Snežana Lukić

      Godine 1998, u jutarnjim satima 29. novembra, umro je veliki jugoslovenski reditelj i pisac Živojin Pavlović. Četiri godine kasnije, a treba li naglasiti - najzad, pred bioskopsku publiku izlazi njegov poslednji film “Država mrtvih”. Premijera je upravo tog dana u Sava centru. Film su pratili mnogi maleri, gomila (ljutih) nesporazuma, jedva je okončan. O tome za NIN govori supruga Živojina Pavlovića, inače urednik “Bazara”, Snežana Lukić:
       “Nikad ovaj film neće biti završen”, rekao je više puta Živojin Pavlović, mesecima uzalud čekajući da počne montažu, a drugi put bi kazao: “Već danima ga montiram u glavi.” Sećala sam se toga dok sam na prošlom FEST-u gledala francuski dokumentarac u kome, u storiji o poslednjim godinama Orsona Velsa, njegova bliska saradnica govori o tome kako je ostareli filmski genije uzalud pokušavao da snimi još jedan film i do poslednjeg časa nije gubio nadu mada je od imetka imao samo “prazne kofere pune snova”.
       Film “Država mrtvih”, snimljen 1997. godine po drami “Janez” Siniše Kovačevića, najzad je završio Dinko Tucaković. Priča o raspadu jedne porodice u vreme raspada Jugoslavije počinje bioskopski život sa zakašnjenjem od pet godina. Ali, u novinama se povremeno pročita da neki bivši oficiri bivše JNA (poput glavnog junaka filma Janeza Kranjca), još žive kao izbeglice u samačkim hotelima i barakama, po ulicama caruju sačekuše, cveta snimanje porno filmova...”
      
       J.L.