Ima li Geozavod i koncesije u Mozambiku? “To nije istina”, kaže direktor Radomir Ćendić. “To je dug Mozambika Jugoslaviji”

      Amerikanci su posle Građanskog rata prvo osnovali Ministarstvo za geologiju, a mi takvo nemamo ni danas. Mada nemamo ni zakon o geologiji. A da nemamo ni nacionalnu kuću koja bi pod svojim okriljem držala onaj neophodni minimum podataka i dokumentacije fundamentalnih geoloških istraživanja, setili smo se tek sad, kada su se sindikati, i samostalni i nezavisni pobunili protiv ubrzane aukcijske prodaje Geozavoda “Gemini” i Geozavoda IMS, društvenih preduzeća, koja se bave istraživanjem mineralnih resursa.
       I sindikalci nas upozoriše da je Geozavod ipak državna institucija, a ne društvena kako piše u oglasu Agencije za privatizaciju (11. novembra). Osnovan je još 1930. godine, za geološko proučavanje državne teritorije. Prvo Geološki institut Kraljevine Jugoslavije, potom Savezna geološka uprava (od 1946) i, na kraju Geozavod (od 1952), poseduje najveću i najstariju stručnu biblioteku, fond stručne dokumentacije, zbirku fosila, stena, minerala i mikroskopskih preparata. Kompletna stručna dokumentacija, formirana oko 100 godina, upozoravaju sindikati, zapravo je strogo poverljiv materijal, službena i državna tajna.
       Prodajom ove dokumentacije i ukidanjem nacionalne fundamentalne geologije, kažu sindikalci Geozavoda, postali bismo kolonija, svetsko nuklearno đubrište. Pobunila se i Vojska, a Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine poslalo je Agenciji za privatizaciju mišljenje da bi prodaju trebalo odložiti, osnovati nacionalnu geološku kuću (20. novembar)...
       I Agencija je zaustavila prodaju. “Ceo spor je nastao zbog toga što smo tek iz novina saznali da je preduzeće o problemu obavestilo Ministarstvo za zaštitu prirodnih resursa i životne sredine, a nije obavestilo ni Agenciju, ni Ministarstvo za privredu i privatizaciju”, kaže Dušan Nikezić, pomoćnik direktora Agencije za privatizaciju.
       Šta je ono što bi, zapravo, otišlo u ruke privatnika, u slučaju privatizacije Geozavoda? Gde se završava privatizacija a gde počinje tzv. opšti državni interes? Ko se u ovoj zemlji brine o fundamentalnim geološkim istraživanjima i geologiji uopšte? I da li se od svetskog nuklearnog otpada (ako nam je već suđen) možemo spasiti stopiranjem privatizacije?
      
       Službena jednočinka
       Velelepna zgrada u Karađorđevoj 48, u Beogradu, zadužbina Luke Ćelovića. Na njoj piše:
       “Odeljenje za bankarstvo osnovano 1882.”
       Na prvom spratu u direktorskoj kancelariji Geozavoda “Gemini”, inženjer Radomir Ćendić, direktor, predsednica Samostalnog sindikata, geološki tehničar Radmila Talić i dva novinara.
       Inženjer Ćendić, pokazujući dopis Saveznog ministarstva za odbranu od 14. novembra, kaže: “Ovde piše da mi raspolažemo rezultatima od posebnog značaja za odbranu zemlje, ali mi tim rezultatima ne raspolažemo. Dužni smo da ih predamo Ministarstvu za zaštitu prirodnih resursa i životne sredine (do pre pola godine Ministarstvu za rudarstvo i energetiku). Takođe, ovde piše da smo mi državna institucija, a to nismo već 20 godina.”
       Radmila Talić, pojašnjava:
       “Na pečatu piše da smo društveno preduzeće, ali ko nas finansira? (obraća se Ćendiću, prim. Z.L.) Ministarstvo!”
       “Postoje privatna preduzeća koja kao i mi konkurišu za različite projekte koje finansira država. I država odlučuje da li će neki projekat dati nama ili nekom privatniku na realizaciju”, odgovara joj Ćendić.
       “Ja sam geološki tehničar”, ponovo će Talićeva, “i pred sobom svakodnevno imam karte na kojima piše strogo poverljivo, vojna tajna, to su karte u razmeri 1:25 000 i 1:100 000. To nisu naše karte, pripadaju državi. I ne mogu se prodavati! Državna i službena tajna to moraju i da ostanu!”
       “I privatnici i oni koji rade na fakultetu i zaposleni u Geozavodu ili Geoinstitutu obavezni su da čuvaju službenu tajnu”, mirniji je Ćendić. “Bilo da je reč o privatnom, državnom ili društvenom preduzeću, svi podležu toj obavezi, i svi kupuju iste karte u Geokarti ili Vojno-geografskom institutu. Ako bi neko izneo kartu u inostranstvo i ako bi se utvrdilo da je time naneo štetu državi, odgovarao bi pred zakonom. Nije ovde reč o brizi za državni interes, nego o strahu od gubitka posla.”
      
