Ove godine imali smo pravo bablje leto. I oni koji ne znaju šta to znači, uživali su u sunčanim danima pozne jeseni, koja se iz dana u dan hvalila raskošnim krošnjama najrazličitijih boja, od zlatnožutih do vatrenocrvenih. Neke grane uspele su čak da sačuvaju zelene listove kakvi su se pojavili još davnih prolećnih dana.
       Bablje leto dobilo je ime, uveren sam, po dobrim bakama koje unucima u toplom krilu pričaju priče starostavne. Bablje je dugovečno leto kao dobra baka koja ne živi više za sebe, već za svoje unuke da im bude lepo. A kome nije lepo u krilu za blago toplih dana babljeg leta!
       Ako se bablje leto produži i na zimske mesece, tada takvi izuzetno topli dani imaju nepoetično ime - sirotinjska zima. Ime je siromašno maštom, ali istinito, jer sirotinji ide naruku da manje troši ogreva, manje joj je potrebno tople odeće, a i lakše se ide u prošnju kad napolju ne duvaju studeni vetrovi.
       Amerikanci bablje leto zovu indijansko leto. Tako su ga nazvali američki starosedeoci. Oni veruju da indijansko leto donose jugozapadni vetrovi koji duvaju iz predela gde prebiva bog Kautantovit.
       Iako je američkog porekla, britanski romanopisac Džon Golsvordi je, kao epilog svoga epskog romana, objavio pripovetke pod nazivom “Indijansko leto Forsajtovih”.
       Ako je u međuvremenu minulo bablje leto i zahladnelo, to znači da nas je početak decembra opomenuo da je ovaj mesec ipak i zimski mesec. Onda vam ništa drugo ne ostaje nego da uživate u svežim uspomenama na jedno bablje leto koje nam niko više ne može oduzeti, osim samog vremena koje se sunovraćuje u svoju uvek neizvesnu budućnost, kao vasionska stvarnost u crne rupe svoga ništavila.
      
       JOVAN ĆIRILOV