
       - Dosadili su svima, stalno isto pričaju a niko ništa ne radi (privatnik iz Proloma)
       - Nema pravog kandidata (penzioner iz Međe)
       - Muka mi je od izbora (frizerka iz Zrenjanina)
       - Bilo je previše kandidata (stolar iz Žirovnice)
       - Nema više jakog vođe, a ljudi, izgleda, to traže (nezaposlena iz Žablja)
       Interesantno je, i to moramo naglasiti, da se u ovom istraživanju broj apstinenata pominje u visokom procentu (oko 40 odsto), što, dosad, nije bio slučaj. Na pitanje - da li će u prvom krugu, osmog decembra, izaći polovina birača, odgovori izgledaju ovako: 53 odsto kaže da, 33 odsto kaže ne, oko 14 odsto kaže da ne zna. Ovi odgovori, čini se, deluju više pesimistički nego optimistički, ali što je tu je.
       Zanimljivi odgovori:
       - Dosta je narodu izbora, u poslednje vreme izlazimo svakog meseca (penzioner iz Zemuna)
       - Trebalo bi da se raskrsti sa starim režimom (medicinska sestra iz Mladenovca)
       - Mali je broj kandidata, podstaći će ih saradnja Šešelja i socijalista (knjigovođa u penziji, iz mesta Lok kod Titela)
       - Neće narod, treba doneti zakon da mora da se izađe (krojač iz Donje Rače)
       Zbog loših biračkih spiskova (domaćica iz Radonja kod Malog Zvornika)
       - Nezadovoljan narod (kondukter u penziji iz Ravne kod Valjeva)
       Desilo se, eto, da sva tri kandidata pripadaju srpskoj desnici (nećemo širiti, zna Srbija) i teško je poverovati da će bilo ko od njih motivisati birače koji pripadaju nacionalnim manjinama. Da li će nacionalne manjine izaći na izbore? Naš bi Lala rekao - izaći će oni koji će izaći, a neće izaći oni koji neće. A šta kažu ispitanici? Više od 40 odsto kaže ne, 35 odsto kaže da, 18 odsto ne zna.
       Zanimljivi odgovori:
       - Ja sam Mađarica, izaći ću protiv Šešelja a ne za Koštunicu (ekonomista iz Sente)
       - Labus je bio njihov kandidat, ovi su nacionalisti (privatnik iz Kuršumlije)
       - Njima odgovara ovakvo praznina u vlasti (knjigovođa iz Beograda)
       - Ne zanima ih, niko za njih nije uradio ništa (automehaničar iz Tršića)
       - Ne odgovaraju im kandidati (mašinski inženjer iz Ratara)
       Kako naši građani tumače činjenicu da na novim izborima nema kandidata Dosa i socijalista? Ima tu neke razlike između prvih i drugih (socijalisti podržavaju Šešelja), ali to nije bitno.
       A odgovori kažu da nemaju dobre kandidate, propali su, loši su, ne mogu da pobede, bojkotuju izbore...
       Zanimljivi odgovori:
       - Oni koji su smatrali da nemaju šanse, povukli su se (tehničar iz Gornje Vrežine kod Niša)
       - Uspeće izbori baš zato (Živan Milić, poljoprivrednik iz Oblačine kod Merošine)
       - Bojkotuju izbore, nije im stalo da se izabere predsednik (Petar Đorđević, sudija u penziji iz Sikirice kod Paraćina)
       - Nemaju šta da ponude narodu (vozač iz Zaklopače)
       - Neće da se potežu džabe, ionako će izbori propasti (poljoprivrednik iz Šašinaca)
       - Neki tajni dogovor (pravnik iz Beograda)
       Dolazimo, na kraju, do važnog pitanja - šta je danas najvažnije za građane Srbije?
       Odgovor je malo iznenađenje: ekonomija. To misli čak 64 dosto ispitanika. To je već veliko iznenađenje. Na drugom su mestu izbori, oko 15 odsto, Crna Gora “vuče” jedan odsto, a Kosovo pola procenta.
       Šta bi političari trebalo da urade kako bi se krize, ekonomske i svake druge, rešili?
       Od velikog iskoraka ka prizivanju ekonomije, kao bitne, dolazi stereotipan odgovor - da se slože.
       Daj bože da se Srbi slože! Kad je nastala ova izreka, više vapaj? Dan posle Kosovske bitke? I šest vekova Srbi čekaju ovu slogu, kao Jevreji Mesiju. Sloga se čeka, kao božji dar, a zaboravlja se da je Bog ljudima dao, na dar, razum i time stavio tačku na stvaranje sveta, odbivši da se meša u srpsku politiku.
      
       PETAR IGNJA
      
NIN-ova telefonska anketa

Istraživački centar NIN-a je u subotu 23. novembra 2002. godine anketirao 200 telenjfonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i vešestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih potiču ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovništvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima. Odbijenih kontakata u ovoj anketi bilo je 160, što je u okviru uobičajenog nivoa.
       Anketarsku ekipu su činili: Ana Vujnović, Andrijana Kokotović, Emilija Petković, Ivana Lazarević, Miša Ristić, Mila Ivković, Milica Ležajić, Nena Milenković, Slađana Dragićević, Snežana Ranđelović, Stevan Smoljanić, Tatjana Mentus, Vesna Vukotić.
       Autor istraživanja: ZORAN M. MARKOVIĆ
       Ilustracije: GORAN RATKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu