NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Skraćivanje “kratkih talasa”

Savezna vlada nije našla mesto u socijalnom programu za pedesetak “prekobrojnih” radnika u Radio Jugoslaviji, a novca po svemu sudeći neće biti ni za emitovanje programa za inostranstvo na kratkim talasima na 13 jezika

      U socijalnom programu kojim će se zbrinuti onih nekoliko hiljada viška zaposlenih u ustanovama na saveznom budžetu nije ostalo mesta za ljude iz državnih medija. Posle višednevnog preračunavanja, savezna vlada je na sednici održanoj poslednjih dana novembra, ipak odlučila da iz socijalnog programa, koji je do 14. novembra obuhvatao i medije, a kojim je predviđeno da višak zaposlenih dobije otpremninu u visini od 24 prosečne plate, izbaci državne medije. Jer, kako je obrazloženo, pored nekoliko hiljada viška zaposlenih u saveznoj administraciji, para za zbrinjavanje radnika Radio Jugoslavije, Tanjuga, Ju info kanala, “Borbe” i “Filmskih novosti”, jednostavno nema. Neki tvrde ni razumevanja političara za značaj nekih od ovih medija, pre svega Radio Jugoslavije koja na kratkim talasima emituje program za inostranstvo, sličan onom koji se čuje na “Glasu Amerike”, “Dojče vele”, ili nekoj sličnoj stanici.
       I dok veći deo medijskih kuća sa spiska “otpisanih” već ulazi u proces vlasničke transformacije, dakle izlazi na “pijacu”, Radio Jugoslavija će se i u budućoj zajedničkoj državi sa Crnom Gorom finansirati isključivo iz državne kase. Kako će ubuduće izgledati program ove kuće, kog će obima biti, “pod čiji će krov”, za sada je neizvesno baš kao i budućnost onih pedesetak zaposlenih koji će iz cele priče izaći kao višak radne snage.
       Ono što su mediji preneli kao “različite reakcije na odluku savezne vlade” u svakodnevici bi moglo da se prevede kao panika među zaposlenima. Neumoljivost kojom je vlada odbila predlog Slobodana Orlića, saveznog sekretara za informisanje, da socijalni program obuhvati makar Radio Jugoslaviju, kao jedini medij koji se i do sada u potpunosti finansirao iz budžeta, nikome ne uliva previše nade u bolju budućnost ove kuće.
       “Velika je šteta što ministri u vladi nisu imali razumevanja za Radio Jugoslaviju i što nisu dozvolili da makar oni ostanu u socijalnom programu”, kaže Slobodan Orlić. “Mislim da nema šanse da se ova odluka promeni, jer su potpredsednik vlade i ministar za finansije bili neumoljivi, pa ostaje jedino da se vidi da li će u budućoj državi postojati neki program da se ovi ljudi zbrinu.”
       Da značaj ove stanice, koja svakodnevno emituje program za inostranstvo na 13 svetskih jezika, neki političari ne shvataju u potpunosti priznaje i sam Orlić. Direktor Radio Jugoslavije Milena Jokić smatra da je kratkovidost političara i nedostatak sluha za ono što se čuje sa talasa Radio Jugoslavije problem koji prevazilazi pitanje jedne medijske kuće.
       “Njih kao da ne interesuje imidž koji treba da stvaraju u svetu, sve se svodi na to kakvu će politiku voditi u zemlji. Vlast ne prepoznaje značaj koji ovakav program ima za jednu državu i njenu spoljnu politiku. Ne shvataju da je to isto što i jedan ‘Glas Amerike’, iako svi trče da daju izjave za njih”, kaže Jokićeva.
       Šta će ubuduće biti sa programom Radio Jugoslavije ne zna ni rukovodstvo ove kuće, koje, baš kao i uspaničeni radnici, sliku buduće Radio Jugoslavije prave na osnovu neproverenih kuloarskih priča. Prema tim informacijama, koje za sada ne može da potvrdi ni savezni sekretar za informisanje, ovu kuću će preuzeti Savezno ministarstvo za inostrane poslove buduće zajednice, višak radnika, uglavnom novinara, biće otpušten, a program na kratkim talasima biće redukovan, pa će ubuduće umesto na 13, program za inostranstvo ići na samo pet glavnih, svetskih jezika.
       “Ako se to dogodi bila bi velika šteta i za državu”, opominje Jokićeva i pita: “Kako ovdašnje vlasti misle da budu faktor odlučivanja u regionu kada ne shvataju značaj medija u odnosima sa spoljnim svetom? Umesto da program proširuju oni ga smanjuju.”
