NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Jezik
Naslovi ulivaju strah

Slova ipak bolje prolaze u Gutenbergovoj galaksiji...

      GRAĐANI SE VIŠE ČAK NI NE ŽALE” piše u naslovu, krupnim slovima, na prvoj strani “Glasa”. Reč je o Odboru za predstavke i žalbe Skupštine Srbije, kome je nekad stizalo do 150 000 žalbi godišnje, a sad jedva dve mesečno. Uvideli ljudi da je uzaludno žaliti se, jer se ništa ne menja.
       Isto važi i za žalbe zbog lošeg jezika. Pismeni čitaoci i sad se trgnu kad vide ovakav naslov, ali se više čak I ne žale. Ne bi vredelo. Urednicima je jezik poslednja briga, i ko bi im sad objašnjavao da se veznik ni neposredno ispred negacije zamenjuje sa i? (Kažemo na primer “Nisam ložio, a nije ni hladno”, ali: “Nisam ložio, a i nije hladno”. Objašnjavajući ovu pojavu pre ravno sto tri godine, u svojoj “Gramatici”, Tomo Maretić je naveo primer iz Vukovog “Kovčežića”: “Zato se među narod gotovo i ne broje”. Da je kojim čudom Vuk štampanje svoje knjige poverio “Glasu javnosti”, verovatno bi izašlo “...ni ne broje”.)
       Među retkima koji se žale jeste čitalac F. L. Potpisao se samo inicijalima, jer se žali na “Politiku”, a, kako kaže, “strah me da ne naljutim g. Struju, koji će, kako je krenulo u ovoj zemlji, uskoro opet biti na čelu te kuće”. F. L. šalje nekoliko zanimljivih isečaka. U broju od 2. novembra, jedna saradnica je napisala reportažu o štampanju vizitkarata. Da se ne bi stalno ponavljala ista reč, u tekstu se smenjuju izrazi vizitkarta i podsetnica (na primer: “Postoje i podsetnice poput one na kojoj piše ‘Marko Zdravković - izbeglica’”). Ali domaći sinonim za vizitkartu nije podsetnica nego posetnica: dolazi od reči poseta, kao i vizitkarta od vizite.
       U rubrici “Mala enciklopedija automobilizma”, u broju od 25. novembra, data je kratka biografija pod naslovom “Vinćenco Lanča (1881-1937)”. Prezime i marka Lancia, dakle, transkribovano je ispravno, a ne “Lančija” kao što mnogi greše (o tome smo pisali u broju 2704). Ali zašto je onda, ako boga znate, Vinčenco postao “Vinćenco”? U italijanskom ne postoji Č i Ć, postoji samo jedna afrikata, koja se kod nas prenosi sa Č. O tome jasno govori Pravopis u tački 122, navodeći primere kao Da Vinči, Mediči, Pučini, Čelini, Beatriče, Lučano, Bokačo - pa i Lanča. Kao izuzetak dopušteno je samo Ćano, prezime Musolinijevog zeta i ministra inostranih poslova, koje bi takođe trebalo da glasi Čano, ali su neuki novinari još odavno nametnuli “ć”.
       Dan ranije, pod naslovom “Bogovi ulivaju strah”, “Politika” je donela reportažu o izložbi astečkih starina u Londonu. Tu se starosedeoci Meksika nazivaju “Asteki” ali i “Acteki”, a pridev je čas “astečki” čas “actečki”. A u Pravopisu - i novom, i starom, i najnovijem - lepo piše: “Astek (ne Aztek niti Actek), Asteci, astečki (ne asteški)”. Voleo bih da se jednom prošetam prostorijama “Politike”, pa da vidim na koliko bih stolova zatekao Pravopis. A gde ga nađem, da izmerim sloj prašine na njemu.
       U Pravopisu takođe piše “injekcija (ne injekcija niti inekcija)”. Na štampanom formularu, međutim, bar onom u Domu zdravlja Stari grad, svuda piše “injekcija”. Tako mi reče jedan poznanik s kojim sam onomad razgovarao o našim mladalačkim bolestima. “Injekcija” je ipak blaža greška, jer n sa j u srpskom normalno se stapa u nj (kao u crn + ji = crnji, trun + je = trunje), a ostaju odvojeni samo u učenim latinizmima kao injekcija, konjunktura i u skraćenici Tanjug. Gore je kad neko kaže “inekcija” - a ja sam čuo doktore medicine koji tako izgovaraju.
       I kad rekosmo Nj: Dragan Bajović iz Kraljeva upozorava me da u Internet izdanju NIN-a, u pisanju engleskih reči, slovo nj najčešće izlazi kao nj, recimo “njith” umesto njith. Događa se to, kaže on, i u ovoj rubrici, pa i onda kad sam kritikovao “Glas” zbog njegovih večitih “njeb sajtova” i “Džordža Nj. Buša”. Moram reći da Internet verziju NIN-a nikad nisam gledao, niti nameravam to da činim. Dovoljno mi je što čitam i-mejl poruke, pa vidim kako uredno napisana pisma stižu izobličena, razbijena na pasuse posred rečenice, puna kockica i nerazumljivih znakova. Izgleda da u “Gutenbergovoj galaksiji” pismo ipak bolje prolazi nego u Gejtsovoj galaksiji. Bar dok ne sazri neka bitno nova generacija kompjutera, sve ono što postoji štampano na hartiji čitaću u tom obliku: štampano na hartiji.      
       IVAN KLAJN


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu