NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Blagoslov bez korena

Posečena stogodišnja smreka iz Gorskog Kotara koju Hrvatska za katolički Božić daruje Jovanu Pavlu Drugom prineta je kao žrtva za jačanje međusobnih odnosa Zagreba i Rima, a papu bi možda mogla da navede i da po treći put poseti Zagreb

      U mestu Javornik kod Delnica nedavno je srušena jedna od najviših smreka u Gorskom Kotaru i čitavoj Hrvatskoj. To je 28 metara visoko stablo, teško sedam tona i staro stotinak godina. Nije se radilo ni o ekološkom kriminalu, ni o nužnom ogrevu. Rušenje stare smreke bio je događaj u kome je učestvovala čitava država. Najuglednije institucije u zemlji takmičile su se koja će više doprineti uklanjanju stabla koje nije bilo ni bolesno, a nije se nalazilo ni na pogrešnom mestu. Jedine njegove “mane” bile su raskošna lepota i veličanstvena starost. U spektakularno rušenje divovske smreke uključile su se najuglednije političke institucije u Hrvatskoj. Od Ministarstva inostranih poslova, preko Ministarstva saobraćaja i veza, Ministarstva unutrašnjih poslova, različitih carinskih ispostava, Ministarstva šumarstva i mnogih drugih. Da bi se gorostasno staro stablo oborilo i izvadilo iz svoga staništa, Vlada Republike Hrvatske platila je 324 hiljade kuna. Novac je ovde, uostalom, najmanje važan. Važno je da smreka više nije u zemlji, nego negde u kontejneru, na dizalici, u specijalnom vozilu, helikopteru, u posebnom transportu. Žrtvovana smreka 17. decembra treba da stoji na Trgu Svetog Petra u Vatikanu, jer Hrvatska na taj način želi da obraduje papu Jovana Pavla Drugog i rimsku kuriju.
      
       “Posuđeni” darovi
       Zato su već spremni i dodatni božićni darovi. To je četrdesetak manjih smreka iz istog gorskog predela, visokih između dva i šest metara. One u Vatikanu treba da ukrase prostorije kardinala, kako bi za vreme svečane audijencije kod Svetog oca svima skrenule pažnju na činjenicu da ova nenadoknadiva stabla dolaze iz Hrvatske. Papina dvorana za audijencije ima oko deset hiljada mesta za sedenje. Sa svakog od njih uzvanici vatikanskog poglavara moći će da vide šest metara visoku smreku s natpisom “Sretan Bozic iz Hrvatske”. Sva stabla biće okićena poznatim hrvatskim licitarima sa ispisanim imenima domaćih gradova. Licitari su uglavnom izrađeni u Mariji Bistrici i smešteni u posebne plastične kugle kako bi se zaštitili od oštećivanja. Ispred 28-metarske smreke na vatikanskom Trgu Svetog Petra biće postavljen golemi “Adventski vijenac” promera dva metra. Prvu sveću na jelki (smreki) upaliće, kako se nagađa, malo dete iz Hrvatske, a gotovo je sigurno da će to biti dete jednog od diplomata sa zagrebačkog Zrinjevca. Ministarstvo spoljnih poslova u Zagrebu posvetilo je veliku pažnju ovom događaju. Smatraju da je to velika čast za Hrvatsku i sreća koja se, kako je nedavno novinarima izjavila pomoćnica ministra spoljnih poslova Mirjana Bohanec-Vidović, ukazuje jednom u dvadeset godina.
       Moguće je da isto misle i domaći ekolozi i zaštitari prirode, jer se niko od njih do sada nije oglasio. Rušenje velikog broja divovskih stabala prećutala je i “Gorska služba spašavanja”. Štaviše, njeni radnici podigli su srušenu smreku na dizalicu tešku 130 tona da bi je, posebno proširenom saobraćajnicom, odvezli u Rijeku. Pravi spektakl odvijao se, međutim, na maloj autobuskoj stanici u Delnicama, na dan koji se pre dvanaestak godina i ovde slavio kao Dan Republike, a zvanično je sve do pre mesec dana bio upisan i u kalendaru Ministarstva spoljnih poslova Republike Hrvatske. Pomoćnica ministra Tonina Picule je pred dve hiljade okupljenih ljudi pročitala svečani govor, lokalni pevački hor otpevao je nacionalnu himnu, a srušenu smreku pozdravio je i direktor “Hrvatskih šuma” Željko Ledinski. Pri kraju “kulturno-umetničkog programa” stablo je dobilo i poseban blagoslov riječkog nadbiskupa Ivana Devčića.
       Kad sva blagoslovljena stabla konačno stignu do Vatikana, tamo će već biti predsednik države Stjepan Mesić, zagrebački nadbiskup Josip Bozanić i vatikanski kardinal Edmund Kazimir Soka. Hrvatska delegacija u Vatikanu nada se da će u audijenciji kod pape čuti hvalu za poklone koji su mu predati, a vrhunac neizvesnosti predstavlja pitanje da li će protokol Svete stolice visokim gostima iz Hrvatske pružiti priliku da zapevaju neku domaću pesmu kako bi papi zahvalili na svemu što je učinio za njihovu zemlju. To bi trebalo da bude i “šlagvort” za moguću treću posetu Jovana Pavla Drugog Hrvatskoj. Ova “Božićna bajka” ima, međutim, i šupljih mesta. Jedno od pitanja koja se nameću je šta će se dalje događati sa izvađenim stablima. U Ministarstvu vanjskih poslova u Zagrebu spremno su ponudili odgovor. Stabla su, kaže portparol domaće diplomatije Žarko Plevnik, samo “posuđena”. To znači da su izvađena s korenom, omotana folijom i posađena u posebne sanduke razmeštene duž zidova velike kardinalske dvorane u Vatikanu. Kad se gosti Svetog oca nagledaju darova iz Hrvatske, stabla će ponovo biti izvađena iz sanduka i posađena na neko drugo mesto. Gde, nije poznato.
      