       Gde se Jugoslavija nalazi u regionu možda najbolje ilustruje podatak da Radio Jugoslavija ima najmanje sati emitovanja, tek 12,5 dnevno, za razliku od Rumunije sa 200 sati, Hrvatske sa 70, Bugarske - 55 ili Mađarske - 45. “Ako želimo da budemo uticajni moramo da radimo ono što rade druge stanice, da povećavamo emitovanje, a ne da ga smanjujemo”, upozorava Jokićeva.
       Šta jedna ovakva stanica i program na stranim jezicima koji emituje znači za ozbiljne države u Evropi najbolje govori i podatak da se o jednom Bi-Bi-Si servisu stara Forin ofis, “Glas Amerike” finansira Kongres, a “Dojče vele” je “problem” Bundestaga.
       Ono što će u budućnosti predstavljati promenu za Radio Jugoslaviju jeste to što će Crna Gora, koja je kako potvrđuje i Orlić, zainteresovana za korišćenje servisa ove stanice, učestvovati i u finansiranju. Do sada to nisu činili. To im je, kažu u ovoj stanici, jedini način da se čuju u svetu. I oni to znaju. Znaju, kako ističe Jokićeva, da ne postoji država u svetu koja nema kratki talas. Program na ovim talasima nikada se ne prekida, objašnjavaju u Radio Jugoslaviji. Kod nas, doduše, to je učinjeno dva puta, jednom zbog neizmirenog duga za struju prema Republici Srpskoj na čijoj teritoriji se nalaze predajnici Radio Jugoslavije.
       “Kada se program na kratkim talasima prekine, što se kod nas nije desilo ni za vreme rata, ali, eto, jeste kada nismo platili struju za predajnike u Bijeljini, prazninu u etru posle određenog vremenskog roka popunjava druga država. Tamo gde nema vas, čuju se druge države, gubite pravo na frekvenciju”, objašnjava Milena Jokić.
       Za razliku od Ju info kanala, koji prema nekim nezvaničnim informacijama već ima zainteresovanih kupaca, ili “Borbe”, pa i Tanjuga, koji će, kako je objavilo rukovodstvo ove kuće postati akcionarsko društvo sa delom državnog kapitala, Radio Jugoslavija ne može da izađe iz nevolja “upumpavanjem” privatnog kapitala. Novac za opstanak programa u ovom obimu, pa čak i deo zaposlenih koji su sada višak, ipak, možda nije nemoguće naći. Jer, Radio Jugoslavija se emituje preko svojih predajnika, koji se doduše nalaze na teritoriji RS, ali su ipak u vlasništvu Jugoslavije. Neke od susednih zemalja, kako kaže direktorka Jokić, poput Hrvatske ili Makedonije, koje nemaju svoje predajnike, program na kratkim talasima emituju iznajmljujući predajnike drugih država. Možda bi Jugoslavija neophodan novac za emitovanje na kratkim talasima mogla da pribavi upravo iznajmljivanjem svojih predajnika okolnim državama, predlaže Jokićeva.
       U tom slučaju, kažu u ovoj stanici, mogao bi se zbrinuti i eventualni višak zaposlenih, ali bi se možda mogao spasti i postojeći program. Zvaničan predlog ove vrste Radio Jugoslavija, doduše, još nikome od nadležnih u državi nije uputio. Da iznajmljivanje predajnika postoji kao mogućnost priznaje i Slobodan Orlić, jedan od retkih u saveznoj administraciji, kako tvrde u Radio Jugoslaviji, koji shvata važnost ove stanice i njenog programa. Novac bi, možda, na taj način mogao da se obezbedi, kaže on, ali, dodaje, to još niko nije predložio. U svakom slučaju, naglašava Orlić, neophodna je fleksibilnost svih uključenih u ovaj problem da bi se do rešenja došlo. Ono je, za sada, u ideji, traženo na drugoj strani. Naime, nije isključeno da će se višak zaposlenih u Radio Jugoslaviji, otkriva Orlić, zbrinjavati od novca koji država bude dobila posle prodaje drugih svojih medija. O iznajmljivanju predajnika kao dugoročnom rešenju se još ne razmišlja.
       Čeka se ustavna povelja. Tada će se, tvrde zvaničnici, znati šta će, između ostalog biti i sa Radio Jugoslavijom. Januar, zato sa zebnjom iščekuju i zaposleni u ovoj kući, svesni da neki od njih zaista jesu višak. Koliko viška ljudi ova stanica ima, tvrde neki od zaposlenih, najbolje se videlo prilikom prijavljivanja za otpremninu dok je odluka savezne vlade bila na snazi. Njih dvadesetak, kako tvrdi jedan od zaposlenih, uglavnom novinara, prijavilo se za 24 plate, svesni da u budućoj raspodeli posla za njih neće biti mesta. Međutim, za otpremninu su se javljali i neki prevodioci neophodni redakciji i ubuduće. To možda najbolje govori šta i oni za koje sigurno uvek ima posla u Radio Jugoslaviji misle o budućnosti te kuće.
      
       DRAGANA MATOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu