(“Pakao koji traje”, NIN br. 2708)

      Spomena Milačić je prikazala moju studiju “Psihološka anatomija Golog otoka”. Želim li to da popravljam, dopunjujem, ispravljam...? Ne daj bože! I kada bih hteo, ne bih to umeo. Odgovoran sam zato što četiri činjenice nisam učinio nezaobilaznim za svakog prikazivača knjige, pa i za sjajnu koleginicu Milačić. Prvo je najvažnije: uloga akademika i književnika Dragoslava Mihailovića u nastanku ove knjige je toliko velika da nemam prostora da navedem sve te odlučujuće uticaje. Jednom rečenicom, njegova zasluga je takva da prikazane knjige ne bi bilo da njega nije bilo. Drugo, prikazivačica je kurzivom istakla “bar polovina čovečanstva je nepismena, nešto manje od polovine...”. Čitalac bi mogao pomisliti da sam ja definisao ovaj makrodruštveni činilac koji dozvoljava da neki nesrećnici uzmu mač revolucionarne pravde i počine osvete u ime “onih koje mori glad”. Ne, nisam to ja smislio - samo sam citirao reči urednika niške “Psihologije danas” koju predvodi prof. dr Jezdimir Zdravković. Imam sreće da ga poznajem. Treće, rizik pisanja bilo kakve studije danas nije baš veliki. Njeno izdavanje jeste. Taj rizik, kao nebrojeno puta do sada, na sebe je preuzeo gospodin Slobodan Mašić, vlasnik izdavačke kuće “Nova” nezavisna izdanja. Najzad, prikazivačica veli da je autor knjige preuzeo “objektivnu poziciju istraživača”. Ako je to tačno, onda je to i zato što je Filozofski fakultet niškog univerziteta pružio mogućnost autoru da predaje “Psihometriju”, a objektivnost je u osnovama definisanja ove psihološke discipline.
      
       PETAR KOSTIĆ,
       Beograd