Mnogo volim da gledam TV. Doduše najviše vremena provedem menjajući kanale ali sam uhvatio sebe da posebno volim da gledam dobro napravljene emisije (DNE).
       DNE su visokostilizovane, profesionalno koncipirane, dovoljno patetične (da se izbegne muka u stomaku), savršeno režirane i maestralno producirane emisije pravljene za prosečnog TV gledaoca. (Ja sam prosečan TV gledalac. To sam uočio od kada sam uveo “kablovsku” televiziju. Do tada su moju pažnju uglavnom držali sportski prenosi, poneka serija, špice svega i svačega i reklame. Dok ne postanu dosadne. Ali DNE su, u stvari, nešto sasvim drugo!
       Ono što je fantastično u tim programima je energija koja prosto isijava iz ekrana i želja da se bude gledan! Sve je na svom mestu i sve je izrežirano pa čak i kada je najgluplja emisija posredi. U stvari, odnos prema gledaocu i poštovanje (makar u trenutku emitovanja) koje pružaju voditelji ili kreatori DNE razlog je zbog koga televiziju volim(o) da gledam(o). Voditelj zna scenario, gost zna scenario, publika zna scenario. Nema improvizacije. Improvizacija je smrt za televiziju. Ona je dozvoljena jedino u minimalnim korekcijama dobrih viditelja. Kreativne direkcije su savršene, jer smo na malo prostora koji ostavlja rigidan scenario dobili mogućnost da iskažemo svoj kreativni potencijal. Tako postavljena stvar uliva poštovanje i onih koji prave, kao i onih koji gledaju TV program. Niko sebi ne dozvoljava luksuz da previše pametuje i privatizuje javni prostor za sopstvene budalaštine. Sem ako vas zbog toga zovu u emisiju. Ali i onda ste glumac i ponašate se onako kako od vas očekuju oni koji su vas zvali...
       TV je u suštini vrlo precizna i neumoljiva mašina i najkreativniji pristup se u stvari postiže u reklamama. Sve ostalo je - kobajagi live! I to mi se sviđa! Moramo da znamo dokle treba da idemo u sopstvenom ponašanju i smatram da televizija može dosta toga da nam sugeriše. Doduše, ne i srpska. Čast izuzecima.
      
       SLOBODAN COBA JOVANOVIĆ