       Koncesije u džaku?
       U oglasu Agencije za privatizaciju piše da Geozavod “Gemini” i Geozavod IMS imaju nula kvadratnih metara (zadužbina Luke Ćelovića je, kako nam je rekao direktor Ćendić, u rukama Republičke direkcije za imovinu), “ladu 110”, “skalu 55”, neki kompjuter, TA i kvarcnu peć, telefon i telefaks... A Geozavod “Gemini”, kaže Ćendić, procenjen je na 253 000 evra.
       Šta se tu prodaje?
       “Prava vrednost Geozavoda su ljudi, stručnjaci, geolozi, inženjeri, magistri”, objašnjava direktor Ćendić. “Naši mikroskopi su stari 40, 50 godina, a nešto od opreme što imamo kupili smo sami. Obnovili smo vozni park, računarsku opremu. Od Ministarstva nauke i tehnologije smo nekoliko puta tražili eventualnu pomoć iz donacija ali nismo dobili nijedan računar.”
       Ali, među geolozima se priča da “Gemini” ima koncesije u Mozambiku i Libiji koje donose ogromne prihode, i da će onaj ko kupi Geozavod dobiti i koncesije pride, te da je Gemini bogata udavača?
       “To nije istina, reč je o dugu Mozambika. Svojevremeno, država Jugoslavija je obezbedila određeni kredit Mozambiku. Mi smo bili samo izvođači radova. Te kredite Mozambik nije izmirio, to je činjenica ali Mozambik je zvanično najsiromašnija zemlja sveta i nikome ništa neće vratiti. Svi Mozambiku otpisuju dugove. Pre nekoliko dana dobio sam i konačnu informaciju da od tog duga nema ništa. Čak i da podmire dug, taj novac je državni a ne naš. A u Libiji nemamo baš ništa”, završava Ćendić.
      
       Sporna dokumentacija
       U Geoinstitutu (ispod Plavog mosta, u Rovinjskoj 12, u Beogradu), dočekao nas je dr Velizar Štrumberger, direktor ove kuće kojoj, kako kaže, zahvaljujući svom državnom statusu (u ingerenciji je Ministarstva za nauku i tehnologiju) zasad ne sledi privatizacija, mada će to u dogledno vreme odlučiti Ministarstvo za nauku i tehnologiju. Međutim, ukoliko dođe do privatizacije, i Geoinstitut će se suočiti sa istim problemom vlasništva dokumentacije: “Postoje dve vrste dokumentacije”, kaže dr Štrumberger za NIN. “Ona u vlasništvu države jer je država finansirala ta osnovna i fundamentalna istraživanja i dokumentacija koja je rezultat istraživanja nekog rudnika, privatne kompanije, društvenog preduzeća, koje je to detaljno istraživanje finansiralo. Spor je upravo u vezi s tom dokumentacijom, jer pitanje je da li je to državno ili nečije tuđe vlasništvo. I da li je to vlasništvo Geoinstituta, na primer, koji je ta istraživanja vršio? Jer, u tim detaljnim istraživanjima koriste se rezultati tih osnovnih regionalnih istraživanja koje finansira država. Oni su od strateškog značaja za nju, vredni stotine miliona evra. Osnovna istraživanja su podloga za sva ostala detaljna istraživanja i do pre šest meseci ta osnovna dokumentacija bila je u ingerenciji Ministarstva za rudarstvo a sad se o njima brine Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine.” Konačni izveštaji o rezultatima istraživanja koja se rade za državu moraju da se predaju u Fond stručne dokumentacije Vlade Republike Srbije, koji se nalazi upravo u zgradi Geoinstituta. “Istraživanja po narudžbini nismo dužni da predajemo u taj Fond. Ta dokumentacija odlazi u Fond Geoinstituta i ona je zapravo sporna, a ne državna. Kad radimo za državu jedan primerak ide u Fond Vlade Srbije, a drugi u naš fond”, kaže dr Štrumberger.
      
       Ni kuće ni zakona
       Mr Miodrag Banješević, glavni geolog u Geozavodu “Gemini”, sa petnaestogodišnjim iskustvom u istočnoj Srbiji, objasnio je za NIN da su priče o velikom mineralnom bogatstvu naše zemlje bile i ostale medijsko preuveličavanje, ali da je reč o komplikovanoj geološkoj sredini koja zahteva skupa istraživanja za koje naša država nema novca. “Pored toga što nemamo nacionalnu instituciju koja bi čuvala bar minimum dokumentacije i podataka o fundamentalnim istraživanjima, nemamo ni zakon o geologiji. Imamo zakon o rudarstvu, šumarstvu, vodoprivredi ali ne i o geologiji. Imali smo kroz geološku istoriju Zakon o geološkim istraživanjima ali to je nešto drugo. Status geologije, finansiranje, strateške i druge ciljeve trebalo bi da reguliše zakon o geologiji. Potreban nam je plan koji bi napravila država o svojim očekivanjima od geoloških istraživanja”, zaključuje Banješević.
       Postoji Uredba iz 1995, 1996. godine o formiranju nacionalne geološke kuće, potvrđuje nam dr Štrumberger, ali ponovo je ta priča pokrenuta tek sad, kada je počeo proces privatizacije: “Četiri direktora Geozavoda i ja u ime Geoinstituta, sastali smo se i poslali dopis vladi, odnosno resornom Ministarstvu o potrebi formiranja ovakve kuće, i neophodnosti da se privatizacija ova četiri Geozavoda zaustavi. Trebalo bi da Ministarstvo za zaštitu prirodnih resursa do juna 2003. izradi detaljan plan te buduće nacionalne kuće koja bi zaživela 2004. Ona bi bila nekakav spoj ovih pet kuća, ali ne fizički spoj. Ako u naših pet kuća ima ukupno 250-300 zaposlenih pola od toga, oko 150 radnika ostalo bi bez posla. Znači, kao i u privatizaciji, moraće da se smanji broj zaposlenih”, upozorava dr Štrumberger.
      
       Rudarski lobi
       Međutim, na Rudarsko-geološkom fakultetu, sa kojeg je došlo više od 90 odsto inženjera geologije, veruju da bi osnivanje ovakve nacionalne institucije omogućilo našim najboljim geolozima, doktorima, magistrima, inženjerima sa dvadeset i trideset godina iskustva, da rade u najboljim uslovima na projektima od nacionalnog značaja, a ne da se, zbog privatizacije, “nađu na ulici”.
       Profesor dr Miroslav Starčević, šef Katedre za geofiziku, ističe kao prvi problem to što nemamo ministarstvo za geologiju: “Bilo bi logičnije da postoji ministarstvo za rudarstvo i geologiju, a ne Ministarstvo za rudarstvo i energetiku. Reč geologija se nigde ne pominje. Sasvim je jasno da je reč o rudarskom lobiju, jer su rudari uvek na ključnim mestima uspevali da ostvare pozicije.”
       A šef smera za istraživanje mineralnih sirovina profesor dr Rade Jelenković kaže i da je u Ministarstvu za rudarstvo i energetiku ukinut sektor za geologiju, da je ranije u tom ministarstvu postojao pomoćnik ministra za geologiju ali da sada takvog pomoćnika nema: “Sada je rudarski inženjer pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku i on je zadužen za oblast geoloških istraživanja. A onda je geologija predata u ruke Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine. I u tom ministarstvu ne postoji pomoćnik za geologiju. Uvek smo u zapećku, kao pastorče, ostavljeni po strani.”
       “Ljudi nas se sete kad su zemljotresi, kad treba demantovati priče o silnim mineralnim bogatstvima na kojima leži zemlja Srbija i pomalo smo ljuti zbog toga”, zaključuje prof. dr Miroslav Starčević.
      
       ZORA LATINOVIĆ