       Neizvesne mladice
       Zvanična verzija glasi da će smreke biti darovane Republici Italiji, a njena nadležna ministarstva treba da odluče gde će ponovo biti posađena. Time se, kažu domaći diplomati, dodatno jačaju dobri međusobni odnosi između Zagreba i Rima. Drugo pitanje bez jasnog odgovora glasi: šta će se dogoditi sa smrekom sa Trga Svetog Petra? Da li je i ona izvađena s korenom ili je posečena? Najverovatnije je ovo drugo, jer se još ne zna ni ko je zapravo ovu ogromnu smreku darovao Svetom ocu. U Ministarstvu vanjskih poslova kažu da su stablo tražile “Hrvatske šume”. Kasnije se, međutim, ispostavilo da su ga našle na privatnom zemljištu, ali je to pripisano “slučajnom propustu”. Vlasnik zemljišta u međuvremenu je potpisao potvrdu da se slaže da stablo s njegove zemlje bude premešteno na Trg Svetog Petra u papinskom gradu. Država se pobrinula da mu nadoknadi štetu. Umesto “odštete” dobio je, kako kažu u Ministarstvu vanjskih poslova, “dio posječenog stabla”! Neprijatno deluje i činjenica da je Ministarstvo kulture, koje je trebalo da osmisli program prilikom svečanog darivanja smreka Jovanu Pavlu Drugom, odbilo da to učini. Obrazloženje je bilo, koliko kratko, toliko i upečatljivo: “Ne vidimo zašto bismo mi u tome sudjelovali.”
       Pre nego što, i ako uopšte, aktivisti “Zelene akcije” i ljubitelji prirode podignu glas protiv šumskog masakra u Gorskom Kotaru, treba reći da se stabla Svetom ocu daruju već dvadesetak godina. Hrvatska se za ovu čast kandidovala 1999. godine, a sada je konačno dobila priliku da to i učini. Naličje čitave priče se u domaćoj verziji svodi na škrto i suvo objašnjenje diplomata sa Zrinjevca koje otprilike glasi - svako posečeno stablo biće zamenjeno novim, a sadiće se isto onako svečano kao što su se prethodna stabla rezala. Dakle, na proleće u predelu Javornika u Gorskom Kotaru opet treba da se očekuje “Gorska služba spašavanja”, “Hrvatske šume”, Ministarstva spoljnih i unutrašnjih poslova, ministarstvo prometa i veza, ministarstvo šuMarstva, carinske uprave, nekoliko turističkih zajednica, a možda i nekog od crkvenih uglednika koji će eventualno blagosloviti nove smrekine mladice. Ako se to i ne dogodi, objašnjenje je opet spremno. Nekim je stablima, čulo se nedavno u Ministarstvu vanjskih poslova, već i vreme da se poseku. Jedna šuma ima barem deset hiljada stabala, a šta među njima onda znači četrdesetak starih smreka? Zanimljivo je i da je čitav projekat rušenja i darivanja stabala obavljen više-manje u tajnosti. Razlog je jednostavan i nema nikakve veze sa ekološkom savešću. Organizatori projekta, jednostavno, nisu želeli da domaći katolički vernici nekontrolisano pohrle ka “svetim smrekama” i počnu da kidaju grančice “za sreću i blagostanje”. Pošto velika dvorana za audijencije u kojoj će papa Vojtila i ove godine primiti svoje goste iz čitavog rimokatoličkog sveta ima deset hiljada stolica, svaki gost mogao bi, za trenutak, da se zamisli nad sudbinom jednog od pomenutih deset hiljada stabala u nekoj od šuma Gorskog Kotara. Najcitiranija rečenica Jovana Pavla Drugog u Hrvatskoj odnosi se, naime, upravo na zaštitu prirode i glasi: “Ekološka kriza je kriza morala, a prezir prema prirodi zbiljski je prezir prema budućnosti čovečanstva.” Zato se treba nadati da će Sveti otac znati da proceni vrednost dara i žrtve koju su hrvatske šume podnele zbog lepote kardinalskih prostorija u Vatikanu.
      
       ZORICA STANIVUKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu